NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Note za veru

Zoran Kostić Cane, frontmen “Partibrejkersa”, smatra da religija i rokenrol mogu zajedno, uprkos još jakim stereotipima verskih čistunaca

      Sveti Nikolaj jedinstven je i po tome što su njegove reči doživele rokenrol verziju. Ambicioznim izdavanjem albuma “Pesme iznad Istoka i Zapada”, čudesnim digitalnim druženjem pravoslavlja i žestoke muzike, nekolicina naših manje-više istaknutih autora i grupa, ali i, pre svih, sveštenstvo Mitropolije crnogorsko-primorske, pokazali su želju da mlade i mlađe približe veri koja je dugo tek škiljila iz furune u ćošku samoupravnog društva.
       Po ideji mitropolita Amfilohija, a pod okriljem i u izdanju Radija “Svetigora” s Cetinja i PGP-a, snimili su note za stihove vladike Nikolaja. “Jedino iskustvo koje naša generacija ima je iskustvo samourušavanja i sloma. Zbog toga ona ima i najdublji poriv za obnovu i građenje”, napisano je u propratnom materijalu.
       Tako smo pokazali da Mokranjac i, uopšte, horski izvođači nemaju tapiju nad duhovnom muzikom i da žeđ za povratkom tradiciji nema prepreka. “Pa, ovo je čoveče čist rokenrol!”, uzvikivali su članovi benda 357 čitajući stihove za buduće rifove. Danas smo, dakle, verovatno jedini narod koji je jasno i glasno našao da vera i rokenrol mogu da idu ruku pod ruku. Dok se u svetu dokoni tragači i dalje zabavljaju tumačenjem lika i dela na zlo odavno sumnjivog Mika Džegera, kao i besomučnim preslušavanjem pojedinih istorijskih singlova puštanjem tih pesama unazad (što navodno može da ukaže na eventualnu poruku, ili odu nečastivom), mi smo, uz gitare i bubnjeve, prepevali sveca.
       Zoran Kostić Cane, frontmen “Partibrejkersa”, najvećeg imena na CD-u, svakako pozdravlja kanonizaciju vladike Velimirovića u svete. Ne bi posebno da komentariše loše komentare na ovu odluku Srpske pravoslavne crkve: “Svaki pas ima pravo da laje, kao što svaki čovek ima pravo da kritikuje. Važno je Jevanđelje, Sveto pismo... A u komentarima uvek ima i puno surevnjivosti... isto je kao i u svakoj radnoj organizaciji.” I, kaže - kakav narod, takav svetac. “Dobro je da smo i njega imali!” Mada priznaje da nije sve pročitao, u rečima vladikinim naročito ceni kritički duh prema narodu: “Obično onaj ko malo vredi stalno misli da mu sleduje bolje.”
       Cane smatra da religija i rokenrol mogu zajedno, uprkos još jakim stereotipima verskih čistunaca. “Mi smo negde između, pičimo svoje.” Inače, “Partibrejkersi” nisu svirali s drugim izvođačima na albumu “Pesme iznad Istoka i Zapada” (neki od njih održali su koncert na dočeku Srpske nove godine, 2001, u Vrnjačkoj Banji), ali zato “Koga ću da hvalim?” sviraju na svojim nastupima. Čak im je na prošlogodišnjem koncertu u Splitu prišao mladić i rekao da mu se mnogo sviđa njihova “religiozna faza”.
       Iako nije stekao veliku popularnost, projekat urađen s glavnim ciljem da pravoslavlje približi omladini, a čijem su bitnom delu veoma bliska dela svetog Nikolaja, može se smatrati bar hrabrim poduhvatom, bez obzira na to što su mnogi, ipak, u tome videli i čuli deo modernog fenomena instant vraćanja religiji. Dok istovremeno vlasnici minića i mobilnih telefona koji sevaju u crkvama i dalje tragaju za verom, izgubljeni poput Biblije u kući ateiste.
      
       ANA VUČKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu