NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Papa dolazi i ne dolazi

Da li se većina srpskih arhijereja izjašnjava protiv dolaska vatikanskog poglavara u Srbiju zbog njegove mise u Petrićevcu?

      Vest da je predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović prilikom posete Vatikanu, 3. juna, izrazio nadu da će papa Jovan Pavle Drugi, poglavar Rimokatoličke crkve, u najskorije vreme posetiti i našu zemlju, uzburkala je pravoslavni srpski svet.
       Prema Marovićevoj oceni državna zajednica Srbija i Crna Gora bi, dočekujući papu, izrazila civilizacijsku privrženost Evropi. Marović je nakon razgovora s papom i državnim sekretarom Svete stolice, kardinalom Anđelom Sodanom, rekao da je razgovarao o eventualnoj papinoj poseti SCG, i dodao da bi kao šef državne zajednice mogao da pozove papu da poseti SCG, ali želi da se poseta desi u trenutku kada se za to steknu uslovi sa stanovišta SPC. Poglavar Rimokatoličke crkve je tom prilikom pozdravio aktivnosti koje vlasti SCG preduzimaju na afirmaciji dijaloga i kompromisa.
       Mediji su, nakon Marovićeve posete Vatikanu, preneli i ovu njegovu izjavu: “Moglo bi se očekivati da će iduće godine uslediti poziv papi. Ovo je prilika da crkvene vlasti SCG pokažu da je moguć crkveni dijalog pravoslavne i katoličke crkve, jer je hrišćanski dijalog budućnost Evrope.”
       Da bi papa došao u neku državu potrebno je da mu bude upućen zvaničan poziv od predsednika te države kao i od verskog poglavara. Poziv predsednika države dvojnog imena SCG je nagovešten Marovićevom posetom Svetoj stolici, dok se, kako NIN nezvanično saznaje, arhijereji SPC na čelu sa Njegovom svetošću patrijarhom Pavlom nisu saglasili da srpski patrijarh dočeka rimokatoličkog poglavara.
       To nije nepoznat stav, odavno se zna da srpski arhijereji sprečavaju papin dolazak u Beograd. Zašto? Najjednostavniji i najtačniji odgovor bio bi ovaj: Zbog problematičnog držanja Vatikana u raspadu Jugoslavije.
       NIN je davno o tome pitao Njegovu svetost patrijarha srpskog gospodina Pavla. Evo šta je krajnje diplomatski rekao o držanju Vatikana, on za koga kažu da nema diplomatski dar svog prethodnika patrijarha Germana:
       - Godine 1992, neposredno pred rat u Bosni, u Sarajevu pogine Srbin na svadbi svog sina, a zet mu sveštenik bude ranjen i crkvena zastava spaljena od Muslimana sa rečima: “ Šta će Srbi na Baščaršiji u Sarajevu?” Kao da su tu Srbi od juče, a ne od pre hiljadu godina! Nažalost, stranci se opredeljuju prema trenutnim emocijama, prema interesima i znanjima koja su dobili od ovakvih i onakvih medija. Ni kada su dobronamerni ne mogu da shvate naše korene i razloge.
       Šta je od starih razloga i (ne)razumevanja pretrajalo protekle godine i sačuvalo važnost do dana današnjeg?
       Profesor dr Radovan Bigović, prodekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu za NIN kaže da većina najodgovornijih ljudi u SPC želi da do papine posete SCG ipak dođe.
       Za našu zemlju je teološki važno - smatra profesor Bigović - ne iz utilitarnih već soterioloških razloga, da bude domaćin čelniku Crkve Hristove koja broji milijardu i nekoliko stotina miliona hrišćana. Bigović pri tom ističe da ta poseta, ako bude upriličena, ne sme biti upotrebljena u dnevno-političko-ideološkoj kampanji ili religioznom spektaklu.
       Kako NIN saznaje, pred kraj zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC od 13. do 24. maja, ministar inostranih poslova SCG Goran Svilanović posetio je Patrijaršiju i arhijereje SPC. Tom prilikom je patrijarhu predložio da bude domaćin papi, ali je patrijarh to odbio, najverovatnije zbog mesta na kojem će papa služiti misu, u franjevačkom samostanu Petrićevac, gde su ustaše izvršile genocid nad Srbima, tako što su zaklali 2 730 ljudi, od kojih 500 dece, kaže za NIN jedan od visokih crkvenih velikodostojnika.
       Odluku da papa služi misu na srpskom stratištu, arhijereji SPC shvatili su kao provokaciju, kaže za NIN ovaj naš sagovornik.
       - Među arhijerejima SPC podeljeno je mišljenje o tome da li se treba sresti sa papom, mada preovladava stav da svakako treba razgovarati. Kada je reč o misi u Petrićevcu, svi arhijereji su bili protiv, kaže ovaj naš sagovornik dodajući da je među arhijerejima bilo govora o tome da papu treba upoznati sa zločinima koji su nad Srbima počinjeni za vreme Drugog svetskog rata.
       Da treba oprostiti, ali ne i zaboraviti, podsećao nas je patrijarh German. A, evo podsećamo i mi srpski naraštaj na ono što piše u čuvenom “Magnum krimenu” Viktora Novaka: Za vreme Drugog svetskog rata fratar iz samostana Petrićevac Tomislav Filipović ušao je sa dvanaest ustaša u učionicu i od učiteljice Dobrile Martinović zahtevao da iz klupe izvede jedno srpsko dete. Ne sluteći ništa, učiteljica je izvela lepuškastu Radojku Glamočanin iz Drakulića. Oponašajući Isusa Hrista i 12 apostola, fratar je nežno podigao devojčicu na katedru i polako - natenane je klao naočigled ostale dece. Užasnuta deca su vriskala i skakala, dok se fratar jezuitski dostojanstveno obratio ustašama: “Ustaše, ovo ja u ime Boga pokrštavam ove izrode i vi slijedite moj put. Ja prvi primam sav grijeh na moju dušu, a vas ću ispovjediti i riješiti svih grijeha.”
       Za samo deset sati, 6. februara 1942, u selima Drakulić, Motike i Šargović poklano je 2 730 Srba, od kojih 500 dece. Župnik Filipović postao je upravnik logora Jasenovac, a oslovljavali su ga sa fra Satana.
       Ogorčen što još niko zvanično nije osudio papino nameravano služenje mise na srpskom stratištu, dr Milan Bulajić, predsednik Fonda za istraživanje genocida naglašava ovih dana po novinama da je papa više puta posetio Hrvatsku, a nijednom Jasenovac. On nikada nije uputio izvinjenje žrtvama genocida u kojima su učestvovali predstavnici Rimokatoličke crkve, a sada svetu misu drži na srpskom gubilištu i za sveca proglašava laika Ivana Merca, koji je osnovao katolički omladinski pokret, a iz koga je ponikla ustaška omladina. “Ne blagosilja li time papa mesto zločina i amnestira zlikovce?”, logično je pomisliti.
       No, bez obzira na sve što se može reći o stravičnim primerima istorije, prvi predsednik državne zajednice Srbija i Crna Gora, Svetozar Marović, očigledno ne želi da prošlost odluči o sadašnjosti.
      
       NAĐA ANDREJEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu