Pošto su talibani oterani, mak je ponovo počeo da cveta na avganistanskim poljima, a Evropa očekuje posledice

      Porast proizvodnje opijuma u Avganistanu u poslednje dve godine predstavlja novu pretnju međunarodnoj bezbednosti, objasnio je francuski predsednik Žak Širak razloge za sazivanje konferencije o putevima droge, koja je održana prošle nedelje u Parizu. Na poziv francuske vlade odazvali su se ministri 55 zemalja kroz koje vode ilegalni heroinski putevi, od Azije do Evrope, među kojima i predstavnici Srbije i Crne Gore. Ideju za njihovo okupljanje pogurala je kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala koja je nedavno objavila alarmantan izveštaj o novom povećanju aktivnosti na heroinskom putu ka Evropi.
       Uzbunu je izazvao podatak da je prošle godine u Avganistanu proizvedeno 3400 tona opijuma. Ta količina poslenji put je zabeležena 1994. godine, pre dolaska talibana na vlast, koji su u međuvremenu gotovo sasvim onemogućili trgovinu opijata. Vlasti koje je postavila međunarodna zajednica nisu u stanju da kontrolišu proizvodnju maka, iz prostog razloga što je to ponovo najunosnija privredna delatnost za avganistanske seljake. Proizvodnja opijuma predstavlja danas jednu petinu nacionalnog dohotka ove zemlje, uprkos činjenici da se 98 odsto profita od trgovine ( 25 milijardi dolara prema izveštaju UN) ostvaruje van njenih granica.
       Predlog Ujedinjenih nacija je da se što pre krene u akciju uništenja kulture maka iz koje se proizvodi opijum, jer će na taj način cena toliko porasti da će imati uticaja na potrošnju. Procene su da bi za taj poduhvat bilo potrebno oko deset godina. Uspeh bi, međutim, bio moguć samo ako bi se pronašla neka kultura koja bi avganistanskom seljaku bila zamena za mak.
       “Ne možemo da nađemo nijedan poljoprivredni produkt koji može da zameni mak po profitabilnosti i to je veliki problem”, rekao je Antonio Marija Kosta , direktor kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala. Sa budžetom od deset miliona dolara i 500 zaposlenih, ova institucija igra glavnu ulogu u borbi protiv ilegalne trgovine droga. “Iako se proizvodnja opijuma povećala, što je dovelo do smanjenja njegove tržišne cene, i dalje je ona 300 dolara po kilogramu; ista količina pšenice je deset centi.”
       Neposredna posledica je povećana aktivnost na heroinskom putu. Evropska komisija napravila je zato plan čiji je cilj da se do 2005. godine stvore filteri između EU i zemalja tranzita. Put preko Kavkaza, Turske i Balkana ostaje jedan od glavnih iako se broj heroinskih ruta u međuvremenu umnožio iz pravca Irana i Pakistana, preko nekadašnjih južnih sovjetskih republika i Rusije. (Prošle godine je zaplenjeno 100 tona opijuma u Pakistanu i 200 tona u Iranu.) Iako je podatak UN da se 65 odsto avganistanskih opijata izvozi ovim potonjim putevima, na sajtu Interpola, jedne od dvanaest međunarodnih organizacija koja je imala svoje predstavnike na sastanku u Parizu, stoji da je tokom 1999. godine 80 odsto heroina koji je stigao u zemlje Evropske unije prošlo kroz Balkan. U izveštaju se takođe navodi da je deo lanca koji se nalazio u tadašnjoj Jugoslaviji jedno vreme bio prekinut tokom devedesetih, ali je ponovo uspostavljen tokom 1996. i bio aktivan 1999.
       Iz odeljenja UN za borbu protiv droge i kriminala koje se bavi Srbijom i Crnom Gorom, novinaru, NIN-a je rečeno da su količine zaplenjenih narkotika od početka ove godine mnogo veće nego što su bile prošle. (Na teritoriji Crne Gore u 2002. godini bilo je 998 zaplene heroina - 32,9 kilograma -, 44 kokaina - 1,2 kilograma -, 36 hašiša - 6,6 kilograma -, 2387 marihuane - - 1391 kilogram - i 296 zaplena ekstazija - 9556 tableta).
       Razloga zbog kojih je došlo do oživljavanja trgovine na Balkanu poslednjih godina je više. Glavni su slaba kontrola na granicama između novih država (“Imao sam prilike da se uverim koliko je kontrola na graničnim prelazima neadekvatna”, kaže Antonio Marija Kosta) i rasprostranjena korupcija u trgovini i državnoj administraciji koja olakšava posao trgovcima droge. “To je slučaj u skoro svim zemljama Balkana, naročito u Albaniji, Makedoniji i na Kosovu”, objašnjava direktor kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i dodaje da su zabrinjavajući podaci o krijumčarima opijata iz drugih zemalja. “Imamo jake dokaze da se na Balkanu nalaze Kolumbijci koji distribuiraju kokain”, odgovara na pitanje novinara NIN-a.
       (Ove podatke nismo uspeli da proverimo kod članova naše delegacije, Aleksandra Vujičića, šefa odseka za Interpol i međunarodnu saradnju u MUP-u Srbije i Mihajla Pejovića, načelnika uprave kriminalističke policije Crne Gore, koji su odbili razgovor povodom konferencije uz obrazloženje da im je neophodna prethodna autorizacija za davanje izjava.)
       U izveštaju Ujedinjenih nacija od februara ove godine, u kome se prvi put ispituju ekonomske posledice po razvoj zemalja u kojima se proizvodi i trguje heroinom, stoji, međutim, da je poslednjih godina prestala da važi podela na zemlje tranzita (Iran, Pakistan, bivše južne sovjetske republike, i zemlje istočne i centralne Evrope) i zemlje konzumenata. Zaključak je da su posledice ekonomske, društvene i zdravstvene daleko veće u zemljama u tranziciji. Dok je u zemljama Evropske unije zabeležena stagnacija broja korisnika, u novim državama u srednjoj i istočnoj Evropi, ali i na jugoistoku Unije kao i na jugu Mediterana broj zavisnika raste.
       “Empirijski podaci (pošto do sada nije urađeno nijedno metodološki precizno epidemiološko istraživanje na nacionalnom nivou) govore o značajnom porastu broja mladih koji zloupotrebljavaju psihoaktivne supstance, počev od 1991. godine”, kaže doktorka Jasmina Knežević-Tasić, specijalista za bolesti zavisnosti iz Beograda. “U poslednjih godinu-dve ovaj trend je još izraženiji. Uporedo sa porastom broja značajno se menja i struktura zavisničke populacije. Oni sada potiču iz svih društvenih slojeva i svih sredina. Ovim trendovima doprinosi dostupnost droga, posebno onih najtežih, odnosno razgranatost i organizovanost dilerske mreže”, smatra ona.
       Zbog povećane upotrebe heroina intravenoznim putem očekuje se da će se i broj obolelih od virusa side povećati narednih godina, kao i broj obolelih od hepatitisa B i C. Žrtve su sve češće deca, čak i uzrasta od 12 godina, koji intravenozno uzimaju drogu. U baltičkim zemljama i na Mediteranu, kao i u zemljama centralne Azije i Južne i Severne Amerike, unošenje droga intravenoznim putem jedan je od glavnih faktora širenja epidemije side.
       Podaci koje je NIN dobio od pomoćnika ministra zdravlja Ivana Jovanovića, jednog od članova naše delegacije u Parizu, pokazuju da je do kraja 2002. godine u Srbiji i Crnoj Gori prijavljeno 1378 slučajeva obolelih od side, najveći broj u Beogradu, uzrasta od 20 do 39 godina. U
       44, 6 odsto slučajeva u pitanju su intravenozni narkomani. Procena UN je, međutim, da imamo oko desetak hiljada obolelih od side.
       “Podaci koje mi imamo često nisu korisni, jer nisu objedinjeni između Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva zdravlja. Glavna inicijativa ove konferencije jeste formiranje nacionalnog tela koje bi se bavilo ovim problemom i u kome bi se prikupljali podaci različitih službi, policijske, carinske, zdravstvene, socijalne, u jedinstvenu bazu. Predlog je i osnivanje dobro opremljenih i efikasnih biroa Interpola u svakoj od balkanskih zemalja”, objašnjava Ivan Jovanović.
       Ministarstvo zdravlja ima programe koji se odnose na prevenciju, rano otkrivanje i adekvatno lečenje obolelih. Ko će ih finansirati? “Preporuka je da se sve odvija pod kapom UN i svetske zdravstvene organizacije UNAID”, kaže Jovanović.
       Skupu u Parizu prisustvovali su i ministri spoljnih poslova G8. Vodeće industrijske zemlje sa Amerikom na čelu vide ovu akciju za ukidanje heroinskog lanca kao deo borbe protiv terorizma. Zato će se tema naći i na programu samita G8, početkom juna u Evijanu. Za domaćine je ovo prilika da ojačaju saradnju sa Amerikom na jednom politički neutralnom terenu.
      
       ANA OTAŠEVIĆ