Kako je prošlo predstavljanje drugog izdanja filozofskog prvenca Zorana Đinđića - knjige “Subjektivnost i nasilje”

      U amfiteatru Narodne biblioteke Srbije u petak uveče bilo je neobično mirno. Studenti, koji su se u zadnjim redovima sale domunđavali oko predstojećih ispitnih rokova, starije gospođe i gospoda, pa oni nešto malo mlađi i tek poneki novinar, bili su jedini posetioci ovog zadnja, na dan kada je posle nekoliko godina renoviranja, nekako istovremeno sa dešavanjem u biblioteci, svečano otvoreno Jugoslovensko dramsko pozorište. Razlog okupljanja u biblioteci - tribina posvećena pokojnom premijeru Srbije dr Zoranu Đinđiću. Ovoga puta o njemu se pričalo kao filozofu. Predstavljeno je čitaocima i novo izdanje knjige “Subjektivnost i nasilje”, prvi put objavljene 1982, kada je ovaj filozof i političar imao 30 godina. Političara, saboraca pokojnog premijera Đinđića, nije bilo. Osim Branislava Lečića, srpskog ministra kulture, koji je, eto, pre svečanosti u JDP-u stigao i u biblioteku.
       Začuđuje, međutim, da predstavljanju knjige nije prisustvovao predstavnik izdavača - novosadskog “Dnevnika”. Priča se da je glavni i odgovorni urednik ove izdavačke kuće odbio da prisustvuje predstavljanju Đinđićeve knjige, zbog toga što “Dnevnik” nije dobio značajnije mesto u celoj manifestaciji (šta god da to znači i koji god smisao da ima). Priča se i da je prvobitni plan bio da se u biblioteci održi tribina koja bi bila posvećena Đinđiću - filozofu, u okviru koje bi se, naravno, napravio osvrt na njegova filozofska dela, a samim tim i na “Subjektivnost i nasilje”. Onda se, kako priča dalje sledi, Dragoljub Mićunović, predsednik Skupštine SCG i jedan od govornika sa skupa u biblioteci, dosetio da je kuća “Dnevnik” početkom 2003. godine ponovo izdala pomenutu knjigu, pa je pozivnica poslata i ovoj izdavačkoj kući. Tako je i “Dnevnik” dobio ulogu (i reklamu) u ovoj filozofskoj manifestaciji.
       Da tribina nije naišla na veći odziv, ne poriče ni Svetlana Gavrilović iz Narodne biblioteke Srbije (biblioteka je, inače, bila organizator ovog skupa). Na pitanje zašto, ona kaže: “Informacija da će se predstaviti drugo izdanje knjige ‘Subjektivnost i nasilje’ dr Zorana Đinđića puštena je u javnost desetak dana pre samog skupa. Ne znam zašto se političari nisu pojavili. Morate da pitate njih.” Dodaje da je na vreme poslala mejlove Skupštini grada, kao i gradskim odborima. “Šta je trebalo da radim? Za neke svečane pozivnice biblioteka nema novca. U svakom slučaju, frapirana sam činjenicom da se gotovo niko od političara nije pojavio. Verovatno su bili na otvaranju Jugoslovenskog dramskog pozorišta.”
       A u Jugoslovenskom dramskom - elita. Glumci, režiseri, pisci i, naravno, političari. Gorica Mojović, član Izvršnog odbora Skupštine grada, nije propustila priliku da spomene pokojnog premijera Đinđića: žao joj je bilo što simbolu nove, lepše Srbije (JDP-u) ne prisustvuje prvi, demokratsko izabrani premijer.
       Zašto se dojučerašnji saborci premijera Đinđića nisu pojavili na skupu u Narodnoj biblioteci Srbije, iako su pozvani? I zašto, kao ministar Lečić, nisu posetili oba, svakako značajna događaja? U informativnoj službi Gradskog odbora Demokratske stranke kažu da su “mejlove dobili” i da su bili “zainteresovani za tako značajan događaj”. “Nije istina da nije bilo predstavnika Demokratske stranke. Budući da je tog dana DS imala stranačka događanja, niko od, javnosti poznatih političara, nije mogao da dođe. Pozivnice smo zato prosledili opštinskim odborima, a njihovi predstavnici su posetili tribinu.”
       No, ako je za utehu, atmosfera u amfiteatru Narodne biblioteke - skromna i nepolitizovana - sasvim je u skladu sa onim što je, prema rečima Zorice Bulajić, nekadašnje urednice izdanja “Dnevnika”, Zoran Đinđić govorio pre svoje smrti. “Kada smo se dogovarali oko reizdanja knjige, Đinđić je govorio da ne želi publicitet, niti promociju. Njegov zahtev je bio - bez politizacije, što mi je razumljivo, budući da se knjiga ,Subjektivnost i nasilje’ može potpuno uklopiti i u sadašnji trenutak, iako je pisana između 1977. i 1979. godine”, navodi Zorica Bulajić. “Onda su usledile sve one ružne stvari, pa je promocija odlagana.” U međuvremenu, njegove knjige su postale popularnije. “Knjige se sada kupuju mnogo više nego ranije”, tvrdi Bulajić.
       Šta su posetioci mogli da čuju na skupu posvećenom filozofu Zoranu Đinđiću i, konačno, da li su nešto mogli i da nauče? Govornici na skupu - Dragoljub Mićunović, Danilo Basta, Mile Savić i Novica Milić - redom su istakli važnost Zorana Đinđića kao filozofa i vrednost njegove knjige “Subjektivnost i nasilje”, pre svega zbog njene “primenljivosti” na sadašnji trenutak. Sa dvadeset pet godina, kada je počeo da radi na ovom delu, on se prihvatio posla, u filozofiji, veoma izazovnog i retkog na našem filozofskom nebu. Podnaslov knjige - “Nastanak sistema u filozofiji nemačkog klasičnog idealizma”, govori dovoljno. Rekonstrukcijom nastanka filozofskog sistema u nemačkoj tradiciji, obrnutim putem - od Hegela, dolazi do Francuske revolucije. U njoj kao najavi novog poretka, u kojoj vladaju principi slobode i jednakosti, razvila se metafizika subjektivnosti, a na temelju koje je izgrađena vera u moć pojedinca. Iskustvo, oličeno u jakobinskom teroru, koji je ubrzo zavladao, praktično je pokazalo da je veza između subjekta i nasilja, tanana. Nemački filozofi ili oni sa “desne obale Rajne”, kako ih Đinđić naziva, izlaz su tražili sintezom - nasiljem nad subjektivnošću. Zoran Đinđić je, međutim, pokazao da odgovor Nemaca samo produbljuje krizu, te da ni kritika ne rešava problem. “Kriza kao pojam - to zanima Zorana Đinđića. Njegov metod je vezan za krizu. A pokazao je da je bio ne samo mislilac i dramaturg krize, već i političar za krizna vremena”, naveo je Novica Milić.
       Sposobnost da uoči najefektnije probleme filozofije svrstao je nekadašnjeg premijera Srbije u red modernih filozofa, istakao je Dragoljub Mićunović. U isto vreme kada i Đinđić, sedamdesetih godina prošlog veka, svetski poznati filozofi, kakav je i Francuz Mišel Fuko, bavili su se tom problematikom.
       Pa onda, Zoran Đinđić - filozof ili političar? Da je kojim slučajem živeo u vreme vrhunca antičke filozofije, Platon bi u njemu pronašao ostvarenje svojih snova. Filozof u političaru i političar u filozofu.
      
       DRAGANA MATIĆ