Da li se politička scena Srbije formira u dva tabora: za B92 i za Pink

      Pretprošle jeseni još, u Vašingtonu, pokojni premijer Zoran Đinđić je poručio “Devedesetdvojci” da hrabrima sleduje ordenje, a ne frekvencija, i da će se svi elektronski mediji ravnopravno boriti za nacionalnu frekvenciju.
       A članovi Saveta Radiodifuzne agencije (Vladimir Vodinelić, Snježana Milivojević, Vladimir Marko, Dragana Rogavac, Miroljub Radojković, Vladimir Cvetković, Nenad Cekić, vladika jegarski Porfirije i Goran Radenović) treba da podele to najmoćnije oružje u zemlji. Oni koji dobiju frekvencije, moći će skupo da se prodaju (strancima do 49 odsto kapitala), obrtaće basnoslovne količine para od reklama, a povrh svega, kreiraće političku svest Srbije. Zato i ne čudi što se srpska politika lomi među predajnicima dveju balkanskih krajnosti: B92 i Pinka.
       Devet članova Saveta, birani su dugo i teško. Mesecima. Zakon o radio-difuziji donet je pre skoro godinu dana (juli, 2002). I formiranje Saveta je davno probilo sve rokove. U javnosti se već duže vreme spekuliše o broju frekvencija koje su u igri. Najčešće je spominjano četiri frekvencije, od kojih će dve pripasti RTS-u, jedna BK Televiziji, a za ovu poslednju će se potući Pink i B92 (?). I prihvata se to zdravo za gotovo, valjda zato što su ove dve televizije nekako najglasnije - i to im je izgleda jedina zajednička crta - u sukobu sa srpskim političarima. Ili su srpski političari najglasniji u sukobu sa njima. Ponekad, i preko njih.
       Potpredsednik srpske vlade dr Žarko Korać kaže da se tu radi o velikom interesu nekih ljudi da dobiju frekvencije i da to prodaju. “To nije teoretski sukob, to je vrlo opipljiv sukob oko para i uticaja. Problem je što će time biti devalviran Radiodifuzni savet u celini, iako tu ima jako pristojnih ljudi. Počinje privatizacija naše medijske scene. Sami ste svesni da listovi koji imaju osam do deset hiljada tiraža dnevno ne mogu da opstanu na tržištu. Pogledajte Kurir, počeo je Balkan, sprema se novi Nacional. Ljudi se bore da prežive - tabloidima. Isto tako, užasna je bitka ko dobija dozvolu za emitovanje, ali ta je bitka nepotrebna. Dobiće je svi veliki igrači. Radio-televizija B92 će dobiti frekvenciju, uveren sam. Bio bi neviđen skandal da B92 ne dobije dozvolu. Vodi se borba u kojoj nema nevinih i to nije neočekivano.”
       Pa tako Nebojša Čović, potpredsednik srpske vlade, kaže, na primer, da poseduje audio i video dokaze iz kojih se vidi ko je tražio da Pink vodi kampanju protiv njega (20. maj), a Željko Mitrović, vlasnik Pinka, u otvorenom pismu pita Čovića o poslovima njegovog “FMP trejda” sa Vojskom Jugoslavije, o bazenima u selu Brnjac, i ono čuveno “koliko se puta sreo sa Dućom”.
       A srpski premijer Zoran Živković, u Utisku nedelje, (18. maja) kaže da su predlozi za Utisak uzeti iz informativnih emisija, puni materijalnih grešaka. Onda B92 presavije tabak i napiše saopštenje.
       Kola se slome na Goranu Radenoviću, onom devetom, sa Kosova. I završi se tako što DOS-reforme, SPS i SSJ glasaju za njega (137 poslanika), a DSS, Nova Srbija, DC i DA, te Reformisti Vojvodine, i po jedan poslanik Lige za Šumadiju SDU i Inicijative za normalnu Srbiju (59 poslanika) glasaju protiv. “Do toga je došlo zato što postoje oni koji su hteli da dosledno poštuju kriterijume, da u tom Savetu ne treba da budu ljudi koji su suviše bliski ili samo bliski onima koji su zainteresovani za frekvencije. Neki su, naprotiv, uporno glasali za čoveka za koga postoje izvesne sumnje da ispunjava kriterijume. To nas je podelilo”, kaže Nada Kolundžija, funkcioner DA. “Taj savet je izuzetno važan i na njemu će u velikoj meri ova vlast položiti ili pasti na ispitu. Možda se to neće znati odmah, ali ćemo se sa tim suočiti nakon izvesnog vremena. U Savetu za radio-difuziju treba da budu nepromenljivi i nedodirljivi stručnjaci. Ideja je bila da stvorimo organ koji bismo zaštitili kao bele medvede. Ali onda je izuzetno važno da to zaista budu beli medvedi. Da li smo u Radiodifuzni savet izabrali časne, kvalifikovane, nekorumpirane i ‘ničije’ ljude?”, pita gospođa Kolundžija.
