Predsednik kluba sam postao na osnovu ličnog finansijskog ulaganja od milion maraka i organizacionih sposobnosti, kaže Aleksandar Stefanović, narodni poslanik i politički savetnik lidera Demohrišćanske stranke Vladana Batića

      Zbirnog podatka o finansijskom stanju domaćih fudbalskih klubova nema. Tek od 2004. godine, kaže za NIN generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore Branko Bulatović, klubovi koji nastupaju na evropskim takmičenjima biće dužni da svoje završne račune podnose Uefi, a ovi koji igraju na domaćim terenima Fudbalskom savezu. Dotad se, posavetovali su nas i u Zajednici prvoligaša, o finansijama klubova možete obavestiti samo u samim klubovima.
       Aleksandar Stefanović je široj političkoj javnosti poznat bar poslednjih desetak godina. Najpre kao generalni sekretar Srpske radikalne stranke, zatim kao savetnik političarima prekodrinskih Srba, a danas i kao politički savetnik lidera Demohrišćanske stranke Vladana Batića. Nije nepoznat ni onima koje od sve politike najviše zanimaju skandali: bio je predsednik Administrativnog odbora Savezne skupštine iz kog perioda ga prati priča o stanu koji mu je oduzet, a nedavno je kažnjen po odredbama Poslovnika srpskog parlamenta jer je ošamario poslanika SPS-a Radojka Petrića. Danas je Stefanović predsednik fudbalskog prvoligaša iz Obrenovca, kome su konkurenti za ispadanje iz najvišeg društva, zasad nedokazano zamerili da je opstanak izboksovao flašom viskija i čak ga pozvali da nešto kaže o privilegijama koje je uživao za vreme vanrednog stanja?!
      
       Otkud vi na mestu predsednika FK “Radnički”?
       - Predsednik kluba sam postao na osnovu ličnog finansijskog ulaganja od milion maraka u klub i organizacionih sposobnosti koje posedujem. Kad je Vlada Srbije odlučila da u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova ne mogu postojati profesionalne sportske ekipe, klub “Milicionar” je morao da se ugasi. Pošto je “Radnički” iz Obrenovca imao sa “Milicionarom” dugoročni ugovor o saradnji, bilo je najprirodnije da mi zauzmemo mesto “Milicionara”, koji sem statusnog mesta u Drugoj fudbalskoj ligi nije imao nikakvu drugu imovinu, nije imao nijednu loptu, ni dres, ni značku. Stadioni u Makišu u vlasništvu su države i koristi ih MUP. “Radnički” ih ne koristi, niti ih je ikad koristio.
      
       “Radnički” je, kao većina klubova, udruženje građana. Kako ste zaštitili svoj ulog?
       - Nikako. Imam priznanice, ali to ništa ne znači. Ali morali smo brzo raditi: fuzija sa “Milicionarom” bila je takva da nije dopuštala petomesečne pregovore, dogovore, nego smo sve završili za 15 dana. Ušli smo u takmičarsku sezonu, kupili smo 25 igrača i za tih 25 igrača ja sam izvadio pare iz svog džepa i dao. Cela takmičarska sezona koštala je milion maraka: za dolazak igrača plaćali smo od hiljadu do dvanaest, petnaest hiljada maraka. Prošle i ove godine sam za plate i premije pet trenera dao 105 000 maraka. Jako se kajem što sam dao te pare. A dao sam ih da zaživi fudbal u toj sredini koja je dala ogroman broj fudbalera kao što su Dragan Džajić, Bora Kostić, Dule Savić, Markovski. I sad desetak fudbalera iz te sredine igra u Evropi. To je škola fudbala, zaradiću ja tu pare kad-tad.
      
       Dakle, vi ste milion maraka uložili u društvenu svojinu?
       - Da. Ali problem društvenog vlasništva sam ja lako mogao da rešim. Eto, Vića Petrović je sa opštinom Sremska Mitrovica prošle godine zaključio ugovor o korišćenju i kluba “Srem” i njegovog stadiona na period od dvadesetak godina i sad sva prava ima za sebe. Petrović je menadžer najvećem broju fudbalera kod nas. I ja ću da budem neki manji akcionar u tom klubu.
      
       Kolike su plate fudbalera “Radničkog”?
       - Prosečna plata je vrlo niska, prošle godine bila je šest hiljada dinara, a ove godine devet hiljada. Ali, najboljem igraču morate nešto da date ispod žita, da ga častite. Nekoliko igrača sam prošle godine morao da častim, kao što dajem muzici u kafani. Ove godine manje.
      
       Sad moram da kažem: kad napišem da fudbaleri imaju devet hiljada dinara malo ko će u to poverovati.
       - Pa možete da odete u “Radnički” i da vidite. Na nesreću vaših čitalaca, mi fudbalere isplaćujemo preko-žiro računa, država uzima porez, “Radnički” vodi knjige i posluje kao firma. Dosad je triput kod nas bila finansijska policija i našla da je poslovanje uredno. A i Uefa diktira da kao što se korner puca tako se od 2004. godine knjige moraju uredno voditi. Uefa diktira sprovođenje celog jednog programa kao uslova za dobijanje licence. Mi smo se odmah uključili u ispunjavanje uslova Uefa. Inače, kod nas je u fudbalu strahovito malo para. Mnogo se više para okreće u košarci, a u fudbalu se jedva preživljava.
      
       Svi jedva preživljavaju?
       - Svi. Ja ću vam tačno reći ekipe koje imaju neke novce. To su “Mladost” iz Apatina, koju podržava Apatinska pivara, pa dok je Sartid stajao dobro stajao je i istoimeni klub, onda dobro stoji i “Budućnost” iz Banatskog Dvora koju finansira fabrika Nivada Mirka Vučurovića. “Partizan” ima jako dobru marketinšku službu, koja mu omogućuje dosta novca, pa mislim da finansijski dobro stoji. “Zvezda” ne tako dobro. A “Radnički” posluje korektno, prošlu godinu smo završili na pozitivnoj nuli, plate isplaćujemo redovno, dok se sa premijama nekad kasni.
      
       Ipak “Radnički” uveliko gradi stadion u Obrenovcu?
       - Počeli smo, ali tu ima neverovatno velikih problema. Nema novca... Gledamo da oko stadiona izgradimo poslovni prostor, negde oko pet hiljada kvadrata, i da ga prodamo... Deo lokala smo već prodali, nešto smo već napravili. Ali, ostalo nam je još oko 30-40 odsto da završimo - onaj deo stadiona gde sede gledaoci. Dosad smo u stadion uložili dvadesetak miliona dinara.
      
       Ali stadion je društveno vlasništvo i kad bude privatizovan biće privatizovan i vaš ulog?
       - Da, ali šta mislite ko će da kupi stadion? Tvrdim da 95 odsto stadiona i klubova ne vrede više od pet do deset hiljada evra. Jer šta možete napraviti od većine stadiona? Možete da preorete zemlju ili da na njemu napravite kuću. Eto u Valjevu ima četiri gradska stadiona, svaki od po tri-četiri hektara zemlje i, kladim se, za njih niko ne bi dao ni žutu banku. Stadioni bi trebalo da ostanu gradsko vlasništvo. Oni u Ministarstvu za sport svašta pričaju, a oni u Ministarstvu za privatizaciju pogotovo. Iako i kod Ace Vlahovića u Sopotu prave stadion i imaju klub, ali to je daleko od vrhunskog fudbala. Sve mahinacije u sportu potiču otud što nema titulara svojine, a oni su veliki deo privatizacije morali da izvrše odavno. Iako spadam u četiri-pet ljudi koji su najviše para dali u ovoj državi, zalažem se da klubovi budu prodati na javnoj licitaciji. Jedan Ukrajinac se već interesuje za kupovinu “Radničkog”. A znam i jednog američkog Jevrejina mađarskog porekla koji je po 400-500 miliona maraka dao za mađarske klubove “MTK” i “Ferencvaroš” i njihove stadione. Mislim da bi on rado kupio i neki klub u Jugoslaviji.
      
       Sem što ste vi uložili milion maraka, odakle se klub još finansira?
       - Imamo mnogo sponzora. Uglavnom nađemo iz uprave ljude koji imaju pare i mogu da odvoje pare. Oni, kako ko, uplate između 50 000 i 500 000 dinara jednom ili dvaput godišnje. Jedan od sponzora nam je Telekom Srbija, od njih dobijamo oko dva i po miliona dinara godišnje što je oko 10 odsto naših troškova. Imamo još pet-šest privatnih firmi koje reklamiramo, recimo “Termoelektro”.
       Zarađujete li od TV prenosa?
       - Ne. Ni od TV prenosa, ni od ulaznica. Korisnik prava TV prenosa je Ufa medija iz Hamburga i ta firma ima ugovor sa Zajednicom prvoligaša kojoj isplaćuje naknadu odakle zajednica plaća sudije i delegate. Mi smo prošle godine naplaćivali ulaznice i od toga plaćali sudije i delegate. Sad kad ih plaća zajednica ne naplaćujemo ulaznice. Otkako sam ja u klubu nismo imali ni fudbalera koga bismo mogli da prodamo.
      
       Koliko prosečno gledalaca imate na utakmici?
       - U proseku između dve i četiri hiljada i to je iznad proseka u ligi. A zašto je tako malo gledalaca? Jer je u periodu Miloševića odigran veliki broj utakmica koje su bile nameštene. A kad se leči najobičniji lišaj na ruci treba vam dva-tri meseca. Ali po mišljenju svih ljudi u sportu poslednje kolo u Italiji, Španiji, Nemačkoj i Francuskoj bilo je namešteno, a u našem poslednjem kolu nijedna utakmica nije bila nameštena.
      
       Razgovor je završen, a Stefanović kaže: “Očekivao sam više pitanja o nameštanjima utakmica.”
      
       RUŽA ĆIRKOVIĆ
      

Duče Dakle vaša Demohrišćanska stranka nema ništa sa “Radničkim”?        - Sa tim klubom DHSS nema formalno ništa. Ali veliki broj Obrenovčana su članovi DHSS-a. U Obrenovcu su, u pravom smislu reči, na vlasti demohrišćani, tako da i veliki broj članova uprave kluba čine demohrišćani. Mada većina nije. Nije to klub kao što je Lacio nekad bio klub Dučea. Mi nismo klub Demohrišćanske stranke.               Ali vas DHSS smatra sebi bliskim klubom?        - Da, da.               Da li vas na neki način pomaže?        - Samo tako što navija. Stranka kao stranka je siromašna i njoj treba pomoć, tako da nikakva finansijska sredstva od stranke ne možemo očekivati. A sam ministar Batić nam je samo balast. Šta može ministar pravde? Da zapreti sudiji sa dve godine zatvora više?! Ali ministar za privatizaciju - to bi bilo nešto drugo, svaka bi nas firma sponzorisala.