Slavni tenor podigao beogradsku publiku na noge, pet puta pevao na bis, zahvalio se i u ponoć napustio Beograd

      A onda je, na treći bis, “Vratiću se u Sorento” sala Centra “Sava” ustala na noge. To je specijalitet Beograda, kaže ozarena Mira Adanja-Polak, on to nije očekivao. Upućeni kažu da je Hoze (Žozep na katalonskom) Kareras toliko malo očekivao (da li zbog edukacije prilikom njegovih boravaka u nekim od bivših jugoslovenskih republika?), a tako mnogo dobio.
       Došao je sa pogrešnim informacijama i svojevrsnim nepoverenjem, a otišao veoma zadovoljan. Bojao se smeštaja u “Hajatu”, a onda je rekao da je to jedan od najboljih u lancu ovih hotela. Insistirao je samo na “evijanu”, a onda je probao i ovdašnju izvorsku vodu. Lična sekretarica, telohranitelj, menadžer, majstor zvuka... plus posada privatnog aviona, njih desetak bili su u službi tenora koji je 17. juna u Centru “Sava” napravio događaj.
       Beogradska publika je i ovog puta pokazala da se ne dâ prevariti. Posle prve arije, Kareras je dobio veliki aplauz, ali Beogradska filharmonija je za izvođenje posle Karerasa dobila - ovacije. Dirigent David Himenes (tenorov sestrić) reći će posle koncerta da je Beogradska filharmonija tako mlada a tako sjajna. Kako se koncert bližio kraju, Kareras se sve više davao, glasom ali i emocijama, da bi u pet biseva, pevajući popularne napolitanske kancone bio onaj koga planeta poznaje kao jednog iz megatrojke - Pavaroti, Domingo, Kareras.
       Mnogi su već sada spremni da kažu kako je gostovanje Hozea Karerasa događaj poslednje decenije, a direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac očigledno zadovoljan zbog sjajne večeri, kaže:
       - To je upravo ono što sam nedavno rekao i u vašem listu. Beogradska filharmonija je već dostigla visok standard, izuzetan nivo, ali potrebno je bar dva-tri puta godišnje da dođe neka megazvezda kako bi se to na najbolji način potvrdilo.
       Najveća zasluga za ovaj koncert pripada nacionalnom avioprevozniku JAT-u koji je time obeležio jedan vek vazduhoplovstva i sedam i po decenija postojanja domaćeg aviosaobraćaja. Ako se tome doda i obeležavanje osamdeset godina Beogradske filharmonije, reklo bi se da je to bio dobar sticaj okolnosti. Međutim, pomoćnik generalnog direktora JAT-a Bane Novčić za NIN objašnjava:
       - Ovo je zapravo nova praksa, novi stil rada JAT-a. Imamo potrebu da se o nama čuje i govori i na ovaj način. Pokazali smo dovođenjem najslavnijeg tenora da je to moguće i mislimo da nastavimo sa sličnim, ambicioznim poduhvatima. Naravno da niko ovime ne može da zabašuri teškoće sa kojima JAT permanentno živi, ali ovo je dobar način da se rešimo balasta problema o kojima se najčešće govori u javnosti.
       Brojni članovi srpske vlade, savezni političari, članovi diplomatskog kora u Beogradu, sportisti, pisci, brojni umetnici našli su se u utorak uveče među četiri hiljade zadovoljnih. Zoran Živković, Dušan Mihajlović, Nataša Mićić, Vladan Batić, Marija Rašeta-Vukosavljević, Branislav Lečić, Goran Svilanović, Vilijem Montgomeri sa suprugom, Milorad Pavić i Jasmina Mihajlović, Dragan Džajić, Dejan Medaković sa sinom Pavlom (dirigentom), Bogoljub Karić sa suprugom, Dragan Tomić (“Simpo”) sa suprugom, Miroslav Mišković (“Delta”), Slobodan Radulović (“Ce market”), Tihomir Stanić, Svetozar Cvetković, Konstantin Kostjukov... bili su neki od prisutnih, a neki od njih su na kraju, i završili na večeri koju je JAT organizovao u “Sava” centru.
