NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Nisam Opačićev kurir

      Sekretar za informacije u gradskoj vladi Novog Sada Aleksandar Paroški prošle sedmice podelio je novinarima pismo koje je iz zatvora na adresu Gradske skupštine uputio Nenad Opačić, nedavno označen kao glavni vojvođanski narko-diler, čovek koji je osuđen na 4,5 godine zatvora zbog trgovine drogom i koga čekaju još neka suđenja za isto i slična teška krivična dela. U pismu koje je ispisano rukom na deset stranica i overeno sudskim pečatom, Opačić je optužio pre svega Reformiste Vojvodine da vode “hajku” protiv njega, dovodeći ih u vezu sa izvesnim sumnjivim biznismenima.
       - To pismo, sem nekoliko rečenica koje se tiču Reformista Vojvodine, Demokratske stranke Srbije, izvesnih biznismena, apsolutno ne zavređuje pažnju javnosti. Uostalom, ako je čovek optužen za jedno krivično delo, ne znači da nema saznanja o nekim drugim stvarima koje možda i nisu krivična dela, kaže Paroški.
      
       Zašto ste Opačićevo pismo podelili novinarima?
       - Očekuje se da pismo koje je upućeno Skupštini grada primi predsednik Skupštine. Međutim, u to vreme, predsednik Skupštine bio je u poseti Strazburu. Istovremeno, sva tri potpredsednika na ovaj ili na onaj način učestvuju u ispitivanju afere oko dodele građevinskog zemljišta za izgradnju Opačićeve benzinske pumpe.
       Lično sam za pismo saznao iz medija i kada sam došao u posed pisma, imao sam određene dileme šta da radim s njim. Prvo, da li je ono podobno za objavljivanje, jer se radi o čoveku koji je u zatvoru. Tu dilemu sam razrešio u razgovoru sa pravnicima koji su rekli da, ukoliko je pismo prošlo potrebnu sudsku proceduru i ukoliko nema zabrane njegove distribucije, mogu da ga objavim. Moja druga dilema bila je vezana za pitanje da li da pismo prepričavam ili da ga podelim. U situaciji kada postoje latentne političke tenzije i u zemlji i u gradu, mogu da zamislim kakve bi komentare izazvalo da sam odlučio da prepričam pismo.
       Postojala je i treća mogućnost, a to je da se pismo na misteriozan način dostavi novinarima, pa bi ispalo da gradska vlada nešto skriva, za šta nemamo razloga.
       Zbog svega toga, odlučio sam da pismo podelim novinarima, jer smatram da imam dovoljno moralnog kredibiliteta i da niko ne može da me dovede u vezu sa bilo kojim kriminalcem, da se nikada nisam ni slikao, niti pio viski ili išao na bazene s njima, niti je moje ime vezano za bilo koju aferu.
      
       Dakle, odluka je bila vaša?
       - Da, bila je moja. Nakon što sam novinarima podelio pismo, održana je radna sednica vlade gde sam obavestio članove o onome što sam uradio. Tražio sam da kažu da li neko od njih ima nešto protiv mog postupka i, s obzirom da se niko nije javio da je protiv, moj postupak je usvojen aklamacijom.
      
       Znači, uvereni ste da podela Opačićevog pisma nije presedan?
       - Ponavljam da niko ne može da me dovede ni u kakvu vezu ni sa Opačićem niti sa bilo kim drugim, pa samim tim niko ne može da kaže da sam Opačićev kurir. Nije mi prijatno da mi se prikače takve stvari, ali to je sastavni deo našeg poimanja politike i to je naša stvarnost, protiv koje ne mogu ništa.
      
       Optužuju vas, međutim, da ste se objavljivanjem pisma uključili u kampanju protiv Reformista Vojvodine, kao što tvrde funkcioneri te stranke...
       - Do sada još nijednu reč nisam izgovorio protiv reformista, ali se plašim da ću uskoro biti prinuđen. Da citiram novinara Teofila Pančića, koji je govorio o “paradi samoproglašenih svetaca”. Ukoliko u toj paradi neko i dalje uspešno bude pažnju javnosti usmeravao na pitanje da li je moralno to što je Paroški uradio, a da pri tom ja nisam primao ni Kavaju ni Opačića u prostorijama, biću prinuđen da uskoro postavim pitanje morala, da se uključim u tu, po meni, vrlo ružnu političku praksu prepucavanja preko novina. Pre toga ću žestoko da se potrudim da dođem i do neke dokumentacije, koja bi malo drugačije osvetlila neke samoproglašene svece.
      
       DINKO GRUHONjIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu