Lideri zemalja EU ne pokazuju baš preveliku želju da i sve balkanske države brzo prime pod svoje okrilje. Zato poruka glasi: i vi ćete jednog lepog dana biti sa nama, a dotle se strpite i pažljivo pripremajte...

      Kad se krajem ove nedelje u letovalištu Porto Karas na poluostrvu Halkidiki nedaleko od Soluna okupi veliko društvo koje će činiti lideri petnaest zemalja članica EU, zatim lideri još deset zemalja koje već iduće godine postaju punopravne članice ovog kluba, kao i njihovi gosti - lideri sedam balkanskih država (od kojih su dve, Rumunija i Bugarska, već stekle status kandidata za prijem 2007, dok preostalih pet to još iščekuju), i brojne druge specijalne zvanice, biće to samo jedna velika politička predstava u režiji zemlje domaćina, Grčke, motivisana željom da se obeleži kraj njenog šestomesečnog mandata predsedavajućeg. Već od 1. jula funkciju predsedavajućeg u EU preuzima Italija, koja će na početku sledeće godine štafetu predati Republici Irskoj...
       Drugim rečima, čini se da je nerealno očekivati da ovaj i ovakav skup odmah proizvede neke spektakularne rezultate za samu Uniju, ili za one koji nestrpljivo čekaju pred vratima... Tim pre što već i sama priroda tema o kojima će u Solunu biti reči zahteva obazrivo i bolno sučeljavanje sa novim realnostima. Jer, raspravljaće se o odnosima Evrope i SAD u svetlu nedavnog rata u Iraku i najnovijeg američkog mirovnog plana za Bliski istok. Možda i o zahtevu Amerike da se njeni državljani izuzmu od odgovornosti pred stalnim Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, mada ta tema (formalno) neće biti na dnevnom redu samita, kao i o predlogu da se prvi put formuliše posebna strategija bezbednosti EU, nezavisno od Amerike i od vojnih struktura NATO-a. A dobro je, inače, znano da Evropljani ni ranije nisu bili u stanju da se tim povodom u svemu saglase.
       Biće, zatim, reči o prvoj verziji nacrta nove evropske “ustavne povelje”, koju je ponudila “konvencija” na čelu sa bivšim francuskim predsednikom Žiskarom d’ Estenom i o kojoj - kako se to finim diplomatskim rečnikom kaže - među državama članicama postoji samo “minimum konsenzusa”. To, prevedeno na srpski, znači da se svađe među zastupnicima suprotstavljenih gledišta, zagovornicima “federalističkog” pristupa, na jednoj, i “evroskepticima”, na drugoj strani, kao i one između malih i velikih zemalja unutar EU i dalje opasno rasplamsavaju...
       Uzgred, pet najspornijih tačaka buduće evropske ustavne povelje tiču se uvođenja funkcije stalnog izabranog predsednika EU (nezvanično, najozbiljniji kandidat je sadašnji grčki premijer Kostas Simitis), uvođenja funkcije ministra inostranih poslova EU (glavni kandidat je sadašnji šef nemačke diplomatije Joška Fišer), uvođenja funkcije izbornog predsednika Evropske komisije, ili neke vrste premijera EU, broja članova Komisije (ili broja “portfelja” u toj svojevrsnoj evropskoj vladi) i broja poslanika u budućem Evropskom parlamentu... Biće, takođe, reči i o problemu ilegalne migracije, obezbeđenja i zajedničkog finansiranja obezbeđenja spoljnih granica EU, što je za mnoge zemlje članice, a naročito za Grčku, sada izuzetno značajna tema. Jer, zbog opasno zaoštrenih i nestabilnih prilika na mnogim tačkama u svetu, a pre svega na Bliskom istoku, sve je više nevoljnika koji pošto-poto nastoje da se domognu evropske oaze “blagostanja”...
       A tek nakon oficijelnog okončanja dvodnevnog (u četvrtak i petak) samita EU, u subotu će se na istom terenu igrati “produžetak” u formi posebnog skupa pod nazivom “Zapadnobalkanski samit”. (Svojevrsnu pikanteriju predstavlja i činjenica da je baš tokom priprema za samit u Solunu u rečnik politički korektnih izraza uvršten i pojam “zapadni Balkan”, kao naziv za ono što se do juče obično zvalo “jugoistočna Evropa”.)
