Parlament bi morao da vrati oduzete poslaničke mandate. Ako to ne uradi, svaki će poslanik kome je oduzet mandat, moći svoje pojedinačno pravo da štiti na Ustavnom sudu. Dakle, reći da u parlamentu neće biti promena, jednostavno nije tačno

      Onog dana kad je izabran novi Ustavni sud, pošto je stari postojao samo na papiru (od devet sudija spao je na šest i mesecima ni o čemu nije odlučivao), ljudima se vratila nada u državu prava. Ali, nada i služi ljudima kao uteha.
       Ni ovaj Ustavni sud nije se umorio od brzine. Čekalo se, mesecima, da najviši sud u državi oceni da li je Zakon o izboru narodnih poslanika - pojedine odredbe člana osamdeset i osmog - saglasan Ustavu. I Ustavni sud Srbije rekao je, konačno: nije. Ukratko, mandati pripadaju poslanicima, a ne strankama.
       E sad, kad znamo šta se sve za poslednje dve godine u parlamentu događalo (danas jesi poslanik, sutra nisi, i obrnuto), javljaju se teška pitanja. Prvo i najvažnije glasi: ako jedan bitan član izbornog zakona nije saglasan Ustavu, da li su i poslednji izbori bili ustavni ili nisu? Ljudi skloni razmišljanju, imaju u šta da sumnjaju, a ko sumnja - postoji.
       Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić izjavio je da se mandati oduzeti onim poslanicima Narodne skupštine Srbije koji su to postali prema neustavnom članu izbornog zakona moraju oduzeti i vratiti onim poslanicima koji su mandate dobili na izborima. A na pitanje, da li će i zakoni koje je republički parlament doneo u “neustavnom sastavu” biti poništeni, predsednik suda Slobodan Vučetić odgovorio je da sud o tome nije odlučivao i da se odluke suda odnose na vreme koje dolazi.
       Političari su odmah poleteli, oni dobri političari, da izjave kako će oni poštovati odluku Ustavnog suda. Ali, kakva je razlika između izjave da će neko poštovati ili da neko neće poštovati odluku najvišeg suda u državi? Nikakva. Kad Ustavni sud nešto odluči, to je svetinja (Bog, pa sud). Šta je uradio Al Gor, kad je Vrhovni sud Floride proglasio Džordža Buša za predsednika? Posle jednog sata poslao mu je čestitku.
       Samo, i od goreg ima gore. Sad Nebojša Pajkić, šef poslaničke grupe DOS-reforme Srbije (sve novine i dalje pišu da je on šef poslaničke grupe Dosa i naravno, greše) kaže, samouvereno, kao pravnik nad pravnicima, da se današnji sastav parlamenta neće menjati. Nema promena, kaže Pajkić. Kako nema promena, kad smo baš za promene glasali?
       - Nama ne preostaje ništa drugo nego da odluku Ustavnog suda poštujemo, bez obzira na to što smo bili za drugo rešenje - kaže Pajkić.
       Zanimljiva izjava. Kakve veze ima to što je neko za neko svoje rešenje, ako to za šta se zalagao, nije ustavno rešenje? Neko se od političara, pre nekoliko meseci, proslavio još slavnijom izjavom, povodom odluke nekadašnjeg Saveznog ustavnog suda da se Demokratskoj stranci Srbije oduzeti mandati moraju vratiti a rekao je, taj političar, da neće “njima” sud praviti parlament.
       A Boško Ristić, predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije, priznao je da će i on, iz odbora, “ispoštovati” odluku suda, ali je, ipak, bio oprezniji u “tumačenju” odluke, pa nije želeo da kaže da li će se odluka suda primenjivati retroaktivno (termin u modi), ili neće.
       O tome će se, verovatno, glasati; u Srbiji se do istine dolazi glasanjem.
       Oglasila se i Nataša Mićić, predsednik republičkog parlamenta, i ocenila da je odluka Ustavnog suda u skladu sa Kopenhaškom deklaracijom, koja mandate vezuje za poslanike. Možebiti. Ali, šta kaže naš Ustav? E pa lepo: u našem Ustavu nema člana koji izričito govori o mandatima. Nema ni reči o tome. Nema. Samo se na jednom mestu kaže da su narodni poslanici za svoj rad odgovorni biračima. A to nije isto. Naš je Ustav loš i moramo ga promeniti, opismeniti, onda se možemo hvatati za Kopenhagen i druge evropske gradove...
       Kaže za NIN Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda Srbije: “Mandati pripadaju poslanicima koje su izabrali građani. Stranačke izborne liste samo su metod da se dođe do kandidata. Poslanik se postaje na izborima. Naša odluka jasno kaže da se neustavni delovi izbornog zakona moraju promeniti, najdalje za šest meseci. Parlament bi morao da vrati oduzete poslaničke mandate. Ako to ne uradi, svaki će poslanik kome je oduzet mandat, moći svoje pojedinačno pravo da štiti na Ustavnom sudu. Dakle, reći da u parlamentu neće biti promena, jednostavno nije tačno.”
       Nama se čini da je odluka Ustavnog suda i pravno i jezički jasna. Mandati se moraju vratiti onima koji su ih dobili na izborima (mislimo na Vuka Obradovića, Slobodana Vuksanovića...), a zakoni koje je parlament doneo, ostaju. Strogo pravno gledano, sa Ciceronove tačke gledišta, ni ti zakoni ne bi možda mogli da opstanu, ali je naš veliki pravnik Slobodan Jovanović, napisao, davno, da tvrdo primenjivanje prava, koje bi državi i društvu nanelo veliku štetu, nije dobro i onda država i političari moraju da traže drugo rešenje. Ali nikako protivustavno.
       Ova odluka Ustavnog suda ima nečega političkoga u sebi (političari na sve gledaju šire od pravnika, reči su Slobodana Jovanovića). Eventualnim poništavanjem nekih zakona izazvao bi se haos u zemlji i zato je dobro što je Ustavni sud odlučio kako je odlučio. Stavio je tačku na jedno “ludilo”, a političarima ne preostaje ništa drugo nego da se urazume i zaborave na poslovicu - para vrti gde burgija neće.
      
       PETAR IGNJA