Imaćemo samostalnu Srbiju: sećam se perioda kada je Slovenija prvi put tražila nezavisnost, Evropska unija je bila protiv, ali kada je narod podržao takvu odluku, kao i politička elita, naravno da se niko tome nije protivio

      Iako se na čelu G 17 plus, za koji je još potrebno napomenuti da je politička stranka, nalazi bivši jugoslovenski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i bivši kandidat za predsednika Srbije Miroljub Labus, gotovo da niko ne sumnja da je Mlađan Dinkić spiritus movens nove političke organizacije, a njena udarna pesnica-u svakom slučaju. Guverner koji ne pristaje na ulogu političkog evnuha, koju mu, plašeći se da će politički kapitalizovati svoje monetarne uspehe, preteći preporučuju politički protivnici, sada kreće u borbu za novu ideju svoje stranke: samostalnu Srbiju. Sem dosadašnjih rezultata svih njegovih akcija, ništa drugo ovog trenutka ne govori u prilog tome da će Srbija steći status koji joj je Dinkićeva stranka namenila.
      
       Dok vi uporno zahtevate odvojene pregovore Srbije sa Evropskom unijom o procesu asocijacije i stabilizacije, iz Brisela se zvanično odgovara da od toga nema ništa. Pa, znate li vi nešto što javnost u Srbiji još ne zna?
       - Ja samo znam da su faktički, mada neformalno, već krenule pripreme za odvojene pregovore EU o asocijaciji sa Kosovom, koje je formalno deo Srbije i Crne Gore. To je jedna stvar. Drugo, mi to nudimo Evropskoj uniji kao rešenje jer smatramo da bi na taj način najrealnije mogla da se sagleda i spremnost Srbije i spremnost Crne Gore da uđu u EU. Jer akcioni plan o harmonizaciji pokazuje da u Crnoj Gori ne postoji politička volja za harmonizacijom odmah, nego će sve usklađene carinske stope na snagu stupiti tek za dve godine. Imajući u vidu da je usklađivanje carina samo jedan od trideset elemenata za slobodan protok robe, usluga i kapitala, onda nije realno, što smo mi zvaničnicima EU i rekli, da Srbija i Crna Gora, kao ovakva zajednica, ugovor o asocijaciji i pridruživanju potpiše pre juna 2006. godine. Makedonija i Hrvatska su to učinile 2001. godine.
      
       Postoji, jedno međurešenje?
       To je iskustvo Češke i Slovačke koje su zajedno počele proces pridruživanja Evropskoj uniji, pa su se u međuvremenu razdvojile. Onda je Češka taj proces značajno ubrzala. U međuvremenu je u Slovačkoj došlo do pada režima, pa je Slovačka ipak kasnije sustigla Češku i, evo, sad zajedno ulaze u EU.
       Sve govori da je proces harmonizacije između Srbije i Crne Gore uzaludan i on, za Srbiju, ne znači samo gubljenje vremena nego i novca.
      
       Imate li signale iz EU da je tamo neko uvideo da je srpsko-crnogorska harmonizacija uzaludan posao?
       - Oni svi to vide, ali očekuju da to naši zvaničnici javno kažu. A naši se plaše da to javno kažu, iako i oni sve to znaju. Najveći broj ozbiljnih ljudi u Vladi Srbije to zna.
      
       Možda oni čekaju da neko iz Brisela to kaže?
       - Pa jeste, ali dosta je bilo igre žmurke. Odnosno, ko će prvi reći. Evo, mi smo odlučili da prekratimo tu igru i da G17 plus to saopšti, kao što smo uvek bili spremni da saopštimo teške odluke. Mada smatramo da ovo i nije teška odluka, nego logična posledica realnih događanja. Sećam se vremena kada je Slovenija prvi put tražila nezavisnost, Evropska unija je bila protiv. Ali kad je narod podržao takvu odluku i kada je podržala politička elita, naravno da se tome niko nije protivio. S tim što je potrebno da se do rešenja dođe dogovorom, kako bi sve proteklo mirno.
      
       Kako bi vaša ideja o nezavisnoj Srbiji korespondirala sa, doduše, nezvaničnim najavama da samo što nisu počeli pregovori o konačnom nezavisnom statusu Kosova?
       - Mi upravo smatramo da bi predstavnici vlasti iz Beograda i Srbije morali hitno da krenu u pregovore sa kosovskim Albancima oko konačnog statusa Kosova, jer će inače rešenje biti nametnuto spolja. Ali ne mislim da bi sadašnja Vlada Srbije mogla da ide u ozbiljne pregovore sa kosovskim Albancima jer, na kraju je mandata. Dakle, posle vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji koje bi, prema našem predlogu, trebalo raspisati već ove jeseni, nova vlada sa četvorogodišnjim mandatom mogla bi da donosi strateške odluke. Sasvim sigurno, status Kosova bi sledeće godine trebalo da se reši. To je dobro i zbog Srbije i zbog onih koji žive na Kosovu, jer u ovom trenutku vlasti u Srbiji ne mogu nikako da zaštite srpsku manjinu na Kosovu. Mi možemo samo da žalimo kada ubiju nekog Srbina na Kosovu, a zapravo ništa ne možemo da uradimo. Zato je bolje da se to pitanje institucionalno reši i da se u pregovore krene bez ikakvih predrasuda, ali uz poštovanje nekih principa: da se zahteva apsolutna autonomija za severni deo Kosova, da se traži pokroviteljstvo Srbije nad manastirima na Kosovu i, naravno, da se napravi takav aranžman koji će omogućiti slobodan povratak onih koji žele da se vrate na Kosovo. Ali rešenje za Kosovo će verovatno biti jedan dugotrajan međunarodni protektorat i Srbija od toga ne bi trebalo da beži.
       Mogu da zamislim situaciju da za nekoliko godina neki novi političari u Vojvodini zatraže da se ona odvoji i krene sama put EU, jer će građani Vojvodine, sa boljim ekonomskim rezultatima i nacionalnim manjinama čiji sunarodnici iduće godine ulaze u EU, biti frustrirani sporošću u napredovanju Srbije i Crne Gore, izazvanom i nerešenim pitanjem Kosova.
      
       Predstavnici G17 plus su nezadovoljni praksom nove Zajednice. Ipak, posmatrajući od trenutka kad se Crna Gora odlučila za nemačku marku kao svoju valutu, jeste li vi i predsednik vaše stranke sasvim nevini?
       - Vidite, sve stvari treba posmatrati dinamički. Nešto što je bilo dobro u jednom trenutku, nije dobro danas, odnosno ne mora da bude dobro danas. U uslovima visoke inflacije i hiperinflacije koja je dolazila iz Beograda, uvođenje nemačke marke je bilo racionalno rešenje za Crnu Goru i gospodin Miroljub Labus i ja smo aktivno učestvovali, zapravo smo bili kreatori tog rešenja. Mi to uopšte ne krijemo. Ali onog časa kad su se okolnosti promenile, nakon 5. oktobra, situacija se izmenila i za Crnu Goru. Gospodinu Đukanoviću je odgovaralo nastavljanje ovakve situacije u kojoj je njihov monetarni sistem toliko nefleksibilan da im već sada stvara vidljive probleme i nanosi štetu. Ali, to je njihova stvar.
       Da biste stvarno postali član Evropske monetarne unije, potrebno je da zadovoljite takozvane mastrihtske kriterijume od kojih Crna Gora baš nijedan ne zadovoljava. Kao ni Srbija. Zato Srbija ima dinar. I ako se ja budem pitao 2007. do 2010. godine, za kad je predviđen naš ulazak u EU, dinar ćemo zadržati i tamo, što duže. Svoje nacionalne valute i nakon ulaska u EU i danas zadržale su Danska i Velika Britanija.
      
       Mediji su se prošle nedelje nadugačko i naširoko bavili neizborom vaših kandidata u savet Agencije za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka. Sa vaše strane sukob je predstavljen kao sukob oko eksperata u šta je teško poverovati kad se zna da je glavni posao te agencije bila likvidacija četiri velike banke. To nije bila ekspertska nego politička odluka. Od četiri vaša kandidata, kao poznat ekspert za bankarstvo, u Agenciju je ušao samo Radovan Jelašić. Gospodin Labus nije bio ekspert za bankarstvo, a Vesna Džinić i Vesna Arsić nisu uopšte u javnosti bile poznate. Zašto je ta Agencija vama, u stvari, toliko značajna?
       - Prvo, spor je oko toga što Vlada Srbije nije imala hrabrosti da sama razreši Labusa, Jelašića i Vesnu Arsić, već je to prepustila Savetu ministara Srbije i Crne Gore koji za to ima formalnih ovlašćenja. Još nije formiran sud kome bi se Savet ministara mogao tužiti. Njihov neizbor je bio čisto politička odluka mada Agencija uopšte nije politička institucija jer posao likvidacije banaka, što je bio njen najvažniji posao u prethodnom periodu, nikom ne može doneti političke poene. Ali sad je uloga Agencije bitna pre svega u predstojećoj privatizaciji banaka sa većinskim državnim vlasništvom. I u Agenciji, koja tehnički priprema taj proces, trebalo bi izbeći konflikt interesa koji može imati Ministarstvo privatizacije, u procesu privatizacije banaka. Bitno je da u savetu Agencije sede i predstavnici Ministarstva za privatizaciju i predstavnici Narodne banke Srbije. Ministarstvu za privatizaciju je, po prirodi stvari, u interesu da banke svojim dužnicima-preduzećima otpišu što više dugova kako bi se ta preduzeća lakše privatizovala. Međutim, ako se ti dugovi otpišu, same banke će se prodati po nižoj ceni. Meni je stalo do toga da se izvede uspešna privatizacija banaka kako bismo imali jači bankarski sistem. Jer ako imamo slab bankarski sistem, kritike će stići guvernera. Zato tu moramo ostvariti balans interesa i moj je interes kao guvernera da taj posao obave najbolji ljudi.
      
