Da li će redovna skupština Demokratske stranke Srbije pokazati da u toj stranci postoji sukob starih i mladih

      Posle trvenja u republičkoj vladi, ali i ostatku Demokratske opozicije Srbije (koja je, kao opozicija, na vlasti), bio je red da se napravi neka ravnoteža. I napravljena je. Novine koje vole da od komarca prave magarca, objavile su da slede veliki potresi u “najvećoj” opozicionoj stranci (koja nije u vlasti) - Demokratskoj stranci Srbije. Meta će, navodno, biti Vojislav Koštunica, a protiv njega su neki mladi kadrovi, da ne kažemo lavovi, čija su imena nedovoljno dovoljno poznata javnosti.
       Ova vest u samom startu imala je veliku falinku. Bila je u svađi sa logikom. Naime, Vojislav Koštunica, opravdano ili ne (to će reći istorija) i dalje je političar koji u narodu ima najbolju prođu. Njegovim smenjivanjem, Demokratska stranka Srbije bila bi nešto jača od neke šumadijske koalicije i jasno je da se niko, čak ni u Srbiji, zemlji čuda, ne bi usudio na ovakav korak. I ko bi to glasao protiv Koštunice i ko bi to mogao da pobedi Koštunicu na stranačkom glasanju? Oni koji u Demokratskoj stranci Srbije nešto znače, imaju ime i prezime, apsolutno ga podržavaju. Zato se nama čini da na ovo novinarsko otkriće sledi tačka.
       Pitali smo Dragana Maršićanina, potpredsednika stranke, da li u njihovoj stranci ima ozbiljnih sukoba, protivnika vrhu stranke i samom predsedniku.
       - Stranka ima svoju skupštinu. I kada biste ljude pitali da li postoji nezadovoljstvo, odgovor bi isti bio kao kada bi pitanje glasilo - da li ima zadovoljstva. Nema nezadovoljstva, osim onog što svi misle da je moglo da se uradi više. To nezadovoljstvo ide od predsednika do svakog člana stranke. Ne postoji ni zadovoljstvo, jer, kao što rekoh, moglo je da se uradi više. Stanje u stranci je potpuno mirno. Mi ćemo, uskoro, imati skupštinu stranke. Doći će do kadrovskih promena, kao što biva i u svakoj drugoj stranci. Biće manje potpredsednika (danas ih ima šest), a ići ćemo i na decentralizaciju stranke, s tim da će regionalni odbori preuzeti veća prava i obaveze. To su jedine promene koje će se u Demokratskoj stranci Srbije desiti - kaže Maršićanin.
       Da li je mir koji vlada u ovoj velikoj stranci zarazan? Da li se u opoziciji događa bilo šta ozbiljno, osim stranačkih saopštenja, jalovih izjava lidera, koje mediji preskaču, kao u stipl-čejzu, a državna televizija objavljuje u kasne sate? Da li i Demokratska stranka Srbije ćuti i čeka - Godoa?
       Svemu ovome valja dodati da Srbijom, ponovo, kruži krilatica kako opozicije - nema. Priču da opozicije gotovo nema, širi vlast i njoj privrženi novinari. Tako se to u Srbiji radi: kad dvoje kažu da si pijan, lezi pa se valjaj...
       - Odnos vlasti prema opoziciji potpuno je nerazumljiv. To je, zaista, veliko nerazumevanje. Ljudi se pitaju zašto su neki ušli u politiku, kad politiku toliko ne razumeju. Da li je to zato što su sada na vlasti pa su u svojim glavama sve poremetili? Ali, to je onda slučaj za psihologe, a ne za političare. To nerazumevanje opozicije, neshvatanje da ona mora da se neguje kako bismo imali jedan demokratski poredak, vodi u partijsku državu, koju danas imamo, i svi znamo da to nije dobro. Predlagali smo da se i u Zakon o lokalnoj samoupravi, po uzoru na engleski, uvede jedno telo, u svakoj opštini, koje bi kontrolisalo budžet. Na čelu tog tela bio bi predstavnik opozicije. Odgovor je bio - NE! I optužili su nas da stajemo na stranu socijalista, iako smo, kad smo to predlagali, bili u vlasti - kaže Maršićanin i dodaje da su Englezi pomenuto telo za kontrolu opštinskog budžeta, sa čovekom iz opozicije na čelu, ozakonili 1832. godine.
