Goran Svilanović ne želi da razgovara o najvažnijem problemu - zbog čega 84 diplomatsko-konzularna predstavništva bivše SRJ nisu svedena na 42, kaže portparol MIP-a Crne Gore Radomir Sekulović

      Srpsko-crnogorska diplomatska vrteška dobija zamajac samo u jednom smeru - koliko ambasadorskih mesta i u kojim prestonicama traže Crnogorci? Od deset najvažnijih - pripada im pet, to ponavljaju zvaničnici iz Crne Gore.
       Tačku na ovo licitiranje kao da je hteo da stavi ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Goran Svilanović kada je prošle nedelje za crnogorsku agenciju MINA izjavio:
       - Da li crnogorski ministri znaju šta je, recimo, planirano na Samitu EU i zemalja zapadnog Balkana u Solunu i šta Brisel očekuje od Srbije i Crne Gore na tom samitu, ili se samo bave podelom ambasada?
       Ministar inostranih poslova Crne Gore Dragiša Burzan je tim povodom izdao saopštenje u kome kaže da njegov MIP veoma ozbiljno, kontinuirano i aktivno razmatra sva važna strateška spoljnopolitička pitanja. Nije želeo da ulazi u polemiku sa kolegom Svilanovićem. Portparol crnogorskog MIP-a Radomir Sekulović je za NIN objasnio razloge Burzanove ćutnje:
       Na poslednjem sastanku sa šefom diplomatije SCG Goranom Svilanovićem, crnogorski ministar spoljnih poslova Dragiša Burzan bio je na čelu četvoročlane crnogorske delegacije i sa kolegom Svilanovićem razgovarao je jedino o načelima paritetne raspodele diplomatskih pozicija Srbije i Crne Gore u svetu. Na istom sastanku dogovoreno je da se tim povodom ne daju izjave za javnost i gospodin Burzan je čuvao tu diskreciju. Ministar Svilanović ga je sutradan u izjavi MINI optužio da ga zanima jedino personalna preraspodela crnogorskih kandidata po diplomatsko-konzularnim predstavništvima, bez obzira na to što gospodin Burzan nije lobirao ni za jedno ime i prezime.
       Sagovornik NIN-a je tačku po tačku pobio sve optužbe ministra Svilanovića iz izjave crnogorskoj agenciji i otvorio temu za koju kaže da predstavlja pravi problem ali da ministar spoljnih poslova SCG jednostavno ne želi da govori o tome:
       - Goran Svilanović izbegava da odgovori na osnovno pitanje: šta će Srbiji i Crnoj Gori 84 ambasade i diplomatsko-konzularna predstavništva, kao da je ova zajednica ona Titova Jugoslavija, a Svilanović lider nesvrstanih. Zbog čega se u celoj priči o crnogorskim zahtevima, kad je reč o ambasadorskim mestima, izbegava razgovor o našem bazičnom predlogu, a on glasi: treba prepoloviti 84 ambasade na 42. Od te 42 ambasade Srbiji i Crnoj Gori treba da pripadne po 21 mesto. Od tog 21 mesta, nas zanima pet najvažnijih. Ostalo nam nije potrebno. Za tih pet ćemo plaćati troškove, ostalo, ako joj je potrebno, neka plati Srbija.
       Prema Sekulovićevim rečima, ministar spoljnih poslova SCG izbegava da govori i o drugoj važnoj temi - o ulozi ovog ministarstva posle usvajanja Ustavne povelje 14. marta:
       - Sva je prilika da gospodin Svilanović ima ideju da bude šef jednog ogromnog ministarstva, dok je po Ustavnoj povelji to ministarstvo samo servis, protočni bojler. Nema Svilanović para za njegovo funkcionisanje dok ih ne odvoje Zoran Živković i Milo Đukanović. Ili Svilanović računa da će to platiti Solana ili neko drugi. Nisam siguran da ikoga zanima da finansira ambasadu u Burmi, na primer.
       Sekulović iznosi podatak da je u ovom trenutku potrošeno 50 miliona evra za finansiranje ova 84 diplomatska predstavništva, a da će do kraja godine ti troškovi iznositi 70 miliona, s tim što tu nisu uračunati troškovi finansiranja samog Ministarstva inostranih poslova SCG. Kad je reč o prihodima od taksi i raznih drugih dažbina, spominju se sume od 20 miliona evra godišnje, ali MIP o tome ne govori. Stoga sagovornik NIN-a postavlja pitanje ministru Svilanoviću:
       - Kada će Crna Gora moći da ima sama tačan uvid u visinu konzularnih taksi i drugih konzularnih prihoda koje ubiraju ambasade Srbije i Crne Gore u svetu. To nas interesuje jer smatramo da ti prihodi treba da pripadnu Crnoj Gori ukoliko su ubrani preko ambasada koje će plaćati Crna Gora. Mi znamo da su na nekim pozicijama ti prihodi toliki da se ambasade mogu izdržavati bez podrške budžeta Crne Gore ili Srbije.
       Zalažući se za funkcionisanje zajednice SCG na zdravim osnovama, Radomir Sekulović kaže da je neophodno raščistiti i sa drugim problemima u Ministarstvu na čijem je čelu gospodin Svilanović:
       - Crna Gora ima Ministarstvo spoljnih poslova, a Srbija ga nema. Tako se mi usklađujemo, u stvari, sa srbijanskim ministrom spoljnih poslova koji glumi ministra zajednice i želi svima da komanduje. To prosto nije po Povelji. Osnove vlasti po Povelji su u srpskoj i crnogorskoj vladi i prema Svilanovićevom ministarstvu se zaista moramo odnositi kao prema servisu koji te dve vlade finansiraju u skladu sa svojim potrebama i kadrovima koje žele da pošalju u inostranstvo.
       Želeo bih na kraju da ministar Svilanović, umesto što napada diplomatiju Crne Gore, odgovori i na neka druga važna pitanja. Na primer, koliko je ljudi u svom ministarstvu zadržao, a koji su bili u JUL-u i SPS-u? Primera radi, sa nekadašnje crnogorske liste ambasadora, on je praktično na listu DOS-a prebacio ambasadora u Ankari Zorana Popovića i drugog Zorana Popovića koji je ambasador u Briselu, ambasadora u Portugalu Ljiljanu Radulović, konzula u Šangaju i ambasadora u Poljskoj Zorana Novakovića. Treba reći da je Zoran Novaković bio zamenik nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Milana Milutinovića, dokazano javno deklarisanog branitelja Miloševićevog lika i dela.
       Takođe bi gospodin Svilanović morao da odgovori javnosti šta je preduzeo protiv lica koja su izdavala neovlašćeno i bez validnog razloga stotine diplomatskih i službenih pasoša osobama koje nisu imale ni diplomatski ni službeni status. Nismo zadovoljni njegovim odgovorom da je njegovo ministarstvo odlučilo da promeni boju na koricama diplomatskog pasoša Srbije i Crne Gore kako bi se konačno razlikovali pravi i legalni pasoši od mase ilegalno izdatih. Mi tražimo da Svilanović, pored promene boje korica, ustanovi ko je, kada i zašto to radio, kao i da li dotična lica i dalje rade u MSP zajednice.
       Mislim da su sva ova pitanja daleko važnija i da treba njih prevashodno rešavati, a ne prebacivati Crnogorcima kako bi samo da dele ambasade. Valjda je tako lakše da se zabašure pravi problemi.
      
       RADMILA STANKOVIĆ