       Taj naknadni skup otvoriće predstavnik Evropskog parlamenta, a potom će govoriti predstavnik Evropske komisije (administracije EU), šefovi međunarodnih uprava u BiH i na Kosovu i Metohiji (Pedi Ešdaun i Mihael Štajner), predstavnik Pakta stabilnosti jugoistočne Evrope, predstavnici zemalja sa statusom zvaničnih kandidata iz ovog regiona (pre svega Turske, koja najduže čeka na prijem, a zatim Rumunije i Bugarske), i na kraju predstavnici preostalih pet zemalja zapadnog Balkana (Srbije i Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Albanije), koje još - mada na različitim startnim pozicijama - čekaju na poziv da podnesu molbe za prijem. Svaki od govornika imaće pri tome na raspolaganju samo tri minuta da kaže ono što je naumio.
       Sa skupa posvećenog zapadnom Balkanu biće izdat proglas pod nazivom “Deklaracija o političkoj volji za približavanje regiona EU”, da bi posle svega učesnici dobili još i priliku da se - na konferenciji za štampu - obrate javnosti. Potom će se svi ukrcati na luksuzni brod, gde će im za vreme tročasovne plovidbe duž obale poluostrva Atos (Sveta gora) biti serviran ručak. I, tako će svi stari znanci još jednom moći siti da se - nezvanično - ispričaju...
       I, kao što to već biva na velikim međunarodnim manifestacijama ove vrste, službeni ishod solunskih rasprava, kako onih na samitu EU, tako i onih na pratećem skupu lidera zemalja zapadnog Balkana, unapred je pažljivo režiran: tekstovi svih dokumenta i zaključaka su ranije, barem u načelu, dogovoreni i formulisani. To je nekima (vidite razgovor sa G. Svilanovićem), izgleda, donelo i izvesno razočarenje, jer je postalo očigledno da - barem za sada - sva očekivanja neće biti ispunjena... Misli se, naime, na one koji su svoje nade uglavnom vezivali za diplomatsku inicijativu Grčke, kao predsedavajućeg u EU proteklih šest meseci, da se pet zemalja zapadnog Balkana značajnije “poguraju” da brže ostvare svoje ambicije za približavanje EU. Ali, grčki predlozi nisu dobili neophodnu podršku ostalih zemalja članica: podržali su ih još samo Italija i Austrija...
       Inače, u nacrtu glavne deklaracije koja će biti usvojena u Solunu kaže se izričito da je “budućnost Balkana u Evropskoj uniji”. Dodaje se, međutim, da je “brzina napredovanja ka tom cilju u rukama samih zemalja ovog regiona”. To bi se, možda, moglo shvatiti i kao indirektan odgovor onim balkanskim političarima, uključujući i srpske, koji su proteklih dana često licitirali sa mogućnošću da se i njihovim zemljama u relativno kratkom roku, možda već 2007, ili eventualno 2010, omogući da uđu u članstvo EU.
       - Zapadnobalkanske zemlje će, svaka prema svojim zaslugama, pojedinačno biti primane u članstvo EU, ali tek pošto ispune tzv. kriterijume iz Kopenhagena o uspostavljanju političke demokratije i sprovedu zakonske i tržišne reforme u skladu sa normama EU i međusobno uspostave potpunu regionalnu saradnju, ističe se u nacrtu dokumenta koji će biti usvojen u Solunu. Grčka je, takođe, predložila da se iz preostalih sredstava za finansiranje rekonstrukcije i socijalnih potreba deset zemalja koje 2004. ulaze u članstvo EU tokom naredne tri godine izdvoji još 300 miliona evra za troškove “pojačanog preobražaja” zapadnog Balkana. Međutim, taj predlog je na kraju skresan za jednu trećinu...
       Biće, izgleda, donekle izmenjen i sam mehanizam pripreme i provere “podobnosti” budućih kandidata, pre svega onih sa zapadnog Balkana, o čemu svedoči i jedan predloženi dokument pod nazivom “Partnerstvo za evropsku integraciju”. Navodno, reč je o želji da se iskoristi dosadašnje iskustvo “pokroviteljstva”, odnosno stručne pomoći kakvu su neke zemlje članice EU i ranije pružale pojedinim kandidatima, u želji da im pomognu da svoju državnu upravu i zakonodavstvo što pre usklade sa propisima i standardima EU. Zamoljen da kaže u kakvoj je vezi mehanizam tog budućeg “partnerstva”, sa dosadašnjim procesom za sklapanje “ugovora o stabilizaciji i asocijaciji” pojedinih zemalja sa EU (izrada studije o izvodljivosti, pregovori, potpisivanje ugovora, postupak ratifikacije u svim zemljama članicama ponaosob...), šef delegacije Komisije EU u Srbiji i Crnoj Gori, ambasador Džefri Baret kaže za NIN da će dosadašnji postupak na taj način biti “znatno obogaćen” primenom nekih dosadašnjih “korisnih iskustava”. A na dodatno pitanje - da li to znači da će postupak za prijem budućih kandidata, uključujući i Srbiju i Crnu Goru, zbog toga ubuduće biti još rigorozniji - on sasvim izričito dodaje: da, to je tačno. Uslovi za prijem biće vrlo strogi...