       Zamereno je Goranu Radenoviću da nije dovoljno s Kosova, što Zakon traži. Sumnja se i da radi na televiziji koja je “bliska Pinku” (DC), da je direktor marketinga crnogorskog Pinka (DSS), da nije završio Pravni fakultet kao što se iz biografije može, a ne mora, zaključiti... Radenović je objasnio da ima trudnu ženu u Podgorici, pa je zato više tamo nego u Gračanici. Na B92 se pojavila i Ivanka Radenović, još uvek zakonita žena Goranova. Reče da nije trudna, da Radenović nije završio prava i da ima status raseljenog lica sa Kosova, prijavljenog u Beogradu. Da živi i radi u Podgorici. I to za Pink.
       “A šta mislite, šta je povod da zakonita supruga sve to iznese u javnosti?”, pita Goran Radenović. “Dobio sam dete 12. maja sa ženom sa kojom sam, a sa Ivankom je brakorazvodna parnica u toku. Jedna televizija se bavi mojim privatnim životom i to nije u redu. Moja kandidatura je sasvim legalna. Savetu sam predao sva dokumenta i dokaze, važeću ličnu kartu i potvrdu da sam stanovnik i građanin KiM i da tamo živim i radim. Od osam članova Saveta sedam je glasalo za mene. Nigde nisam tvrdio da sam završio studije Pravnog fakulteta. Naveo sam da sam studirao prava, ali je to kasnije u medijima drugačije predstavljeno”, objašnjava Goran Radenović za NIN. On je privatno tužio Verana Matića: “Radnike B92 ne stavljam u isti koš s Veranom i zalagaću se da i oni dobiju nacionalnu frekvenciju, ukoliko ispunjavaju uslove.”
       Zar to nije sukob interesa ukoliko član Radiodifuznog saveta tuži jednog od glavnih kandidata za nacionalnu frekvenciju?
       “Nije valjda Veran Matić B92?” opet pita Goran Radenović. “Taj čovek je sproveo neprimerenu hajku, obelodanio s kim živim i gde živim, pokazivao moja lična dokumenta javnosti. A nijedanput me nisu pozvali da čuju moju stranu. Apsolutno neprofesionalno su se poneli. Pitajte ih i ako lažem napišite da je Goran Radenović slagao.”
       Aleksandar Timofejev, urednik Informativnog programa Televizije B92, pustio nam je tonske zapise vesti od 25. aprila i 12. maja u kojima su i izjave Gorana Radenovića za TV B92. “Naš princip je da uvek imamo i drugu stranu. Radenović je 25. aprila predložen za devetog člana Radiodifuznog saveta. Informacije smo imali u prvim našim vestima u 19.15. U prvom trenutku nismo uspeli da pronađemo Radenovića. Iste večeri Radenović me je pozvao i rekao da nije tačno da ne možemo da ga nađemo. Zvao je sa telefona 069. Taj broj sam dao urednicima, oni su ga zvali i iste večeri uzeli njegovu izjavu. Nedugo zatim Ivanka Radenović se pojavila na našem radiju. Koliko znam, sama je došla. Ona je želela da reaguje na neke podatke za koje tvrdi da su neistina u njegovim pričama. U to vreme bio je kandidat za devetog člana, dakle osoba u žiži interesovanja. Snimili smo je. Radenović me je istog dana (12. maja) zvao i rekao da slavi rođenje svoje ćerke, da nije tačno to što je rekla Ivanka. Razgovor je bio u prijateljskom maniru. Rekao sam, dobro ‘ajde da sad tebe snimimo. Ponudio sam mu da dođe, da ga snimimo telefonski... Nije želeo tonsku izjavu zbog promuklog glasa, ali je pristao da izdiktira izjavu uredniku večernje emisije od 22. 30. Posle toga me je opet zvao, počeo da viče, da preti, bilo je kasno. Zamolio sam ga da ne viče, izvinio se. Završili smo u relativno normalnim odnosima. A onda je, već sutradan počeo sa pričom kako se protiv njega pravi kampanja, diže hajka... Dakle, na vaše pitanje da li je davao izjave za B92 odgovor je da. I to dva puta. Pre i posle Ivanke Radenović.”
