Ko i zašto cenzuriše spotove Cece i Ace Lukasa

      Saopštivši da do daljnjeg neće emitovati spotove Svetlane Ražnatović, TV Pink je javno priznao da će uraditi ono što radio i televizijske stanice širom Srbije rade prećutno. Spotovi i pesme Cece Ražnatović i Ace Lukasa nestali su sa radijskih i televizijskih programa čim je saopšteno da su oni uhapšeni zbog sumnje da imaju veze sa surčinskim klanom.
       U mećuvremenu je Aca Lukas osuđen na četiri meseca zatvora zbog posedovanja neprijavljenog pištolja, a Ceca Ražnatović se i dalje nalazi u pritvoru.
       Portparol Pinka Tanja Vojtehovski-Stevanov ističe da je odluku o skidanju sa programa spotova Svetlane Ražnatović ova stanica donela samostalno, bez spoljašnjih pritisaka, da ona nije definitivna i da će biti preispitana kada se utvrdi kolika je bila njena povezanost sa surčinskim klanom.
       Deo javnosti koji ne voli turbo-folk Pinkovu odluku komentariše kao cinizam jer ovu stanicu smatra zaslužnom za ekspanziju turbo-folka. Kod onih umerenijih ovaj postupak smatra se znakom uljuđivanja programa ove televizije.
       Jedno je sigurno; Pinkova odluka da vodi računa o moralu pevača čije pesme emituje novijeg je datuma i nije dosledno sprovedena. Splitski “Feral tribjun” je svojevremeno u rubrici koja liči na NIN-ove citate preneo izjave hrvatske pevačice Severine u kojima je ona podržala haške optuženike Gotovinu i Norca i isticala da su oni za nju heroji i da će ih čak i ako budu osuđeni, ona razumeti kao ljude. Ovi navodi pojavili su se i u ovdašnjim medijima ali je Severina uprkos tome dobila Pinkovu nagradu a njeni spotovi se i dalje emituju.
       Činjenica je i da Pink nije uvek pružao isključivo zašećerenu sliku Srbije. Marko Janković iz grupe “187” kaže:
       “Kada smo 1998. godine izdali album ‘Crni grad’, snimili smo spot za pesmu ‘Princeza asfalta’ u kome smo prikazali brutalnu scenu pljačke, što je bila uobičajena beogradska scena tih dana. Spot su prikazivale samo Pink i Palma sve dok im nije naređeno da prestanu sa njegovim prikazivanjem. Mi smo bili žrtve cenzure i zato mi se ne dopada ovo što se dešava sa Cecinim i Lukasovim spotovima. Mislim da je krajnje vreme da definišemo šta je to zabava i prestanemo da je brkamo sa drugim stvarima.”
       Dejan Cukić, muzičar i rok novinar, smatra da neemitovanje pesama Ace Lukasa i Cece Ražnatović ne pogađa samo njih “jer su te pesme drugi napravili za njih”. Sa njim se slaže i Milica Bursać iz SOKOJ-a koja kaže:
       “Kompozitori, tekstopisci i aranžeri najviše gube neemitovanjem pesama jer se u zavisnosti od broja emitovanja određuje visina njihovih honorara.”
       O tome da li su tačne tvrdnje da je hapšenje ovih pevača imalo pre svega demonstrativan karakter jer su oni simboli Miloševićevog režima koji je od njih napravio zvezde, Milena Dragićević-Šešić sociolog kulture, kaže da su oni postali zvezde pre svega zato što su se u pravo vreme našli na pravom mestu.
       “Milošević nikom nije naredio da od njih stvori zvezde već su to uradili oni koji su mislili da će mu se na taj način dodvoriti. Pod Vučelićevom vlašću sa RTS-a su oterani kvalifikovani muzički urednici a oni koji su došli na njihovo mesto dozvolili su da jedan od mnogobrojnih muzičkih pravaca postane dominantan. Nisu Ceca ili Karleuša krive zato što su bile jedini muzički izbor, već odgovornost leži na onima koji su im to omogućili. Kada su se pojavili privatni mediji, njihovi urednici su gledali ono što prikazuje RTS i zaključili da je najbolje da puštaju istu vrstu muzike kao i državna televizija jer će ih na taj način vlast ostaviti na miru.”
       Po mišljenju Milene Dragićević-Šešić, turbo folk je odlično iskoristio priliku za medijsku promociju koja mu je pružena zato što su oni koji se njime bave za to bili dobro pripremljeni.
       “Reč menadžer se u našoj sredini prvi put javlja vezana za sport i muziku. Pevači novokomponovane narodne muzike koja je potom prerasla u turbo folk su već osamdesetih godina odlično znali šta je marketing i bili su upoznati sa njegovim zakonitostima i to su iskoristili da tokom devedesetih zadobiju popularnost. Status zvezde oni su sticali po istom principu po kome se on stiče u svakom društvu. Zvezde odslikavaju smisao uspeha u jednom društvu i oni koji se u nekom društvu bave javnim poslom, stiču taj status na osnovu toga koliko su u njemu uspešni i koliko novca zarađuju. U svetu su zvezde bili operski pevači, potom holivudski glumci a tokom osamdesetih to su bile manekenke. Kod nas se u turbo folku tokom devedesetih vrtelo mnogo novca i zato su oni koji se njime bave postali zvezde a oni koji su u tom poslu bili najbolji, kao Ceca i Lukas, postali su megazvezde.”