       Istina, to novo “partnerstvo za evropsku integraciju”, koje će EU uskoro ponuditi zemljama zapadnog Balkana nema - čini se - mnogo veze sa idejom koju je premijer Srbije Zoran Živković nedavno doneo iz Berlina: da je Nemačka spremna da preuzme ulogu “pokrovitelja” ili “mentora” kandidature Srbije i Crne Gore za članstvo u EU. Stoga ni činjenica da je i Italija naknadno ponudila slične usluge, kao što bi možda mogla da učini i Francuska, u tom pogledu ne znači ništa; novo “partnerstvo” biće strogo definisano kao precizan ugovorni odnos EU sa svakom pojedinačnom državom koja je voljna da standardima Unije počne da prilagođava svoje zakonodavstvo i državnu organizaciju...
       Ambasador Baret nije želeo da komentariše sadržaj “akcionog plana” za harmonizaciju ekonomskih odnosa Srbije i Crne Gore (“dobili smo taj tekst, još ga proučavamo”) ali je ipak dodao da bi moglo da prođe “više meseci” dok se ne izradi “studija o izvodljivosti” za pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom, i “nekoliko godina” dok se ne završe svi pregovori, dok se ne potpiše i konačno ratifikuje taj ugovor... On, istovremeno, negira da EU ima nameru da “odugovlači” taj proces, jer želi prethodno da utvrdi da li će zaista opstati državna zajednica Srbija i Crna Gora da bi mogla da proceni da li sa tom zajednicom uopšte vredi ulaziti u neke ugovorne odnose na putu do punopravnog članstva. “To je, jednostavno, komplikovana procedura, uz koju još predstoje i pregovori Srbije i Crne Gore sa Svetskom trgovinskom organizacijom, a za sve to trebaće još mnogo vremena”, kaže Baret.
       Upitan - zašto tokom priprema za naredni samit u Solunu nije bilo saglasnosti za pojedine predloge Grčke, motivisane željom da se ubrza približavanje zapadnog Balkana EU - dobro upućen visoki diplomatski predstavnik iz jedne od zemalja članica EU akreditovan u Beogradu, koji je želeo da ostane anoniman, u izjavi za NIN navodi nekoliko specifičnih razloga. Prvi se tiče velikog šoka izazvanog prijemom deset novih članova EU. - Biće, kaže, potrebno još dosta vremena da se čitava Unija navikne na funkcionisanje sa ukupno 25 članova. A dok se taj krupan zalogaj ne “svari”, niko - čini se - nije voljan da žuri sa prijemom novih članova. Izgleda, takođe, da su neki političari u svim balkanskim zemljama, uključujući i Srbiju i Crnu Goru, izražavali suviše velika očekivanja. Konačno, kada je reč o pretenzijama zajednice Srbija i Crna Gora da maksimalno ubrza svoje približavanje EU, i da se eventualno kandiduje za prijem u puno članstvo već 2007. ili 2010, mora se priznati da neke ovdašnje unutrašnje političke rasprave nisu naročito pogodovale ispunjenju tog cilja. Sve zemlje to pažljivo prate i, moram reći, da su mnogi prilično zbunjeni, kaže ovaj sagovornik NIN-a.
       Navodno, grčki premijer Kostas Simitis je bio i lično veoma zainteresovan da se Srbija i Crna Gora već na samitu u Solunu pozovu da započnu pregovore o stabilizaciji i asocijaciji sa EU. Ali, kako sada izgleda, moglo bi se lako dogoditi da to bude (“zbog nekih tehničkih detalja”, ili zbog “potrebe da se dodatno razjasne neka pitanja o funkcionisanju jedinstvenog tržišta poljoprivrednih proizvoda u Srbiji i Crnoj Gori”) prolongirano i predato u nadležnost Italijanima, koji će predsedavati u EU tokom narednih šest meseci, navode diplomatski izvori NIN-a u Beogradu.
       Izostaće, očigledno i neke druge ranije planirane “prateće predstave” u Solunu, poput one koja se ticala ideje o početku srpsko-albanskog dijaloga o Kosovu i Metohiji, u režiji odlazećeg Mihaela Štajnera. To bi moglo da znači da će i neugodni kosovski “dosije” već za koji dan biti predat u nadležnost Italijanima. Zato nikome još nije jasno da li će budući šef Unmika biti kandidat vlade Silvija Berluskonija u Rimu, ili izabranik Romana Prodija, prvog čoveka administracije EU u Briselu.
       Evropska politika i način odlučivanja nisu jednostavni, a još manje predvidivi.
      
       STEVAN NIKŠIĆ