(“Vidimo se u sudnici”, NIN br 2732)

      Posle akcije “Sablja” gospodin Mihajlović bi trebao da održi svoja obećanja i da se ozbiljno posveti privrednom kriminalu a ne da se bavi konkurencijom. Ako bude rešio taj problem svakako će učvrstiti i svoje pozicije naspram konkurencije.
       Nama je dugo trebalo da se jasno povuče rez između patriotizma i kriminala. Ta veštački održavana konfuzija nam je nanela mnogo štete. Trebalo je da se desi jedna tragedija pa da se nešto radikalno preduzme i određene pojave tretiraju svrsishodno, a neka ponašanja nazovu pravim imenom. Bilo bi krajnje vreme da se u tom smislu jasno razgraniči biznis i lopovluk.
       Institucije su tu da omoguće normalan privredni razvoj i da u najvećoj mogućoj meri sprečavaju prestupe i zloupotrebe. Ja bih od gospodina Mihajlovića očekivao malo više pedagogije (tako što se kažnjavaju prestupnici) i malo manje demagogije (nisam obavešten, pitajte drugoga). Zna se ko pokreće istrage - velika vlast nosi i veliku odgovornost pa i određenu količinu lične hrabrosti. Ko nije spreman da to prihvati mora barem da oseti da se vremena menjaju. Ne može se doživotno biti na funkcijama. To nije cilj i svrha sama po sebi. Ja sam ovlašćen da govorim o ostavkama jer sam ostavku i sam podneo. Kada rezultati nisu na nivou očekivanja treba izvući i neke bolne zaključke. Nisam se bojao ni prethodnog režima pa se ne plašim ni gospodina Mihajlovića - meni je savest čista.
       Nije nikakva tajna, mislim da gospodin Mihajlović treba da ide sa te funkcije. Nisam jedini i svakako nisam najvažniji od onih koji tako misle. To je suština. Sve drugo su čaršijske priče....
       Podsetiću vas samo da su me kao stranog agenta prozivali i Marjanović, i Karić, i Šešelj i Čanak. Krivo mi je što se tom društvu pridružuje i gospodin Mihajlović. Doduše, ministar policije kaže da se sam predstavljam kao takav što ne samo da je besmisleno nego i uvredljivo.
       Gospodin Mihajlović je imao puno pravo da se ne slaže sa mojim načinom rada i mojom moralnom hijerarhijom vrednosti. To je mogao naravno i da mi direktno kaže. Ničim nisam zaslužio da me vređa preko štampe (sa zakašnjenjem od sedam meseci) i neću mu dozvoliti da preko mene prikuplja jeftine političke poene. Zna se kako se stiče poverenje naših sugrađana - na delu, a i kako se ono proverava - na izborima.
       U svakom slučaju mislim da je gospodin Mihajlović propustio jednu sjajnu priliku da ćuti. Davati tako neodgovorne izjave, s pozicije ministra unutrašnjih poslova, to je gore od nepromišljenosti - to je profesionalna greška.
      
       ALEKSANDAR RADOVIĆ,
       bivši Predsednik komisije za ispitivenje zloupotreba u privredi i finansijskom sistemu