       O tome zašto se ovi pevači sada nalaze na crnoj listi, Milena Dragićević-Šešić kaže:
       “To je pre svega politička odluka. Po istom principu po kome su ih nonstop emitovali u svojim programima, urednici privatnih medija ih sada zabranjuju jer smatraju da im je vlast poslala taj signal. Mislim da je veoma zabrinjavajuće da kod nas privatni mediji nisu garant demokratije kao što je to slučaj u svetu već kod nas oni postaju transmisija vlasti.”
       Da li se cenzura muzičkih spotova može opravdati borbom protiv mafije zbog sumnje o povezanosti turbo-folk pevača sa kriminalom?
       Prema rečima Dejana Cukića i drugi muzički pravci nisu imuni na kriminal.
       “Mnogi rokeri su skloni kriminalnom ponašanju. Nedavno je zbog ubistva uhapšen legendarni producent Fil Spektor, Džejms Braun je često bio u zatvoru, Sid Višiz je bio optužen za ubistvo svoje devojke a Džim Braun, bubnjar koji je zajedno sa Kleptonom komponovao ‘Lejlu’, ubio je svoju majku čekićem. Lista onih koji su bili u zatvoru zbog posedovanja droge je veoma dugačka i na njoj su Pol Makartni, Džeri Luis i mnogi drugi. Neki pevači svoju karijeru gradili su na pesmama iz zatvorskog života kao što je to slučaj sa Džonijem Kešom čiju je pesmu o zatvoru Sen Kventin prepevalo ‘Zabranjeno pušenje’ i objavilo pod naslovom ‘Zenica bluz’. Ipak, sve to im nije smetalo u muzičkoj karijeri jer njihov umetnički rad nije mešan sa kriminalnim nasleđem.”
       Od naših pop zvezda najbliži zatvoru bio je Zdravko Čolić koji je 1987. godine uhapšen u Ohridu i optužen za ilegalnu trgovinu devizama. Iako je za to delo bilo zaprećeno kaznom zatvora do tri godine, platio je samo novčanu kaznu.
       Radina Vučetić-Mladenović, istoričarka specijalizovana za kulturnu istoriju, kaže da se taj slučaj ne može porediti sa ovim što se sada događa i da se kod nas dosad nije dogodilo ništa slično pa nije moguće iz prethodnog iskustva izvući zaključke o tome kako bi se sada trebalo ponašati.
       Amerikanci imaju ovo iskustvo. Jedna od najvećih zvezda američkog šou biznisa Frenk Sinatra bio je osvedočeni prijatelj mafijaša. Njegovi biografi ističu da mu je mafija pomagala na početku karijere a postoje i njegove fotografije sa Semom Đankanom i Lakijem Lučanom koje je američka štampa često objavljivala. Sinatra je bio vatreni demokrata sve dok mu Džon Kenedi nije prebacio veze sa mafijom posle čega je prišao republikancima. Kada je snimljen “Kum 2”, mediji su spekulisali da je kao uzor za lik pevača koji se budi pored odsečene konjske glave poslužio Sinatra. Ipak, kada je Sinatra umro 1998. godine, Empajer stejt bilding bio je osvetljen plavim reflektorima u znak sećanja na “plavookog”, u Las Vegasu su u znak žalosti svetleće reklame ugašene na jedan minut a Bil Klinton se biranim rečima izrazio o njegovoj umetničkoj karijeri.
       A kako će trenutna medijska cenzura uticati na karijere Cece Ražnatović i Ace Lukasa?
       Milena Dragićević-Šešić smatra da će doći do smanjenja njihove popularnosti “jer pop kultura kojoj oni pripadaju nema tradiciju podržavanja nekog kulturnog proizvoda iz revolta, kao što je to slučaj sa elitnom kulturom”.
       Taksista iz čijeg se vozila ori kaseta sa Cecinim pesmama kaže da će je slušati čak i ako se ispostavi da je bila u vezi sa surčinskim klanom, “a ako neko neće da se zbog toga vozi mojim taksijem, ne mora”.
       U štabu Ace Lukasa smatraju da mu trenutna cenzura može samo povećati popularnost. Njegov menadžer Neša Dizel kaže:
       “Aca je zbog posedovanja jednog neprijavljenog pištolja koga je sam pokazao inspektorima, osuđen na četiri meseca zatvora iako nikada pre toga nije osuđivan. Ljudi nisu blesavi, znaju da to što je osuđen na toliku kaznu nije pravedno i zbog toga će još više želeti da ga slušaju.”
       O tome koliko su ove pretpostavke tačne, moći ćemo da se uverimo uskoro, Aca Lukas iz zatvora izlazi 20. jula a i Ceci Ražnatović će uskoro biti suđeno.
      
       VLADAN STOŠIĆ