(“Šutiranje štampe”, NIN br. 2736)

      Gledao sam i slušao ovde i po svetu mnoge talk show programe u kojima su intervjuisani mnogi političari. Ako hoćete da pratite zbivanja i da nešto saznate iz “prve ruke” dobro je da povremeno sednete i pred (prokleti) ekran i uključite se u neki od intervjua.
       Samo što je takav “posao” kod nas skopčan s velikim rizicima za zdravlje. Drskost, neuljudnost, neučtivost i goli bezobrazluk naših voditelja, a naročito voditeljki prevazilazi sve što je moguće videti i čuti u svetu.
       Početkom devedesetih, po uvođenju višestranačja, mnogi kandidati za predsednika republike našli su se pred strogim voditeljima da obrazlože svoje programe. Jedan od njih, iz Novog Sada inače, odmah se jednom od kandidata obratio rečima: “Hm, ne slažem se!”
       Dakle on se (hm) ne slaže, a nedavno to isto čusmo i od gđe Vidojević (ili tako nekako) na Studiju B. I ona se (bez “hm”) ne slaže sa onim što je od intervjuisanog čula!
       Samo jedan političar je (neću da ga imenujem) na sličnu opasku voditelja na državnoj TV, upitao istog ko je on da se slaže ili ne slaže sa onim ko iznosi svoje mišljenje ne njemu nego slušaocima. Naglasio mu je da ga se apsolutno ne tiče mišljenje voditelja i da je on (voditelj) tu da postavlja pitanja.
       E, kada smo kod pitanja i ovo da dodam. Voditelji kod nas postave pitanje, pa onda redovno intervjuisanom ne daju ni da odgovori na to pitanje, nego odmah uskaču sa novim pitanjem. To se stalno dešava i to od početka pa do kraja emisije.
       Kada će jednom jedan političar u takvoj situaciji reći da će u prvom takvom novom pokušaju prekidanja rečenice i kidanja misli odmah napustiti studio?
       Samo tako će se nevaspitani i bahati novinari naučiti pameti i ponašanju.
       Znam da će se zbog sledeće rečenice na mene sručiti i drvlje i kamenje. Ona glasi: Veljo i ja bih učinio isto. Vreme je bilo za tako nešto.
      
       MILUTIN ŽIVKOVIĆ,
       Beograd