NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Cirkus mora dalje

Posle toliko javnog raspredanja, mislilo se da o deviznim rezervama zemlje svi već znaju sve, ali nije tačno; predsednik Skupštine SCG ne zna, ali mu to ne smeta da o tome javno sudi

      Odgovarajući svojevremeno na jedno sasvim bezazleno novinarsko pitanje koje se ticalo Zakona o jednokratnom porezu na ekstraprofit i ekstraimovinu, srpski ministar finansija Božidar Đelić je iskreno zbunjen rekao: “Mislio sam da o tome već svi sve znaju, a vi baš ništa!” Ova opaska je zapamćena kao kazna profesiji kojoj i potpisnica ovog teksta pripada, čime je opravdana i njena (zlo)upotreba slučaja bivšeg i sadašnjeg predsednika Skupštine zajedničke države Srbije i Crne Gore Dragoljuba Mićunovića.
       Dok su do juče mnogi zamerali guverneru srpske centralne banke da mnogo priča o svemu i svačemu, pa i o deviznim rezervama, a drugi živeli u uverenju da posle tolikog edukovanja o tome svi već sve znaju, Mićunović nas je pokriven autoritetom svoje sede kose i nadležnošću narodnog poslanika obavestio da v.d guvernera Mlađan Dinkić, koji nigde nije izabran čak ni za odbornika, kojekuda krije naše devizne rezerve dočim bi bilo mnogo bolje da one budu upotrebljene za finansiranje narodnih kuhinja. Sve se to događa, objasnio je dalje Mićunović, jer Dinkića niko živ ne kontroliše, on nikome ne odgovara, nego sam raspolaže parama centralne banke i monetarnu politiku kroji kako mu volja.
       I da stvar bude još gora, Dinkić svoj položaj guvernera politički zloupotrebljava na korist svoje novoosnovane partije mada je na državnu funkciju, na kojoj je, izabran baš zato što je bio stranački neopredeljen. “A onog trenutka kad je osnovao političku stranku, izgubio je atribute zbog kojih je na funkciju guvernera izabran.” Dinkić je, jednom rečju, izgubio poverenje DOS-a.
       I sipajući svu svoju ljutnju na guvernera centralne banke i televizijske gledaoce, Dragoljub Mićunović se poziva na Ustavnu povelju i Zakon o sprovođenju Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, pa kaže da je tim dokumentima Narodna banka Jugoslavije UKINUTA, ali da nastavlja da radi kao Narodna banka Srbije do donošenja zakona o toj banci. Pošto zakon nije donet, sledi sva nabrojana pošast ovog sveta.
      
       POVELjA. Pa da krenemo od poslednjeg. Mada je profesor Mićunović učestvovao u donošenju dokumenata koje pominje, i mada ih mnogi, u koje on ne spada, smatraju u visokom stepenu besmislenim i nekonzistentnim, toliko, koliko proističe iz Mićunovićeve izjave, besmisleni nisu. Naime, pomenutim dokumentima NBJ nije ukinuta, da bi nastavila da postoji... Naime, član 13 Zakona o sprovođenju Povelje kaže: “Danom stupanja na snagu Ustavne povelje sledeći organi i organizacije postaju organi i organizacije države članice Srbije i nastavljaju sa radom u skladu sa propisima na osnovu kojih su osnovani, a koji će se primenjivati na teritoriji Srbije do donošenja odgovarajućih propisa države članice Srbije.” Među tim organima i organizacijama je pod broj 1 navedena Narodna banka Jugoslavije. Tumačeći ovu odredbu, pravnici bi Mlađanu Dinkiću verovatno osporili pravo da promeni ime NBJ u NBS, što je on učinio, ali i pravo profesoru Mićunoviću da Dinkića degradila na nivo v.d. guvernera. U vezi sa terminom donošenja zakona o NBS, mogla bi se ovde spomenuti uloga međunarodnih finansijskih institucija, pre svega Međunarodnog monetarnog fonda, ali neće biti spomenuta, jer će bolje pasovati nešto niže. Dakle, NBJ postoji kao i zakon na osnovu koga bi trebalo da funkcioniše. Tim zakonom je propisano da ona izveštaje o radu dvaput godišnje podnosi Skupštini SRJ koja više ne postoji. Ali, poručeno je odmah iz Narodne banke Srbije, da se centralna banka neće obazirati na tu sitnicu, nego će svoj ovogodišnji izveštaj podneti Narodnoj skupštini Republike Srbije. Čija je to centralna banka de fakto. Odavno.
      
       IZVEŠTAJ. Izveštaj će biti podnet Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao što je prošle godine zaista bio podnet Saveznoj skupštini SRJ. Na primerku tog izveštaja koji poseduje ovaj novinar stoji da je u parlamentarnoj pisarnici primljen 2. jula 2002.
       Taj Godišnji račun NBJ za 2001. godinu sa Izveštajem o izvršenoj reviziji računovodstvenih izveštaja za 2001. godinu ne bi zaslužio ni posebnu novinarsku pažnju da ne sadrži jedan kuriozum-podatak. Naime, NBJ je 2001. godinu završila sa gubitkom od 8,250 milijardi dinara. Gubitak je pokriven na teret kapitala centralne banke, a nastao je “uglavnom zbog indirektnog otpisa plasmana iz primarne emisije datih dužnicima koji su u međuvremenu postali nesolventni i dužnicima u likvidaciji, stečaju i sanaciji”. Ovaj otpis odnosi se, navodi se u izveštaju, na potraživanja po osnovu kredita za JAT i arestirane brodove, potraživanja od banaka po osnovu otkupa blokiranih sredstava na deviznim računima u inostranstvu, devizna novčana sredstva i kratkoročne depozite kod BB IBU, devizna potraživanja od Narodne banke Republike Srpske... Profesor Mićunović nije zapamtio ovaj izveštaj, očito ni po ovome gubitku. Imao je tada preče nadležnosti.
      
       SAMOSTALNOST. Da li prema sadašnjem stanju stvari Mlađan Dinkić vlada Narodnom bankom Srbije kao beg, samostalno? Formalno - da. Ali čak i ako se zanemari nesporna činjenica da učinak monetarne politike zavisi od fiskalne (za šta je zadužen Božidar Đelić) i cenovne politike (za šta je zadužen Slobodan Milosavljević), svakome ko pažnju obraća na detalje i pažljivo sluša šta se govori, jasno je da je u monetarnoj politici Dinkić možda savršeno samostalan operativac, ali ne i kreativac. Primeri slede. Kad je svojevremeno odlučeno da se rok za isplatu stare devizne štednje produži, izlažući koncept nove ročnosti, Dinkić je na konferenciji za novinare napomenuo da se sa tim produženjem saglasio i Međunarodni monetarni fond. Kad je pre nekoliko meseci odgovarao na pitanja o visini stope obavezne rezerve poslovnih banaka kod NBS, on je objasnio da je MMF tražio da ta stopa bude 25 odsto, ali da je našoj strani pošlo za rukom da ubedi instituciju, kod koje koristi kredit od 845 miliona dolara, sve u tranšama čija isplata zavisi od toga koliko smo dobri, da je 23 odsto puna kapa. Istom prilikom pitan o zaduženosti budžeta Republike Srbije kod NBS, Dinkić je objasnio da su okviri tog zaduženja dogovoreni sa MMF-a i da je trenutna zaduženost ispod limitiranog nivoa za rečeno tromesečje. Za nedavnog boravka misije MMF-a u Beogradu, srpski ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović je novinarima rekao da je prethodnog dana najviše natezanja s MMF-om bilo oko toga da dozvoli malu preraspodelu prava na ovo zaduženje među godišnjim kvartalima, a u korist teškog drugog i trećeg.
       Sastanku na kome su uslovi za zaduživanje budžeta Republike kod NBS dogovarani, prisustvovali su mnogi, a pored Vlahovića i Božidar Đelić. Što se NBS tiče, narodne kuhinje profesora Mićunovića mogu biti smeštene samo u okvire ovog zaduženja. Kako je socijalna politika u nadležnosti Vlade Srbije, ona iz ovog zaduženja, ako to oceni kao moguće i celishodno, može finansirati i narodne kuhinje.
       Navedenoj argumentaciji više nego vodu na vodenicu navrću izjave oko cene struje koje su sa raznih strana davane baš ovih dana. Tako nam Božidar Đelić i ministarka za energetiku Kori Udovički poručuju da će o novoj ceni struje odlučiti MMF, a naša strana će argumentovati, ubeđivati, a neće ni pristati na poskupljenje od 20 odsto sve računajući na to da su “kolege iz MMF-a razumni ljudi”. Poskupljenje struje uslov je za novu tranšu kredita MMF-a od 36 miliona dolara i podršku te institucije zahtevu da međunarodna zajednica Srbiju i Crnu Goru ove godine pomogne sa dodatnih 190 miliona dolara namenjenih pokrivanju deficita u platnom bilansu.
       Narečeni MMF očito je zadovoljan efikasnošću sa kojom Dinkić operacionalizuje dogovorene parametre i, već je poznato, isposlovao je da novi zakon o Narodnoj banci Srbije, posle koga bi Dinkić nesumnjivo morao na parlamentarnu proveru, ne bude donet do kraja ove godine. Onda sledi parlamentarni odmor, pa tu je već i izborna 2004. godina i prirodni kraj Dinkićevog mandata.
      
       POLITIKA PLATA. Da li Mlađan Dinkić koristi poziciju guvernera za promociju svoje novoosnovane stranke. Pa koristi. I ako se dosad u tome koliko-toliko ustezao, od promocije ideje samostalne Srbije od tog je ustezanja digao ruke kao da je iz nekih, bez obzira na svu DOS- buku, javnosti nepoznatih razloga zaključio da su mu dani na mestu guvernera odbrojani. Sa profesorom Mićunovićem bi se mnogi složili i kad su plate zaposlenih u NBS u pitanju. Zanimljivo je da sa platama u centralnoj banci niko živ nije mogao izaći na kraj ni u jednoj od bivših Jugoslavija. Nedodirljivost je bila zagarantovana. Monetarni stručnjaci, kao profesor Đorđe Đukić, tvrde da je u dobro uređenim zemljama zakonom o centralnoj banci uređeno i pitanje plata, ali i kolektivnost u odlučivanju o svim stvarima iz njene nadležnosti bez obzira na ulogu MMF-a.
      
       NADLEŽNOST. Profesor Mićunović se zgranuo na primedbu da on nije nadležan da postavlja pitanje rada guvernera. Kao predsednik Skupštine SCG - nije. Kao šef stranke koja ima poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kojima kako je Ustavni sud odlučio pripadaju njihovi mandati a ne stranci - jeste. Na posredan način. Ali profesor Mićunović je na isti način nadležan i za masakriranu porodicu Stolić iz Obilića. Pa nam zbog njihove sudbine nije penio sa TV ekrana. A njihovo je pitanje, pitanje života i smrti. Potrebuje hitnije rešenje od pitanja Mlađana Dinkića. Oko koga se, slobodno je naslutiti, ovolika buka i digla kako ne bismo čuli buku naše savesti u sopstvenim glavama.
      
       RUŽA ĆIRKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu