Neću reći ništa novo ako kažem da je u proteklih 12 godina, obeleženih stalnim sukobima, etničkim netrpeljivostima, blokadama, samo mafija nesmetano funkcionisala. I ta koalicija balkanskih mafija može da bude pobeđena samo ako joj se bude suprotstavila koalicija balkanskih vlada

      Dok pozira fotoreporteru NIN-a pored zastava Makedonije i Evropske unije, premijer Makedonije Branko Crvenkovski na pitanje gde se zagubila američka zastava, kroz osmeh odgovara da će i ona uskoro naći svoje mesto u njegovom kabinetu. Kada je pre deset godina prvi put postao premijer Makedonije, bio je najmlađi predsednik vlade u istoriji zemlje. Sada, sa 41 godinom životnog iskustva deluje kao jedan od najiskusnijih političara na Balkanu, za kojeg nema teških odgovora, nijedno čekanje nije uzaludno, a svi pregovori imaju smisao. Na početku opisuje odnose između Beograda i Skoplja, a na kraju razgovora počinje da pravi nezvanični intervju sa novinarima beogradskog nedeljnika o političkim neprilikama na Balkanu.
       - Odnosi između naše dve zemlje su na izvanredno visokom nivou. Presudnu ulogu u poboljšanju odnosa su imale demokratske promene u Srbiji, ali su ti odnosi između Beograda i Skoplja dodatno unapređeni izborom nove vlade u Makedoniji. Prva moja međunarodna poseta je bila poseta Beogradu, jer sam bio i ostao duboko uveren da je Srbija bila i ostala jedan od naših najbližih partnera. Nemamo nijedno sporno pitanje između država. Budući da ne živimo u Skandinaviji već na Balkanu, gde kroz istoriju komšije uvek imaju čitav niz otvorenih pitanja, mislim da su sadašnji odnosi zaista veoma dobri.
      
       Čini se da je spor između Srpske pravoslavne crkve i Makedonske crkve bacio senku na taj idiličan opis odnosa dveju država.
       - Verujem da obe zemlje teže ka porodici evropskih naroda u kojoj je crkva veoma strogo i precizno odvojena od države, zbog čega sporovi između crkava ne bi trebalo da pomute odnose između naših država. Naši Ustavi definišu i Srbiju i Makedoniju kao sekularne države, ali ipak ne treba ignorisati činjenicu da su poslednje odluke SPC veoma loše odjeknule u makedonskom javnom mnjenju, što zaista može da baci senku na inače izuzetne odnose između srpskog i makedonskog naroda. Nadam se i da će se vladike SPC, ubuduće rukovoditi raspoloženjem njihovih vernika koje je izuzetno prijateljsko prema Makedoncima.
      
       Za Makedoniju kažu da se graniči sa nepriznavanjem - Grčka ne priznaje ime, Bugarska ne priznaje jezik, iz Srbije stiže nepriznavanje crkve, a dobar broj Albanaca ne priznaje celovitost makedonske države. Kako se vi kao premijer suočavate sa tim nepriznavanjima?
       - Sve to upućuje na negiranje nacionalnog identiteta i ja žalim što smo na početku 21. veka okruženi svim tim nepriznavanjima, ali mislim da je u poslednjih 12 godina Makedonija pokazala umeće da sve sporove rešava mudro i mirno. U suštini, za nas nije problem da li nas neko priznaje, već da li mi imamo unutrašnji državotvorni kapacitet, a pokazali smo da ga imamo. Onda vreme radi za nas.
      
       Albanska manjina u Makedoniji ne spori identitet makedonske nacije, ali kao da ne priznaje celovitost makedonske države...
       - Ne bih se složio sa ocenom da Albanci ne priznaju makedonsku državu, jer sam ubeđen da većina Albanaca ne želi secesiju, crtanje novih granica, podelu države. Trebalo bi pomenuti da takve radikalne ideje ne postoje samo kod ekstremnih Albanaca, već i u nekim makedonskim krugovima. Nažalost, bivši makedonski premijer Ljubčo Georgijevski izjavljivao je da rešenje problema vidi u podeli ili stvaranju dve etničke države.
      
       Šta za vas znači Ohridski sporazum, kako biste opisali vrednost tog dokumenta koji i dalje izaziva brojne žestoke reakcije u Makedoniji?
       - Posle potpisivanja sporazuma, Makedonija je promenila deo svog ustavnog uređenja, ali je ostala jedinstvena država. Osnovni princip tog sporazuma je da se etnički sporovi nikako ne mogu rešavati crtanjem granica, što je snažno podržala i međunarodna zajednica. Građani su na nedavnim parlamentarnim izborima podržali sve partije koje su saglasne sa Ohridskim sporazum, dok su partije koje negiraju sporazum doživele debakl.
      