       Nije vam interes da odlučujete o velikim parama koje će pri privatizaciji banaka biti u igri?
       - Pare su velike za državu. Jer biti član saveta Agencije je neplaćena funkcija. Ali naravno da je cilj i moj i mojih kolega da imamo što veći uticaj stručnih ljudi na važne stvari. U tom smislu ste potpuno u pravu.
      
       Ali uspeh u radu Agencije isto tako možete politički da kapitalizujete, što zna i Demokratska stranka?
       - Pa to je prirodno. Mislim da svaka stranka treba da se bori da u sektoru koji preuzme postigne što bolji rezultat i da jedino rezultati budu preporuka za izglasavanje nekog ponovnog poverenja na sledećim izborima.
      
       Ali vaša stranka je prvo ušla u državne organe pa će tek sada ići na izbore, redosled je obično obrnut. To vam i druge stranke zameraju.
       - To je samo formalno tačno. Suštinski, mi smo napravili program DOS-a sa kojim je dobio izbore 2000.godine, a išli smo i u kampanju. Tako da smo, suštinski, na tim izborima učestvovali. Formalno nismo, slažem se.
      
       Uvođenjem Aleksandra Vlahovića u Glavni odbor Demokratska stranka se izgleda sprema da vrati eksperte u svoje redove. Ne čini li vam se da će nastojati da vam preotme ekspertski ekskluzivitet, tim pre što je od onih koji su formirali nezavisnu grupu ekonomista G17 malo ostalo u vašoj stranci.
       - Nije baš malo. Nemate dobre podatke. Nisu svi ostali, ali većina je ostala: tu smo Labus i ja, Jelašić, Dušan Vujović, Branko Milanović, zatim Štimac i drugi. A što se konkurencije tiče, nas konkurencija može samo da podstakne. Znači, mi nemamo ništa protiv toga da se sve stranke pojačaju ekspertima, jer bi građani tako sasvim sigurno imali mnogo bolji izbor.
      
       Da li je odlučeno ko će napisati zakon o Narodnoj banci Srbije: vi ili Božidar Đelić?
       - Zajedno. Oko tog zakona je bilo prilično insinuacija, podmetanja, tračeva, dezinformacija, na kraju je utvrđeno da taj zakon sasvim sigurno nije napisao kabinet premijera Srbije, a verziju o kojoj je u javnosti bilo reči nije video niko osim Đelića. Sad smo svi zajedno odlučili da NBS i Ministarstvo finansija na jesen zajedno naprave nacrt tog zakona i do decembra ga predaju Skupštini.
      
       NBS objavljuje podatke o štednji kod poslovnih banaka i na osnovu toga se formira neka vrsta njihovog rejtinga. Već je bilo primedbi da visina štednje ne bi trebalo da bude jedini kriterijum za ocenu kvaliteta banke. Smatrate li da je lista koju NBS objavljuje dovoljno uverljiva da bi se štediše na nju mogle sasvim osloniti kad poveravaju svoj novac?
       - Štednja nije jedini kriterijum kvaliteta banke i oni koji to kažu u pravu su. Ali je štednja indikator poverenja u jednu banku.
      
       Banke ponekad objave svoj godišnji bilans, pa se ispostavi da neka od njih, na vašoj listi vrlo visoko rangirana, ima ogromna rezervisanja po osnovu sumnjivih potraživanja, ili se ispostavi da jedna takva banka državi ne može da vrati njene depozite. Kako štediša da bude obavešten o ovakvim stvarima?
       - Jedino tako što će rejting banaka određivati rejting agencije, a to će moći onog trenutka kad završimo pregovore sa Londonskim klubom poverilaca i kad prvo zemlja dobije svoj, onda će i naše banke dobiti svoj rejting. Centralna banka, po prirodi stvari, ne objavljuje te podatke. Ipak, mi na dva načina garantujemo sigurnost štednje, koja je sada više od milijardu dolara: pedeset odsto sve štednje drži se na računima kod NBS i imamo ozbiljnu superviziju koju vodi gospodin Jelašić, koja makar jednom godišnje prođe detaljno bilanse svih banaka.
      
       Bili ste veoma angažovani oko donošenja Zakona o sprečavanju pranja novca. Recimo, u procesu privatizacije pojavilo se i nekoliko kontroverznih imena. Komisija se nije nijednom oglasila i identifikovala neki slučaj pranja novca.
       - NBS nema uvid u rad ove komisije, ona je u nadležnosti Ministarstva finansija. Ali njihov cilj nije da se javno oglašavaju nego da daju informacije policiji, a policija da preduzima korake. Po mojim informacijama, oni su priličan broj podataka dali policiji, a da li je ona reagovala na adekvatan način, to je pitanje za policiju.
      
       RUŽA ĆIRKOVIĆ
      

Srpska majka Izjavljivali ste kako jedva čekate da pred nadležnim organima počne ispitivanje Dafine Milanović. Njeno svedočenje je počelo pričama o računima sa fantastičnih 13,5 milijardi dolara. Jesu li vaša očekivanja ispunjena?        - Dafina Milanović spada u osobe koje kažu malo istine. Iz svega što je dosad rekla, tačnim mi se čini jedino krug ljudi koji su sa njom sarađivali. A zanimljivo je jedno ime za koje sam i sam sumnjao da je tvorac tog lanca: Nikola Stanić, bivši direktor Investbanke.Na njega sam sumnjao jer je Dafina kao njegova sekretarica radila u Savezu ekonomista. Priče o 13,5 milijardi dolara su sigurno neistinite. Pa, to je iznos četiri puta veći od naših ukupnih deviznih rezervi, koje smo s teškom mukom povećali.               Ali je to cifra otprilike ravna našim inostranim dugovima. Koliki su ti dugovi sada?        - Ukupni dugovi Srbije i Crne Gore su 12 milijardi dolara, s tim što od toga treba odbiti 15 odsto koliko će nam Pariski klub otpisati 2005. godine, a što za Srbiju bez Kosova iznosi 450 miliona dolara.Pošto pretpostavljam da Crna Gora neće biti u zajedničkoj državi, a Kosovo će imati poseban međunarodni status odnosno protektorat, Srbija će biti suverena država - njeni dugovi su 10 milijardi i 250 miliona dolara. Kosovski dugovi su milijardu i 300 miliona. I zasad ih mi otplaćujemo, a nemamo ni jednog dolara, recimo, od privatizacije na Kosovu, niti bilo šta iz tamošnjeg budžeta.        Kad od duga Srbije odbijemo onih otpisanih 450 miliona, pa još i ono što očekujemo da nam otpiše Londonski klub, to je devet milijardi dolara ili oko 1000 dolara po stanovniku. Ako uspešno završimo pregovore sa Londonskim klubom, koji će početi čim u neformalnim razgovorima, koji su u toku, dođemo do konačnog rešenja, nećemo imati problema sa otplatom dugova. Ja čak mislim da Srbija i sa svim dugovima napravljenim od 2000.godine ima kapacitet da se posle 2005. godine dodatno zaduži, a to će još više biti moguće ako poreska uprava u naplati poreza dostigne standarde normalnih zemalja i ukoliko funkcionalnom državom privučemo investitore.

      

Samostalnost u budućnosti Kažete da posao likvidacije banaka nije nešto što donosi političke poene. Vi ste baš bili istureni tokom likvidacije Beobanke, Beogradske banke, Jugobanke i Investbanke, pa vam to nije škodilo. Uz to ste ponekad bahati, a često se čini da biste voleli da se zovete Mojsije. Ipak ste popularni?        - Ja uvek govorim ono što mislim. To je jedna stvar. Drugo, mislim da samo ako se u nešto veruje, može i da se postigne rezultat. Znači, mi smo verovali da će ta likvidacija banaka, iako težak potez, doprineti ozdravljenju našeg bankarskog sistema. Mi i sad verujemo, iako niko u Evropi formalno ne podržava našu ideju, da ćemo na kraju do suverene Srbije doći. Znači, ono što je razlika između mene i nekih mojih kolega jeste da kada nešto govorim, govorim imajući u vidu ne samo sadašnjost nego i buduće događaje. I pokušavam da predvidim šta će se desiti ako ja to sada ne kažem, bez obzira što to može biti, u tom trenutku, štetno po mene.               U jednom nedavnom nastupu vas je pominjao novosadski biznismen Miodrag Kostić? Bili ste navodno u igri za mesto predsednika SRJ kad i Vojislav Koštunica. Da li bi trebalo da budemo iznenađeni ako bi vas Kostić predložio za predsednika nezavisne Srbije za koju se zalažete i da li je on finansirao G17 plus?        - Ne. Nije nas finansirao. Otkud vam to da Kostića povezujete sa nama?