       Veran Matić, glavni i odgovorni urednik RTV B92, ne zna da ga je tužio Goran Radenović, deveti član Radiodifuznog saveta: “Preti da će me tužiti, ali tužbu još nisam dobio. Ne znam kako je to moguće, ali to dosta govori o samoj poziciji tog nezavisnog regulatornog tela koje bi trebalo da ima visok kredibilitet. To samo govori o nameri da se Savet diskredituje u startu. Savet je u ozbiljnoj situaciji, siguran sam da će Savet o tome ozbiljno razgovarati i doneti zaključke koji bi trebalo da pomognu da se isprave dosad napravljene greške i da se povrati kredibilitet Savetu.”
       Kada je reč o broju frekvencija, u Savetu kažu da se ne zna koliko ih zapravo ima, a još manje koliko će ih biti dodeljeno.
       Priča o navodne četiri frekvencije, od kojih će dve biti dodeljene RTS-u, jedna BK Televiziji, a da je glavna bitka za onu jednu između B92 i Pinka prepisuje se po novinama i potpuno je netačna, tvrdi se u Savetu. Broj nacionalnih frekvencija nije definisan. Tek sada, prvi put, Agencija za telekomunikacije a ne Agencija za radio-difuziju, mora da napravi radio-frekventni plan. U tom planu, koji se pravi i za policijske i vojne frekvencije, između ostalog biće definisano i koliko ima nacionalnih televizijskih pokrivanja. Agencija za telekomunikacije je nadležna da utvrdi koliko ima tih frekvencija, a upravni odbor te agencije, koji bi bio pandan Radiodifuznom savetu tek treba da bude izabran.
       Tek tada će Savet radiodifuzne agencije moći da dodeljuje dozvole za emitovanje programa. Radiodifuzni savet, tako, može da odluči da sem državnoj televiziji kao javnom servisu, nijednoj televiziji ne dodeli frekvenciju. Međutim, ni nacionalna frekvencija nije dovoljna. Treba imati gledanost.”
       Ubedljivo najveću gledanost, posle RTS-a u Srbiji ima Televizija Pink. Samo na Pink odlazi 45 odsto celokupnog reklamnog budžeta, kaže Darko Broćić, direktor AGB Strategic Research. Ostalih 55 odsto deli 11 velikih televizija.
       Pink se proširio i na Bosnu i Hercegovinu, i na Crnu Goru. I to su posebne televizije. U Srbiji - Pink, u Crnoj Gori Pink M, koji pokriva 90 odsto populacije i u BiH - Pink BH koji pokriva 70 odsto populacije. Željko Mitrović, vlasnik TV Pink, nam je rekao da je Kompanija Pink BH kupila nekoliko lokalnih televizija i uspela da prebaci dozvole, uz saglasnost Regulatorne agencije za komunikacije (CRA), na ime Kompanije Pink BH i tako dobila samostalno pravo za emitovanje na široj teritoriji.
       Pink, dakle, već ima nacionalnu frekvenciju u Bosni i Hercegovini, a nema je u matičnoj Srbiji. “Ne mislim da će u Srbiji biti nekih većih iznenađenja”, samouveren je Mitrović.
       O navodnoj povezanosti sa devetim članom Radiodifuznog saveta Mitrović kaže da je “Pink nekoliko puta dao saopštenja na tu vrstu intriga i da Radenović nema nikakve veze sa Televizijom Pink”. Kada je reč o rivalitetu B92 - Pink koji se apostrofira u javnosti Željko Mitrović kaže: “Ne udaraju gromovi u busenje, već u ogromna stabla. Pink ima poziciju koja je nesporna kada je gledanost u pitanju, ona predstavlja problem ne samo Televiziji B92, već i drugim elektronskim medijima, zato što se upravo na osnovu gledanosti raspoređuju marketinški budžeti najvećih multinacionalnih kompanija. Problem je u stvari komercijalne prirode, a za lake mehanizme se uzimaju politički kontekst, analiziranje kulturnog nivoa i svi ostali mehanizmi kojima se može aktivirati javnost.”
       A kako će javnost biti aktivirana, ostaje da sačekamo dodelu frekvencija.
      
       ZORA LATINOVIĆ