       Makedonski političari su pre dve godine govorili o prelivanje krize i nasilja sa Kosova u vašu zemlju. Vidite li i vi situaciju na Kosovu kao epicentar nestabilnosti u Makedoniji?
       - Do sada su izdvojena dva stava; jedan koji kaže da je Kosovo izvršilo agresiju na Makedoniju, a drugi da je albanska populacija u Makedoniji izvršila agresiju na sopstvenu državu. Nijedan nije tačan. Činjenica je da je sukob bio motivisan sa Kosova, kao i da su pobunjenici odatle imali logističku podršku, ali je činjenica da su 95 odsto boraca bili makedonski Albanci. Mi ćemo dakle napraviti veliku grešku ako budemo tvrdili da je sve pokrenuto spolja i ako nam to bude samo alibi za sopstvene propuste, za neuvažavanje nezadovoljstva preko 20 procenata svojih građana. Kosovo je ogroman problem jer je reč o društvu bez institucija, sa ogromnom količinom nasilja, što bez sumnje predstavlja problem ne samo za tamošnje stanovnike nego i za sve zemlje u okruženju. Činjenica je da je Ustav iz 1991. godine donet bez saglasnosti makedonskih Albanaca na čemu su kasnije oni bazirali nezadovoljstvo sopstvenim položajem. Mi danas imamo Ustav koji su podržale značajne partije i etničke zajednice i to nam daje razlog za optimizam u pogledu naše stabilnosti.
      
       Da se vratimo kosovskom problemu. Kako vaša vlada vidi razrešenje kosovskog čvora?
       - Sve što se događa na Kosovu se veoma jasno odražava na Makedoniju zbog čega smo veoma zainteresovani za razrešenje kosovskog problema. Za nas bi idealno bilo kada bi se to dogodilo kroz dogovor Beograda i Prištine uz nekakvo međunarodno posredovanje. Da li je to moguće? Iz današnje perspektive ne izgleda kao verovatno, ali bi vremenom, kroz proces evropskih i drugih integracija, to možda bilo moguće. Ali ja se ne slažem sa tvrdnjama nekih srpskih političara da će eventualna nezavisnost Kosova dovesti do podele Makedonije, kao što ne znači da bi ostanak Kosova u sastavu Srbije doveo do potpune stabilizacije prilika u Makedoniji. Time se naravno ne zalažem za nezavisnost Kosova, već želim da kažem da stanje u Makedoniji zavisi pre svega od nas, naše sposobnosti i zrelosti. Takođe želim da kažem da status Kosova, sam po sebi, ne donosi stabilnost u regionu. Jedino uređeno društvo na Kosovu, na kome vladaju zakoni a ne kriminalci, može da dovede do stabilnosti.
      
       Zar nije kontradiktoran pristup kosovskom problemu koji kaže da će nasilje na Kosovu prestati ako budu dobili institucije, odnosno da se protiv nasilja ili kriminala treba boriti tako što ćete onim koji izazivaju nasilje dati državu?
       - Ne slažem sa sa takvim konstatacijama, jer oni koji izazivaju nasilje to ne rade iz nekakvih nacionalnih ili ideoloških razloga. Oni to ne rade da bi dobili nezavisnu državu. Nasilje potiče iz kriminalnih struktura i takvih motiva, zbog čega sve više ugrožava samu albansku populaciju, zbog čega je jedan od najbitnijih zadataka EU i SAD da suzbiju organizovan kriminal na Balkanu.
      
       Posle ubistva premijera Đinđića, vlade u regionu su dobile zajedničkog protivnika u organizovanom kriminalu ili mafijama koje misle da su jače od države. Delite li takva razmišljanja?
       - Organizovani kriminal nije postao naš neprijatelj nakon ubistva premijera Đinđića, on je to postao znatno ranije ali je taj zločin samo pokazao na šta su sve spremne te kriminalne strukture. Neću reći ništa novo ako kažem da je u proteklih 12 godina, obeleženih stalnim sukobima, etničkim netrpeljivostima, blokadama, samo mafija nesmetano funkcionisala. Sve mafijaške organizacije su veoma složno sarađivale, za njih nije bilo nikakvih prepreka, etničkih ili verskih barijera. I ta koalicija balkanskih mafija može da bude pobeđena samo ako joj se bude suprotstavila koalicija balkanskih vlada. Način na koji su zemlje na Balkanu reagovale na atentat u Beogradu nam uliva nadu da će ta bitka biti dobijena, jer nam ništa ne vredi, ni ekonomija, ni etnička tolerancija ni bilo koji drugi uspeh, ako aždaja organizovanog kriminala ostane u životu.
      
       Možete li da uporedite snagu kriminalnih organizacija u Srbiji i Makedoniji?
       - Čini mi se da Makedonija nema takve kriminalne grupe, koje bi se usudile na direktan i otvoreni konflikt sa državom. Možda zato jer nismo imali decenijsko ratno iskustvo kao Srbija, a možda zato što se u proteklom periodu ovdašnja vlast i sama bavila kriminalom tako da su kriminalci imali sužen prostor za delovanje.
      
       Zemunsko-surčinski klan nema filijalu u Makedoniji?
       - Takvu mogućnost ne možemo sa stoprocentnom sigurnošću odbaciti. Nažalost, ja sam u Beogradu sa pokojnim premijerom Đinđićem upravo razgovarao o zajedničkom delovanju na suzbijanju organizovanog kriminala, ali smo taj sporazum sa Srbijom potpisali tek posle Đinđićeve smrti. Praktična saradnja između naših državnih organa je već otpočela i ja sam time veoma zadovoljan. Za nas je značajno što smo poslednjih meseci na tom planu uspostavili saradnju i sa Albanijom, jer je sada jasno da će to zlo zakucati na svačija vrata ako ga ne budemo sprečili na vreme. Značajnu podršku dobijamo i od zemalja EU, koje to ne rade samo iz nekih principijelnih razloga, već i na osnovu procene da će taj kriminal možda ugroziti i njihove zemlje.
      
       U srpskoj javnosti je veliku buru izazvao navodni intervju sa Miloradom Lukovićem Legijom koji je objavljen u jednom skopskom nedeljniku. Šta vi znate o slučaju “Svedok”?
       - Jedno od osnovnih pravila za savremene političare je da nikada ne napadaju ili osporavaju kredibilitet bilo kog medija, ali moram da kažem da taj list nikada nisam video. Možda vam to nešto govori o ozbiljnosti tog lista.
      
       Isključujete mogućnost da se Legija ili neki drugi pripadnik zemunskog klana nalazi u Makedoniji?
       - Sva saznanja koje imam ukazuju da se niko od njih ne nalazi na području Makedonije. A makedonska policija zaista čini sve da pomogne u rasvetljavanju tog zločina.
      
       Kakav je vaš stav o zahtevu SAD da potpišete bilateralni sporazum kojim biste garantovali da američke državljane nećete isporučivati Međunarodnom krivičnom sudu i da li osećate da ste, kao i druge balkanske zemlje, primorani da se opredeljujete između SAD i EU?
       - Kada je izabrana vlada, ja sam u parlamentu rekao da sam kao premijer obavezan da učinim ono što je najbolje za građane ove zemlje. Ja nisam izabran da ispravljam svetske nepravde, već da život u ovoj zemlji učinim boljim za njene stanovnike. Izvesno je da mi ne smemo da dođemo u situaciju u kojoj bismo morali da biramo između Vašingtona i Brisela jer su nam neophodni dobri odnosi i sa EU i SAD. Pored toga, ne verujem da je ta podela duboka i dugotrajna zbog čega ne bi bilo pametno da se svrstavamo na bilo koju stranu. Što se tiče bilateralnog sporazuma još nije doneta, ali ćemo svakako odlučiti na osnovu pažljive procene šta je u interesu naših građana.
      
       Vi želite što bolje odnose sa vodećim zapadnim zemljama, ali iz razgovora sa običnim građanima izbija ogromno nepoverenje u dobre namere vaših ključnih zapadnih partnera. Kako uopšte možete da pomirite neka strateška opredeljenja vaše vlade i prilično nepovoljno javno mnjenje?
       - Sva istraživanja zaista ukazuju da su naši građani veoma skeptični prema SAD i EU i da ne veruju previše u njihove dobre namere. Svi vodeći međunarodni faktori su tokom makedonske krize veoma jasno stavili do znanja da se protive menjanju granica i u ključnim momentima ponašali su se korektno prema Makedoniji. Ta frustriranost, koju ste primetili kod običnih ljudi, bazirana je pre svega na svesti da u unutrašnje stvari Makedonije niko nema pravo da se meša. Ne postavlja se pitanje da li se oni mešaju sa dobrim namerama, da li od tog mešanja možda imamo neke koristi, već se postavlja pitanje zašto se uopšte mešaju, zašto nas ne ostave same da odlučujemo o svojoj sudbini. Vi kao običan građanin imate pravo da budete ozlojeđeni, skeptični, ali ako ste dobili mandat da vodite zemlju ka naprednijem delu civilizacije i rešavate ključne ekonomske probleme, onda nemate pravo na lične frustracije, simpatije ili antipatije. Na kraju, ne možete da stalno ponavljate kako želite da što pre uđete u porodicu evropskih naroda, a da ne prihvatite neke njihove standarde i političke principe i procedure za rešavanje nekih, pa i političkih pitanja, koje neki naši građani doživljavaju kao mešanje u naše unutrašne poslove.
      