       Dosovci su, svesni da svađe devojci sreću kvare, popušili lulu mira. Hteli ne hteli, moraće na izbore (ni redovni nisu daleko, a o vanrednima da i ne govorimo). Kod nas se obično glasa protiv nekoga, a ne za nekoga.
       - Svaki izbori su za i protiv vlasti. Dvehiljadita godina, kad su izbori bili referendumski, neće se više ponoviti. Tada se glasalo protiv Miloševića, ali i celog sistema. Na sledećim izborima biće onih koji će dati glas vlasti, a biće i onih, verujem da će ih biti više, koji će se opredeljivati za stranke opozicije. I građani će prvi put imati izbor među opozicijom. Opozicija neće praviti predizborne koalicije, već stranke će na izbore izaći same. To je pravilo normalne političke borbe, a mi smo bili prinuđeni da pre tri godine pravimo nenormalnu predizbornu koaliciju, jer mi imamo nenormalno političko stanje u zemlji. Dakle, opozicija nema šta da čeka. Ali, s pravom, očekujemo od ove vlasti korektan izborni zakon. Tako će građani imati, na jednoj strani, stranke koje su sada na vlasti, na drugoj opozicione stranke i to će već ličiti na izbore, kaže naš sagovornik.
       Naš narod voli srpsku slogu, koja Srbina spasava. Radije će glasati i za rogove u vreći, samo ako izbace parolu da su zajedno. Nama se čini da opozicija u Srbiji malo sarađuje, niko ni sa kim ne razgovara, ne planira šta da se radi. Ne zalažemo se za predizborne koalicije; naprotiv, ali neka saradnja, razgovori i dogovori kao da nedostaju. Možda se zato i širi priča da opozicije u Srbiji nema.
       - Nema potrebe. Mislim da bi takav potez bio kontraproduktivan. To je imalo smisla pre tri godine. Danas je nepotrebno. Mislim da bi daleko bolje bilo da dođe do razgovora i pregovora i da se razviju bolji odnosi između vlasti i opozicije. Čak je i Milošević sedao za okrugli sto sa opozicijom i to su bili razumni potezi jednog diktatora. Današnji političari na vlasti nemaju razuma ni koliko je imao jedan diktator. Na početku svog mandata predsednika republičkog parlamenta rekao sam da u Skupštini postoje dve nedemokratske grupacije. Jednu su činile stranke iz bivšeg režima, drugu bahata većina. Sve što se u poslednje dve godine događalo u parlamentu (krađa i prekrađa zvona i mnogo toga još), pokazalo je da sam bio u pravu. Mi danas imamo parlament, ali u evropskom smislu reči, nemamo - kaže Maršićanin.
       Izbora će biti. To zna svako dete. E sad, Dragan Maršićanin, da ne bi ostao dužan onima koji već vide smenjenog Koštunicu, kaže da i oni imaju svoje izvore iz kojih su saznali da će se Demokratska stranka, kao relevantna stranka, pred izbore otarasiti malih stranaka, koje joj o vratu vise kao nepoželjne medalje.
       O tome da male stranke mogu da naprave neke nove koalicije, dva ili tri bloka, na primer, i spasu se, tako, od nestajanja, Maršićanin kaže: “Kasno. Prošao voz. Ta je varijanta imala šanse pre godinu dana, sad je iluzija. Vreme malih stranaka, koji bez birača postaju vlast, ne može se ponoviti.”
       Da li opozicije u Srbiji, ipak, ima? Ima je u svesti građana, koji sve teže žive, a stranke samo služe kao metod da se do skupštinske većine, do vlasti, dođe.
      
       PETAR IGNJA