U trećem samoubilačkom napadu u samo mesec dana, u Severnoj Osetiji ubijeni su ruski vojni piloti i civilno osoblje, ali Moskva je bez ideje o metodima neutralisanja čečenskog novog “oružja”

      Na severnom Kavkazu u Rusiji, u već trećem napadu samoubica za mesec dana, jedna mlada žena aktivirala je prošle nedelje eksploziv sa šrapnelima, i uspevši da priđe ili uđe u autobus s vojnim pilotima na putu za aerodrom, ubila najmanje devetnaest putnika raznevši pri tom i sebe.
       Atak samoubice na pilote i civilno osoblje, deseti za tri godine ali prvi na nekom terenu van Čečenije, izveden je u Severnoj Osetiji - tamo je (blizu Mazdoka) stacionirana ruska Četvrta vazduhoplovna armija, prebačena iz matičnog Rostova na Donu zbog podrške kampanji vojske i bezbednosti na severnom Kavkazu. Leteći na “suhojima” (24 i 25), ruski piloti poleću s aerodroma blizu čečenske granice.
       “Odevena” u eksploziv, žena je prišla vozilu kada je autobus zastao na železničkom prelazu. Imala je na sebi beli, “sanitetski” mantil.
       U Moskvi je napad doživljen kao udarac politici kojom predsednik Putin reklamira normalizovanje života u Čečeniji. Događaj motiviše hipotetičke pretpostavke, na jednoj strani o mogućnom širenju “geografije sukoba” (Čečenija, Dagestan, Severna Osetija) ali, takođe, i o “novoj taktici” secesionista. Protiv Rusa oni sve češće regrutuju eksplozivom naoružane samoubice.
       U Kremlju ne odstupaju od teze o podrivačkoj delatnosti protiv Rusije, preduzetoj iz inostranstva. Reč je samo o promenjenim sredstvima.
       “Nama je to preneto iz drugih zemalja”, komentarisao je tužilac Rusije Vladimir Ustinov, dolazeći iz Kremlja, gde je o događaju “brifovao” šefa države. Izjava tužioca deluje kao eho mišljenja koje je u nekoliko navrata izložio i sam Putin, ukazujući da se terorizam “ubacuje” u Rusiju iz bliskoistočnih država i organizacija koje pomažu čečenski secesionizam.
       U jednom, tužilac je sigurno u pravu - da napadi “živim bombama” nisu autentično čečenski izum.Međutim, primenjivan dosad najčešće protiv Izraela, teroristički patent je sada tu.
       Sredinom maja, jedna žena raznela je sebe eksplozivom ubivši još 18 i ranivši 140 drugih ljudi. Žrtve su bili civili, prisutni na verskoj svečanosti gde je bio i Ahmed Kadirov, predsednik Čečenije postavljen iz Kremlja. Ciljalo se u Kadirova, ali poginuli su nedužni a on je ostao nepovređen. Samo dva dana pre toga, kamion pun eksploziva uteran je u selo Nadtjerečnoje. Uz vozača koji je izveo napad poginulo je još i 59 civila a čak 320 ih je ranjeno.
       Od juna 2000, u Čečeniji je izvedeno devet takvih napada, ne računajući ovaj od prošle nedelje, na tlu Severne Osetije.
       Bilo je i neuspelih. U prepadu na Dubrovku u Moskvi (oktobra 2002), jedna od žena među teroristima bila je opasana eksplozivom. Međutim, ubijena je ne uspevši da aktivira detonator. Proletos, krajem maja, dva kamiona s eksplozivom pokušala su prodor u Severnu Osetiju, ali atentatori su onemogućeni. Da li sve to znači da su sada, posle Izraela i SAD, i Rusi dobili sopstvene “Palestince”?
       Jedan od vodećih terorista Čečenije Šamil Basajev, svojevremeno ključni akter otmice u ruskom Buđonovsku (800 bolesnika i porodilja, u gradskoj bolnici) - izjavio je posle majskih atentata da je on taj koji usmerava i komanduje napadima i da će ih produžiti.
       “Milošću Alaha, mudžahedini naše brigade samoubica izveli su dve uspešne operacije protiv ruskih okupatora i njihovih lokalnih lakeja”, citiran je na jednom “veb-sajtu” Basajev. Napadi su “samo delić” nove kampanje protiv snaga Rusije angažovanih u antiterorističkim operacijama. “I, uz volju Boga, taj uragan će se posvud razigrati”, obećao je Basajev.
       Mashadov, rival Basajeva u borbi za uticaj, izjavio je da nikada ne bi svoje ljude slao da ubijaju nedužne, makar i one koji rade za administraciju lojalnu Moskvi. Međutim, Mashadov je izbegao žigosanje svog Čečenca Basajeva. Svalio je ljagu na Rusiju. “Ja sam potpuno uveren da ti koji ubijaju čečenske civile, deluju pod kišobranom ruskih specijalnih snaga”, rekao je. “Njihov cilj je da diskredituju čečenski otpor”, citiran je kod Rojtersa.
       “Čečeni žive okruženi takvom napetošću i nasiljem da ne bi bilo neobično ako mnogi postanu opsednuti osvetom prema ruskim trupama i onima koji ih podržavaju, čak i po cenu sopstvenog života”, komentarisao je u Moskvi Oleg Nečiporenko, šef nacionalne antikorupcijske i antiterorističke savetodavne fondacije. “To je kao na Bliskom istoku - gde su čak i arapska deca opsednuta osvetom prema Jevrejima”, smatra Nečiporenko.
       Ruski poznavaoci političke situacije zamislili su se nad novom pojavom, ali ni njima nije jasno šta će sve ona doneti. Bes i beznađe motivišu rastući broj Čečena da postanu “šahidi”, sveti borci samoubice, komentarisao je Timur Mazajev, iz vladine savetodavne grupe eksperata Panorama. Nedostatak bilo kakvog ozbiljnog poboljšanja u oblasti zaštite prava ljudi i građanske bezbednosti utiče na povećanje zategnutosti, smatra Mazajev. “Čečenija je puna ‘šahida’, naročito žena, koje su psihološki pripremljene da sebe žrtvuju u borbi protiv Rusa”, procenio je i Sergej Gončarov, specijalista - nekada šef jedne jedinice KGB-a za borbu protiv terorista. “Šamil Basejev ili neki drugi od dirigenata rata, lako mogu okupiti i organizovati stotine njih za napade, bilo u Čečeniji bilo u Rusiji”, rekao je, podsetivši na prepad jesenas na pozorište Dubrovka.
       Otkud među samoubicama žene? Rusi pišu da su žene čiji su muževi u gerili izložene teškom pritisku, da ih vojnici vređaju i siluju - i ako su još zahvaljujući ratu izgubile i decu - spremne su da s lakoćom svoj život poklone osveti.
       Bilo kako bilo, da Basajev ne govori praznu priču, potvrdilo je i Ministarstvo unutrašnjih poslova Čečenije, izjavivši da terorista zaista ima na raspolaganju jedinicu svojih “kamikaze” boraca.”Prilično velika suma novca poslata je spolja da bi se ovi napadi izveli”, citiran je u štampi zamenik ruskog tužioca Sergej Fridinski. “Ima trenutno oko 700 ljudi koji manevrišu krećući se tamo i nazad između Čečenije i Pankiskog klanca u Gruziji”, citiran je Fridinski.
       Rusko-gruzijski odnosi povodom Pankiskog klanca već dugo su vrlo zategnuti. Gruzija odbija pristup Rusima, koji su ponudili da klanac očiste svojim trupama, a njena sopstvena kampanja prošlog leta pokazala se neuspešnom. Putin i Ševardnadze dogovorili su se poslednji put o tobože zajedničkim koracima, ali pokazalo se bez rezultata. Vrhovni sud Gruzije odbio je da odobri ekstradiciju, nekoliko osumnjičenih Čečenaca Rusiji. Posle toga, početa je nova serija međusobnog optuživanja.
       Predsednik Putin upro je prstom u inostranstvo, dovodeći u vezu Saudijsku Arabiju i događaje u Čečeniji, jer razorna samoubistva navodno slede po “istom šablonu”. Šef Rusije se nada da će saradnja Moskve s Vašingtonom i odlučnost SAD da s teroristima izađu na kraj, rešiti i ruski problem. Međutim, u samoj Moskvi ima priličan broj drugih, uverenih u suprotno - da se ruske trupe, takve kakve su, teško mogu nositi s fanaticima i da je pre produženog pritiska oružjem potrebno i “nešto drugo”. Pošto slobodno izjašnjavanje i referendum o čečenskom ustavu nisu doneli mir, sada je teško odgovoriti šta je “to drugo”.
      
       PETAR POPOVIĆ