       Makedonija je bila primer za miroljubivu, tolerantnu i kooperativnu politiku na Balkanu, ali je ipak na kraju ušla u veoma ozbiljnu krizu koja je bacila senku na opravdanost ranije politike. Da li vi lično imate neki osećaj izneverenosti ili razočarenje?
       - Ne. Makedonija je atipičan slučaj na Balkanu, jer nismo dozvolili da izbije rat, da se pređe krvava, crvena linija posle koje nije moguće povratiti normalan međuetnički život. Glavni kritičari Ohridskog sporazuma danas kažu: prvo je trebalo da pobedimo, pa onda da pregovaramo. Šta znači pobeda u tom sukobu? Kakva je to pobeda, ako je izvojevana nad sopstvenim građanima? Koliko ljudi treba da pogine pa da onda proglasimo pobedu i nastavimo da živimo sa ljudima koje smo pobedili? Zato mislim da smo atipični, jer nismo dozvolili da stvari odu predaleko i zbog toga imamo šansu da obnovimo pređašnji život. U Hrvatskoj, Bosni ili na Kosovu je to mnogo teže jer je mnogo ljudi izginulo, mnogo kuća je uništeno, stotinu hiljada je raseljeno na svim stranama i sada im ni najbolji sporazumi teško pomažu u međusobnom pomirenju. Naša izreka kaže da je lako zapaliti kuću, ali je mnogo teže ugasiti požar.
      
       Kako izgleda ta obnova poverenja ili pređašnjeg života u samoj vladi? Čuo sam da potpredsednik vlade zadužen za decentralizaciju zemlje tek sada uči makedonski jezik.
       - Ne samo što taj čovek ne zna makedonski jezik, nego je bio pripadnik ONA, koja je ratovala protiv naše policije i vojske. To jeste jedinstven slučaj...
      
       Kako vi to prevazilazite, ako možete javno da kažete?
       - I naša i njihova partija je za Ohridski sporazum. Da li je on idealan? Nije. Da li smo svi stali iza tog sporazuma? Jesmo. Mi dakle treba da realizujemo taj sporazum, a ne da gledamo kako ćemo da prevarimo jedan drugog. Nisam je birao moje koalicione partnere, to su učinili birači na parlamentarnim izborima. Ako je 75 odsto Albanaca glasalo za tu opciju, onda sam ja dužan da uvažim tu volju jer samo tako može da funkcioniše vlada i da se ponovo uspostavi multietnički život.
      
       Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu je izgleda počeo da se bavi Makedonijom. Kakva je vaša saradnja sa Tribunalom?
       - Mi već sarađujemo sa tim sudom jer smo jednostavno uvereni da svako treba da odgovara za ono što je počinio. Naša situacija nije slična drugim zemljama, pa i Srbiji, jer je ovde tokom čitavog sukoba poginulo 250 ljudi što je mnogo za nas, ali je neuporedivo manje od ljudskih žrtava u Bosni, Hrvatskoj ili Srbiji. Zato je nama neuporedivo lakše da sarađujemo sa haškim sudom, nego Vladi Srbije.
      
       Hoćete li isporučiti nekog visokog policijskog ili armijskog oficira ukoliko bude optužen?
       - Ako optužnica bude zasnovana na dokazima, mi ćemo to učiniti, jer smo svesni da u evroatlantske integracije treba da uđemo bez ikakvog balasta iz prošlosti.
      
       Kako biste opisali Makedoniju i okolne zemlje na kraju vašeg mandata?
       - Na kraju mandata, vidim i Makedoniju i susedne zemlje na korak do EU i NATO, vidim zaokruživanje pravnog poretka, stabilizaciju države i međuetničkih odnosa, znatno poboljšanje ekonomske situacije i stavljanje kriminalnih struktura pod kontrolu, jer se to nikada ne može suzbiti ali se može i mora staviti pod veoma čvrst državni nadzor, jer nijedan od ciljeva ne možete ostvariti ako kriminal bude cvetao. Baviti se političkim prognozama na Balkanu je krajnje nezahvalno, ali je na drugoj strani nezamislivo da se bavite politikom na tom istom Balkanu a da ne budete optimista.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