       Hoze Kareras se pojavio u velikoj sali (punoj dima), pozdravio prisutne, zahvalio svima i otišao. Opet mu je neko pogrešno rekao da mora odmah da ide kako bi avion mogao da uzleti i praktično bez pozdrava napustio je Beograd. Novac sa koncerta biće uplaćen Institutu za radiologiju i onkologiju (cene karata su bile od 890 do 6 500 dinara, a samo neke u vlasništvu JAT-a prodavane su po ceni od 9 700 dinara) što ne čudi ako se ima u vidu kroz kakav je životni pakao prošao Kareras.
       Naime, slavni tenor je imao 40 godina (rođen 5. decembra 1946. u Barseloni) kada je oboleo od leukemije i kada mu je u američkoj bolnici u Parizu dato deset odsto šansi da preživi. Rešio je da se bori, imao je uz sebe brata Alberta, a bila je tu i njegova najbolja prijateljica Monserat Kabalje. Hod po mukama počeo je saznanjem da je transplantacija koštane srži bila nemoguća, jer niko u porodici Kareras nije bio dobar donator. Spas je bio u metodi koja je izvedena u klinici “Fred Hačison” u Sijetlu: uklonjena mu je koštana srž, hemijski pročišćena i vraćena u telo. Ali, i tu nije bio kraj mukama. Ponovne komplikacije su mu ugrozile život, ali svaki put se izvlačio uprkos svim lošim predviđanjima i posle nekoliko godina istinske borbe za život i smrt mogao je da kaže kako je pobedio leukemiju.
       Onaj čuveni prvi koncert Lučana Pavarotija, Plasida Dominga i Hozea Karerasa 1990. na otvaranju Svetskog fudbalskog šampionata u Italiji bio je zapravo prvi Karerasov trijumf nad bolešću. Te noći njih je gledalo i slušalo milijardu ljudi, a sav prihod sa koncerta otišao je u Karerasovu fondaciju za borbu protiv leukemije. Priču o bolesti i svemu kroz šta je prolazio tih godina, Kareras je pretvorio u knjigu.
       Privatno o ovom Kataloncu, strastvenom navijaču Barselone (Pavaroti navija za Juventus, a Domingo za Real Madrid) malo se zna. Imao je pet godina kada su mu roditelji emigrirali u Argentinu, ali su se posle godinu dana vratili. Na parobrodu kojim su se vraćali u Španiju, mali Hoze je pesmom zabavljao putnike. Kasnije, u frizerskom salonu majke Antonije ovaj šestogodišnjak je nastavio da peva pred mušterijama. Taj klinac je, gledajući film “Veliki Karuzo” poludeo za muzikom i skinuo je sve pesme koje je proslavio Mario Lanca. Po kući je non-stop odzvanjalo “La Donna e Mobile”.
       Mercedes Perez je 1971. postala njegova žena. Iduće godine dobili su sina Alberta, danas advokata. Kći Džulija rođena je 1977. i završava studije. Od Mercedes se Hoze razveo 1992. i više se nije ženio. Nekoliko godina pre toga bio je već u vezi sa prelepom mladom stjuardesom jedne austrijske kompanije, ali odavno nisu zajedno. Ponekad se u javnosti pojavi neka njegova fotografija sa nepoznatom ženskom osobom. Kareras je veoma ponosan na svoju decu i kaže da bar tu može da bude zadovoljan, jer ipak nije bio loš otac.
       Neki od članova Beogradske filharmonije, zatečeni pred činjenicom da su imali samo dve probe, od kojih je druga bila i generalna, kažu da je Kareras bio veoma ljubazan, ali ne baš pristupačan i da su iznenađeni malim nerazumevanjem s njegove strane. Naime, običaji svuda u svetu nalažu da na generalnim probama velikih zvezda prisustvuju studenti muzičkih akademija. Ovog puta, to nije bio slučaj.
       No, ako je suditi po obećanju koje je dao pre nego što je napustio Centar “Sava”, ima nade da Beograđani u dogledno vreme ponovo čuju ovog Katalonca ili, još bolje, još uvek najslavniju tenorsku trojku na svetu - Lučana Pavarotija, Plasida Dominga i Hozea Karerasa.
      
       R. STANKOVIĆ