Na ulicama Francuzi, Švajcarci, Nemci, Italijani, Holanđani, Englezi, Palestinci, Brazilci.... Srbima ni traga ni glasa. Sve dok se odjednom kroz prozor jedne od zgrada nije pojavila jedna velika srpska zastava - grb, sve sa krunom. Ljudi prolaze, gledaju u zastavu i pitaju se “Hej, pa ko su ovi?”, “Mora da su novi”...

      Njih je osam, nas je na milijarde” - zvanični je slogan protesta protiv samita zemalja G8, održanog od 1. do 3. juna u francuskom gradu Evijanu. I zaista, kada se lideri osam najbogatijih zemalja sveta okupe - jedanput godišnje - u goste im dolaze, možda ne milijarde, ali svakako na desetine, stotine hiljada ljudi. Kao pravi nepozvani gosti, partibrejkersi, iz godine u godinu im se okupljaju u komšiluku i prave buku anarhisti i komunisti, zeleni i nacionalisti, feministi i borci za ljudska prava, sindikalci i vodeći svetski intelektualci. Svi su oni - sa ili bez etikete - anti ili bolje rečeno alterglobalisti - borci protiv svetskog sistema kojeg smatraju nepravednim, bahatim i opasnim.
       Vičući “G8-ilegal!” oni imaju za cilj da delegitimišu “vladare sveta”, opomenu najmoćnije da “ko seje bedu žanje bes”, podsete ih na milione žrtava širom sveta od posledica nečinjenja najbogatijih.
       “Privilegiju” da 2003. godine dočeka samit G8 imao je Evijan, čuvena banja na jezeru Leman, u trouglu Lozane, Ženeve i Monblana. Predivan ambijent za pregovore, ručkove i opuštanje, za zajedničku “porodičnu fotografiju” učesnika, ali nedostupan za desetine hiljada demonstranata.
       Nije ni čudo. Posle paklenih demonstracija u Đenovi 2001. godine kada je u sukobu sa policijom nastradao mladi italijanski aktivista Karlo Đulijani, G8 se 2002. godine povukao daleko u nepristupačne planine kanadskog severozapada.
       Ove godine, samit se vratio u Evropu, ali ništa od bliskog kontakta učesnika samita i protesta: sa severa jezero Leman, sa ostalih strana sveta zabranjena zona u radijusu od 30 kilometara. Nemoguće proći bez bedževa, dozvola, akreditacija.
       Ali, to nije bila tajna za alterglobaliste, povezane preko Interneta širom sveta i spremne na sve moguće kombinacije. Mesecima su pripremali tri mesta za protest: Anemas, južno od Evijana, Ženeva i Lozana, preko puta Lemanskog jezera.
       Za centralno mesto protesta određen je Anemas, grad sa 80 000 stanovnika, fizički i ekonomski povezan sa Ženevom, prekoputa granice. Privremeno su na periferiji Anemasa osnovana dva kamping naselja: “Intergalaktičko selo” i “Alternativno, antikapitalističko i antiratno selo - VAAAG” - svako sa svojim programom, forumima, barovima i privremenim stanovnicima.
       U njima se danima raspravljalo o svim temama koje muče alterglobaliste - otpis dugova siromašnim zemljama, borba protiv side i genetski modifikovanih proizvoda, žudnja sa slobodom i nezavisnošću medija, očuvanje kulture od hegemonizacija. Radionice, tribine, predavanja, ali i žurke, rejvovi, koncerti.
       S druge strane, u Švajcarskoj je dolazak G8 u Evijan dočekan sa nezadovoljstvom i strahom: “Zašto da se kod nas protestuje, zašto da mi strepimo od nasilja - kada nismo članovi G8?”, uporno su isticali švajcarski zvaničnici i mediji. Centar Ženeve danima je odslikavao “mrtav grad”, a radnje zabarikadirane drvenim ili metalnim “štitovima”. “Sve će nas ovo koštati 80 miliona evra” - upozoravao je gradonačelnik Ženeve, koji kao da je urekao svoj grad, jer je u subotu veče, 31. maja, nekoliko stotina “razbijača” pristiglih iz Ciriha, maskiranih lica i obučenih u crno, opustošilo centar grada. Paljevine, razbijanje, sukobi sa policijom. Loše je počelo.
       U isto vreme, svega nekoliko kilometara južnije, takođe je odzvanjala buka, ali ne stakla i lomljave već veselog zvuka vodećeg alterglobaliste među muzičarima, Manua Čaoa, koji je zabavljao više desetina hiljada prisutnih u “selima” Anemasa.
       Do duboko u noć, u Ženevi se tuklo i lomilo, u Anemasu pilo i pevalo. Dve slike protesta, dva lica alterglobalista.
       Oni koji su doživeli zoru, okupili su se na glavnom putu koji vodi za Evijan u nameri da ga blokiraju. “Kada već ne možemo da blokiramo lidere G8, blokiraćemo njihove prevodioce, njihove kuvare, njihove pedikire”, kaže jedan od učesnika. Nekoliko minuta i koji suzavac kasnije, policija je odblokirala put, pa su kuvari i pedikiri mogli na vreme da stignu u Evijan.
       Demonstranti su se povukli nazad u Anemas i priključili saborcima. Kako se približavao početak protestnog marša, trg-okupljalište bio je sve šareniji. “Žuti” - borci za otpis dugova afričkim zemljama, “zeleni” ekolozi, “crveno-crni” anarhisti. Ovi poslednji su diktirali ton pevajući iz sveg glasa nama dobro poznatu melodiju “Idu čete partizana, slavu borbe pronose”, koja na francuskom glasi “Od našeg bola oni su crni, od naše krvi crveni”. Sledi tehno-varijanta pesme, pa hardkor. Žanrovi ovde nisu bitni, bitna je poruka. A ona glasi: “Dosta priče, ukinite dugove”, “Lekovi za siromašne”, “Mediji svuda, a informacija nigde”, “Dosta nam je laži takozvanih eksperata”. Ili: “G8+USA = Mafia”, “Bushit”, “Stop the Bushfire”, “Kosovo 1999, Afghanistan 2001, Iralj 2003: USA on Tour”.
       Zaista, “antiamerikanizam” možda je najjača sprega koja je spajala protestne grupe. “Do pre nekoliko meseci isto smo ovako demonstrirali protiv rata u Iraku, ali ništa - Amerikanci su sada tamo, okupacija traje, a Buš je upravo malopre mirno popio svoju prvu jutarnju kaficu usred Evijana”, ljuti se Gael, studentkinja komunikologije iz Liona.
       Armoni, gimnazijalka iz Pariza, nosi veliki pano “G8 - otpadnici” i kaže: “G8 nisu čisti, nemaju dobre namere, ne verujem im.”
       “Samo pričaju, obećavaju basnoslovne sume pomoći pre početka samita, a onda ništa”, kaže Klod Kemar, jedan od lidera francuskog udruženja za otpis dugova, CADTM.
       Doktor Bernar Pikul, direktor programa za nabavku lekova siromašnim zemljama Lekara bez granica razočarano objašnjava kako se od samita dosta očekivalo po pitanju borbe protiv side: “Prvi draftovi dokumenata su ukazivali na veliki pomak napred, ali što se više pregovaralo, suština je izostajala - i danas imamo ponovo jedan dokument koji, u stvari, najviše štiti velike američke farmaceutske kompanije.”
       Na ulicama Francuzi, Švajcarci, Nemci, Italijani, Holanđani, Englezi, Palestinci, Brazilci.... Srbima ni traga ni glasa. Sve dok se odjednom kroz prozor jedne od zgrada nije pojavila jedna velika srpska zastava - grb, sve sa krunom. Ljudi prolaze, gledaju u zastavu i pitaju se “Hej, pa ko su ovi?”, “Mora da su novi”... A onda se pojavljuje i gospodin Eser, sa majicom o “nevidljivom F117” i “target” znakom na kapi. “Nismo smeli i ne smemo da zaboravimo bombardovanje Srbije, situaciju na Kosovu danas, a sve mi se čini da smo i zaboravili i oprostili”, kaže ovaj Francuz, bivši muž jedne Beograđanke. Nekoliko koraka dalje i tu je jedan dres FK Crvene zvezde, koji takođe intrigira prisutne, fascinirane petokrakom. Dobro znači, nije baš da nas nema. Samo se malo krijemo.
       Kolona polako kreće napred. Prelazi se granica bez kontrole policije, bez ikakve kontrole, iako je Švajcarska van Šengen zone. Neki su se našli u Švajcarskoj bez švajcarske vize. Znači - ilegalno. Ali, ako svi viču da je G8 ilegalan, zašto se ne bi u Ženevi našli ilegalno, pa makar i u grupi od 30 000 ljudi, pa makar i svega na dva sata.
       Nekoliko momaka se izdvaja iz grupe i preskače ogradu jedne ogromne vile. Neće valjda da kvare sjajnu, pozitivnu atmosferu. Ma ne, videli su bazen usred vile i uskočili u njega. Neko viče: “Solidarnost - svi u bazen!” i za tren oka, bogati Švajcarac je ugostio stotinak gostiju u svom dvorištu.
       Osveženje pred klimaks - spajanje na autoputu Ženeva-Lion dve kolone, jedne iz Anemasa, druge upravo pristigle iz centra Ženeve. Reka ljudi se slila na autoput i uputila ka granici. Oko 100 000 ljudi, po organizatorima, 25 000 po policiji. Najmanje 60 hiljada po slobodnoj proceni.
       I onda, jedini neprijatan trenutak čitavog dana: grupa od tridesetak momaka u crnom, verovatno nezadovoljnih “ženevskim” učinkom prethodne noći, zapalila je radnju na jednoj benzinskoj pumpi. Reakcija ostalih demonstranata bila je oštra: “kreteni”; “idioti”, gađanje plastičnim flašama. “Crne” to ne tangira. “Dosta nasilja, ne nasilju” viču svi oko njih. “Crni” su izolovani, ali su “posao” obavili. I to je slika koja će se verovatno najviše vrteti na svim velikim mejnstrim medijima. “Lomljava” prodaje priču. A možda je to baš i taktika “razbijača” - privući pažnju medija slikama koje mediji možda najviše cene - nasiljem. Policija, potpuno neprimetna sa izuzećem helikoptera i aviona koji nadleću, pametno reaguje i ne interveniše. Situacija se smiruje.
       Ubrzo je granica “zauzeta”, scena za govore postavljena. “Pobeda!” viču organizatori, presrećni zbog velikog broja prisutnih. Naime, s obzirom da se u Francuskoj već nedeljama masovno protestuje zbog reforme penzionog sistema, očekivao se određen premor i zasićenost. Ništa od toga.
       Nekoliko govora, muzika, performansi sa gumenim lutkama lidera G8 - i protest je bio gotov. Svako se vratio u svoju bazu. Do “sela” u Anemasu još desetak kilometara. Radnje i barovi zatvoreni, ali se zato u kampu zabava nastavlja. Muzika trešti, zastave se vijore, biohrana se secka i sprema, mirisi svetskih kuhinja mame. Alterglobalisti se vraćaju “kući” za danas - premoreni, ali ponosni. Na francuskoj državnoj televiziji FR3, udarni Dnevnik počinje sa deset minuta o protestu alterglobalista. Pa tek onda - kakva poruka! - izveštaj iz Evijana sa samita G8. Ah da - samit. Na samitu: Žak Širak i Džordž Buš se rukovali, jedan od bivših lidera alterglobalista, novi brazilski predsednik Lula pojavio se kao gost samita, obećavalo se puno za borbu protiv side i dugova Afrike - mada sve u senci “terorizma i borbe protiv oružja za masovno uništenje”, valjda onog koje se još uvek tako uporno krije po Iraku.
       Šta će uslediti posle silnih obećanja - ne zna se. Ali alterglobalisti se već spremaju i dogovaraju za sledeći sastanak - od 8. do 10. avgusta u Larzaku, opet u Francuskoj, generalna proba za proteste protiv sastanka Svetske trgovinske organizacije, sredinom septembra u Meksiku. Neki od prisutnih u Anemasu će biti i u Meksiku. Drugi uporno ističu i viču: “Ko seje bedu, žanje bes!”
      
       ALEKSANDAR MITIĆ