Neka vrsta “komesara” u NBA ligi, Devid Štern, kaže: Ogromna šteta bila bi da ovaj mladić luta po Evropi

      Maloletni momčić, sa svega dva metra i deset santimetara visine, Darko Miličić “preti” da na junskoj berzi američke profesionalne košarkaške NBA lige pomrači slavu svih prethodnih Evropljana koji su preko “velike bare” stigli da zgrnu milione dolara. Doskorašnji prvotimac Košarkaškog kluba “Hemofarm” iz Vršca, sedamnaestogodišnji Miličić, po svim pokazateljima biće drugi “pik” na “draftu”, što nikada nije pošlo za rukom nekom od igrača sa starog kontinenta. Loš učenik, u obaveznoj školi, Darko se roditeljima uvek pravdao rečenicom: “Ako se od košarke ne najedem hleba od škole neću nikada”!
       Darko Miličić je došao u priliku da na “draftu” bude drugi, jer je to pravo “Detroit” dobio od “Memfisa” koji je u ovoj lutriji izvukao drugu poziciju, ali odustao od talentovanog igrača. Uopšte, te kombinacije u NBA ligi su Evropljanima velika nepoznanica. Bolji poznavaoci američke profesionalne košarke kažu da je to bio dug “Memfisa” iz 1997. prema “Detroitu”, u kome, inače, igra naš eks-reprezentativac Željko Rebrača. No, bilo kako bilo, poznato je da u NBA ligi pravo da prvi biraju igrače na “draftu” imaju klubovi sa manjim rejtingom! Jedno je sigurno, Darko Miličić je “prekršio” sva pravila američke profesionalne košarkaške asocijacije kada je na “licitaciji” stigao kao maloletni igrač.
       Neka vrsta “komesara” u NBA ligi, Devid Štern, ovakvu je odluku objasnio - da je Darko Miličić takav talenat kakvog po svim košarkaškim odlikama nije video u životu. “Ogromna šteta bila bi da ovaj mladić luta po Evropi”, kratko je obrazložio svoje mišljenje Štern.
       Ono što svakog sapatnika u zemlji Srbiji interesuje jeste svakako dolarska cifra koju može da ostvari sam Darko Miličić i klub “Hemofarm”. Ljuto se mnogi varaju da će klub iz Vršca dobiti silne milione, kamione i vagone... Propisi NBA važe samo u Americi, i oni su jasni - za maloletnog vunderkinda košarkaša može se maksimalno dobiti 350 hiljada dolara. Naravno, da u “Hemofarmu” nisu zadovoljni, ali... Mladi košarkaš može kasnije da “otkupi” važeći ugovor od matičnog kluba, naravno, za sopstveni novac. Onoliko koliko se dogovore. U protivnom - puj-pike, ne važi. Prethodni slučaj Vlade Divca i njegovog “Partizana” završio se tako što su “Los Anđeles lejkersi” početkom devedesetih godina prošlog veka na kalifornijskom sudu dobili proces, a naš klub ostao bez prebijene banke. Ili, Predrag Drobnjak se posle godinu dana igranja u “Sijetlu” - “odrekao” dela novca u korist svog bivšeg turskog kluba “Efes-pilsen” sa kojim je imao višegodišnji ugovor.
       Amerikanci su u poslednjih desetak godina postali otimači košarkaškog blaga iz Evrope. Prvo, kupuju igrače bele puti da bi razbili dominaciju crnaca. Drugo, sistem treninga na njihovim koledžima je limitiran na određeno vreme i zavisi od obaveza prema školi. Tako da im iz Evrope stiže gotovo obučen igrač u tehničko-taktičkom smislu, ali i onaj koji ima određeno igračko iskustvo. Pomenućemo samo naše igrače: Divac i Stojaković - “Sakramento”, Rebrača - “Detroit”, Drobnjak i Radmanović - “Sijetl”, Jarić - “L.A. klipers”, Rakočević - “Minesota”, Savović - “Detroit”, ranije Paspalj - “San Antonio”, Danilović - “Majami”.
       Izumitelj Darka Miličića u početnim košarkaškim koracima, Petar Rodić, 1999. - trener-selektor juniora koji su postali šampioni Evrope, o svom pulenu za NIN kaže: “Primetio sam ga, prvo, po visini i levoj ruci kojom šutira. Već tada je, u četrnaestoj godini, bio visok dva metra. Imao je biološku zrelost i motoriku u skladu sa svojim uzrastom. Posle dva-tri meseca rada shvatio sam da sam u “Hemofarm” doveo momka koga je sam Bog poslao na zemlju da igra košarku.
       Toliko hvalospeva sa američke i naše strane zaista nije dobio nijedan igrač u poslednjih deset godina a tek je zakucao na vrata NBA lige.
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