Od propasti dogovora iz Ohrida, rušenja Makedonije ili nemogućnosti upravljanja Kosovom, evropske sile će imati samo pad ugleda. Amerikanci će, nasuprot, dobiti vernog saveznika - veliku Albaniju

      Nedavno ubistvo premijera Zorana Đinđića u Beogradu, u lokalnim i zapadnim medijima bilo je predstavljeno kao esencijalni fenomen i gotovo tipično srpski, kao da su mafija i ubistva političara u poslednjoj deceniji, posebnost te zemlje. U stvari, Balkan je ušao u stanje vrenja od početka godine, paralelno sa pogoršanjem krize oko Iraka, i sasvim je sigurno, fenomen nije daleko do toga. Sve izgleda da se kreće oko tri faktora; želje Amerikanaca da na Balkanu dobiju jednu potpuno sigurnu zemlju satelita, zategnutosti između stare Evrope i Bušove administracije, i mogućeg zaustavljanja širenja EZ na istok. Za vreme kratkog rata koji se raširio po Makedoniji u proleće i leto 2001. dogodile su se različite epizode koje ukazuju na germansko-američki sukob u zoni. Ali iznad svega, kako je otkrio čak jedan nemački medij, učestali su signali da američke snage na Kosovu pokazuju neuobičajenu popustljivost prema gerili Nacionalno oslobodilačke albanske armije, koja se kretala po zoni i opkoljavala Tetovo. Ili prisustvo američkih savetnika albanskog porekla u njenim redovima. Kasnije su se pojačali glasovi o američkim namerama da jednu ujedinjenu Veliku Albaniju pretvore (na osnovu Kosova i trećine zapadne Makedonije) u potpuno sigurnu bazu na Balkanu.
       Siromaštvo zemlje, njena odanost Amerikancima i njena kulturna posebnost ne slovensko-pravoslavna, učinili bi od Albanije idealnog kandidata, sa izuzetnim lukama na Jadranu. Sa dogovorima u Ohridu i interesima Bušove administracije okrenutim ka Srednjem istoku, ova ideja je ostala na projektnoj tabli. Sada, problemi rata u Iraku, i iznad svega, kada se rat završi, potreba da se pripreme sigurni prilazi zoni za naredne godine, ponovo su oživeli projekat, posebno sa pogledom na probleme koje bi Turska mogla da postavi.
       Najjasnija manifestacija tih apetita izgleda ponovna pojava marginalne grupe gerilaca koja još od februara sprovodi stalne kampanje atentata i spektakularnih pojavljivanja - Albanska nacionalna armija. Međunarodna štampa, vrlo koncentrisana na iračku krizu, jedva da objavljuje vesti o njoj, ali je njen modus operandi alarmantan, jer jasno zahtevaju veliku Albaniju i, prvi put i za razliku od njenih pethodnika, deluju simultano u Makedoniji, na Kosovu i na jugu Srbije. Ne može da se dokaže da iza aktivnosti ANA stoji aktivna pomoć Amerikanaca, ali pažnju skreće to da u svojoj strategiji protiv “međunarodnog terorizma”, Vašington dozvoljava i čak i ne pominje nasilnike iz ANA. Prema makedonskim informativnim medijima, gerilci ANA dobijaju oružje preko bugarske firme Kintex. To je interesantan podatak, jer bugarska vlada odano podržava planove Bušove administracije prema Iraku.
       Američki rat protiv Iraka doveo je u pitanje operativnost NATO-a i razbio je jedinstvo politike EZ.
       Sada, aktivnosti ANA prete da sruše napore zapadnih sila na Balkanu, upravo u času kada EZ u Makedoniji počinje svoju prvu vojnu misiju. Od propasti dogovora iz Ohrida, rušenja Makedonije ili nemogućnosti upravljanja Kosovom, evrpske sile će imati samo pad ugleda. Amerikanci će, nasuprot, dobiti vernog saveznika - veliku Albaniju. Ako zbog toga Makedonija bude oparana kao država, Bugarska će zadržati njene ostatke, bez starha od jedne slabe Srbije. Još nešto u korist novog saveznika Amerikanaca; Bugarska, kojom vlada bivši kralj Simeon, veoma opalog ličnog ugleda u poslednjim mesecima, dobila je važnu dozu kiseonika zbog svoje nesalomive podrške Bušovom ratu protiv Iraka. Interesantna prespektiva za jedan režim, koji je u svoje vreme dobio oduševljenu podršku španske desnice. I veoma dobre poslove oko već ugovorene masivne kupovine američkog oružja.
       Zoran Đinđić nije bio veliki političar, ali u Srbiji je igrao ulogu sličnu Suaresovoj u Španiji u vreme tranzicije, i zato njegova prerana smrt ima velike posledice za zemlju. Ne toliko zbog direktnog koraka unazad, koliko zbog instaliranja na vlasti nove kamarile, povezane mutnim interesima, koja će bez izazivanja novih ratova sprečavati tranziciju i modernizaciju Srbije. Sumnjivog ličnog kredibiliteta, Đinđić je predvodio reformatorsku liniju, koju bar danas nijedan srpski političar nema energije ili smelosti da nadmaši. Prema tome, jedan korisni saveznik “stare Evrope” je ostao van igre, upravo dok se Rumunija i Bugarska sve više kreću ka Vašingtonu, uključujući tu i davanje vojnih baza od velike važnosti za Amerikance. Sve to navodi na razmišljanje o stvarnim motivima ubistva političara, više puta pokušanog u toku meseca koji je prethodio ratu u Iraku. Mnogo žurbe i upornosti da bi to bilo stvarno delo nekih mafijaša, koji su jedva mogli da se uplaše Đinđićevih pretnji, i čija bi spektakularna potera mogla da prikriva pojavu nove kamarile na vlasti, povezane sa nedavnim skandalom oko oružja, sa Irakom kao destinacijom. Manevri Amerikanaca za kontrolom određenih poluga vlasti na Balkanu, nisu novi i ići će ka ubrzanju ili usporenju u funkciji kretanja događaja u Iraku, ali ima se utisak da ako je predsednik Buš krenuo da prevrne Srednji istok, takođe ima planove i za okolne zone kao što je Balkan, gde za verne saveznike ima vrlo opipljivih nadoknada. Ali bilo šta bilo, jasno je da Vašington ide na to da na Balkanu stvori odskočnu dasku prema Bliskom istoku, posebno potrebnu posle odbijanja Turske, do sada velikog saveznika u zoni.”
      
       FRANCISKO VEIGA
       (Autor je profesor istorije Istočne Evrope na Autonomnom univerzitetu u Barseloni, najbolji španski balkanolog i autor izvanredne knjige “Balkanska zamka”)