NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Bojan Pajtić, šef poslaničke grupe DOS:

      Važno je da se zakonom o odgovornosti za kršenje ljudskih prava predviđa sankcionisanje, kako bivših i sadašnjih, tako i budućih lica na javnim funkcijama koja budu povredila pravo na privatnost, jednakost, izražavanje nacionalnih, političkih i verskih različitosti. On predviđa samo dve sankcije: javno saopštavanje podataka o kršenju prava i mere ograničenja u zauzimanju položaja na javnoj funkciji u roku od pet godina. Dakle, kazna je simbolična, a ne novčana, niti kazna zatvora, kako se u javnosti pokušava stvoriti utisak. Komisija će biti sastavljena od sudija Vrhovnog suda, istaknutih pravnih stručnjaka, zamenika javnog tužioca i poslanika sa različitih izbornih lista. Tako da već sama struktura komisije u dobroj meri sprečava zloupotrebu lustracionog postupka. Ne treba zaboraviti ni da je donošenje ovog zakona inspirisano postupcima i zakonima koji su donošeni u drugim zemljama u tranziciji. Zato nema razloga za bojazan da će ovaj zakon služiti za obračunavanje sa političkim neistomišljenicima. To, opet, ne znači da bilo ko može biti oslobođen odgovornosti.
      
       Dragoslav Mihajlović, akademik
       Žalim što se lustracija odnosi samo na neke zločine počinjene od 1976. godine, a ne od 1946. kako bi trebalo. Zaboravljeni su zločini titoizma, streljanja posle oslobođenja, teror protiv Crkve, građanske opozicije, Goli otok. Ovaj zakon koncentrisan je pre svega na zločine Miloševićevog vremena, kojih je, naravno, bilo, ali su oni najveći zaboravljeni. A to, bogami, nije lepo, bez obzira na to što su oni koji su počinili zločine titoizma, dakle ili u dubokoj starosti ili mrtvi.
       Lustracije bi trebalo da se plaše svi oni koji su naudili građanskim pravima i slobodama, ali će kažnjavanje umnogome zavisiti od sprovođenja ovog zakona u praksi.
      
       Tomislav Nikolić, potpredsednik SRS
       Ovaj zakon je izmišljen za zloupotrebe i da bi DOS eliminisao političke protivnike. Ubeđen sam da će izbori ići posle lustracije kako bi opozicija bila sprečena da se uopšte kandiduje. Neprihvatljivo je da to bude prepušteno nekoj komisiji koju će sastaviti DOS. Ustavni sud je u svojoj poslednjoj odluci rekao da narodni poslanik odgovara pred narodom. I šta ćemo sa Poslovnikom Skupštine? Interesuje me na koji će način koristiti arhive Državne bezbednosti. I šta će im biti osnov za retroaktivnu primenu arhive Titove i Miloševićeve UDB-E?
       Vratićemo se u vreme Informbiroa. Ali SRS nema zašto da se plaši.
       Ako ovaj zakon i počne da se primenjuje, podnećemo prijavu protiv Gorana Svilanovića, koji je bio doušnik UDBE, za šta imamo neopozive dokaze. Lično ću podneti prijavu protiv Žarka Jokanovića i Nebojše Lekovića, jer su omogućili Miloševiću da me pošalje u zatvor. A onda ćemo utvrđivati i ostala kršenja građanskih prava. Šta s tim što DOS godinu dana nije imao Ustavni sud? Šta ćemo sa Dušanom Mihajlovićem? Šta sa vanrednim stanjem? Jesu li time povređena neka prava?
      
       Rajko Danilović, advokat
       Zakon o lustraciji nam je potreban i treba da znači raskid sa komunizmom. Mora da se utvrdi ko je bio saradnik bivše tajne policije koja se, na sve načine, mešala u javni život. Krivica ljudi koji su “sarađivali” sa tajnom policijom je velika. Moraju da budu lustrirani svi koji su radili te stvari. Ne mogu svi da učestvuju u javnom životu. Zar u javnosti treba da nas predstavljaju oni zbog kojih su bombe padale na nas? Odavno sam govorio da je lustracija potrebna i uvek sam za to. Imam više od trideset godina disidentskog “staža”, a ako hoće, nek me lustriraju. Neka se vrate svi bivši, svi koji su iz jedne stranke pretrčavali u drugu kako se vlast menjala, svi koji su menjali redakcije, i oni drugi. Ne plašim se. Ja sam uvek bio samo svoj.
      
       Đorđe Mamula, funkcioner DSS-a
       Jedna od ključnih slabosti ovog zakona je da će se komisija obraćati Bezbednosno-informacionoj agenciji i vršiti uvid u njene spise. BIA je tajna politička agencija za koju je zakonom predviđeno da najmanje dva puta godišnje podnosi izveštaje Skupštini, što za jedanaest meseci nisu uradili ni jednom. Uvid u spise jedne takve agencije koja nije pod civilnom i demokratskom kontrolom krajnje je diskutabilan. S druge strane, javnost nema nikakve uticaje na njen rad, a da direktor ove službe može u hitnim slučajevima da ukine neka osnovna prava građanina, bez odluke Ustavnog suda i istražnog sudije.
       Deceniju posle rušenja Berlinskog zida, takav zakon može da omogući nastavak sukoba i sa Osme sednice.
       On može dobro da posluži u obračunu sa političkim protivnicima i kao sredstvo održavanja na vlasti, u situaciji kada se oseća sve veća agonija Živkovićevog režima. Obrušiće se na neke iz SPS-a, JUL-a, a možda i na neke iz vladajuće većine, jer su oni izglasali zakone po kojima smo postali policijska država.Vlada Srbije je apsolutni šampion u kršenju ljudskih prava.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu