NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Još uvek živimo od Kežmana

      U situaciji kada se na proslavi titule prvaka države na stadionu Partizana, uz besplatan ulaz, pojavi samo tri hiljade ljudi, kada se zna da već tri godine nije unovčen odlazak nekog fudbalera u inostrani klub, nameće se pitanje od čega zapravo Partizan živi i kako se finansira. O tome i o predstojećem procesu privatizacije razgovaramo sa predsednikom skupštine Partizana Ivanom Ćurkovićem.
       U fudbalskom svetu postoji četiri osnovna načina sticanja prihoda. Prodaja ulaznica, marketing i udeo sponzora, TV prava i transfer igrača. Veliki i ozbiljni klubovi ovu poslednju stavku nemaju jer je nesigurna i ne daje mogućnost klubovima da prave ozbiljne planove. Međutim, kako se nalazimo u nesigurnom privredno-političkom miljeu mi, sem prodaje fudbalera, nismo u mogućnosti da na drugi način ostvarujemo prihod. Osamdeset odsto budžeta Partizana čini novac dobijen od transfera fudbalera u inostranstvo.
      
       Kojih transfera? I kako se oni knjiže, ima li Partizan devizno knjigovodstvo?
       - Konkretno, živimo od novca dobijenog za prelazak Mateje Kežmana u PSV Ajndhoven, pre tri godine. Javnosti je poznato koliki je taj transfer, on je uredno proknjižen. Partizan ima i dinarsko i devizno knjigovodstvo, sve se radi u skladu sa zakonom što uostalom govore izveštaji finansijske policije, koja nam dolazi svake godine.
      
       Ono što predstoji našim fudbalskim klubovima je i proces privatizacije. Kako će se u Partizanu izvršiti ta promena vlasništva?
       - Sprovođenje privatizacije još uvek je nejasno zbog nedorečenosti zakona. Ukoliko se klubovi izjednače sa svim drugim preduzećima i ako se puste niz maticu tržišta plašim se da bi to malo ko preživeo i to može biti veoma pogubno za naš sport. Zato, treba biti oprezan i maksimalno, u skladu sa iskustvima drugih zemalja, izabrati najpogodniji model. Mi smo već napravili detaljan izveštaj o proceni vrednosti i kad za to dođe vreme mi ćemo pokušati da nađemo glavnog akcionara, pretpostavljam iz inostranstva. Pri tome jasno ćemo regulisati šta tražimo i šta nudimo i samo tako u ravnopravnom odnosu možemo doći do obostrano korisnog rešenja.
      
       GORISLAV PAPIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu