NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Neće proći u tišini

“Studio B” je postao jednopartijska televizija, koja se na nedopustiv način umiljava gradskim vlastima

      Smenjen je generalni direktor “Studija B” Jovan Arežina. On je bio 14. generalni direktor ove kuće od njenog osnivanja. Ovom smenom nastavlja se serija afera koje potresaju ovu medijsku kuću. Jovan Arežina kaže da je prilikom stupanja na ovu dužnost “znao da je život direktora ‘Studija B’ kratak kao vilinog konjica, da neće dozvoliti da ispadne konj; međutim, probali su da me namagarče”.
       - Pokušao sam da zavedem red u finansijsko poslovanje kuće, sprečim zloupotrebe i doživeo sam da zbog toga budem smenjen.
      
       O kakvim zloupotrebama se radi?
       - Kada sam postavljen na mesto generalnog direktora Studija B tražio sam da se ispita finansijsko poslovanje kuće. Tri inspektora MUP-a su provela dva meseca pregledajući dokumentaciju a onda su se odjednom povukli bez objašnjenja ne podnevši izveštaj o svom radu ni Skupštini grada koja je osnivač “Studija B”, ni meni kao generalnom direktoru kuće. Pretpostavljam da su pronašli dokaze da su u nekim malverzacijama učestvovali isuviše važni ljudi.
      
       Gde je bilo najviše zloupotreba?
       - U marketingu. Dešavalo se da stalno zaposleni novinari imaju platu od 8 000 dinara a da producenti-saradnici za kvartal prime honorar od 850 000 dinara.
      
       Kako je to bilo moguće?
       - Tako što bi stalno zaposleni u kući ugovorio posao sa klijentom koji je zakupio reklamni prostor na godinu dana i na osnovu toga dobio proviziju od 10 odsto. Da cela stvar ne bi bila očigledna, bio bi sklopljen dogovor sa producentom da se to prikaže kao njegov poslovni uspeh. Kada “producent” primi honorar od 850 000 dinara, on bi 800 hiljada dinara dao stalno zaposlenom a za sebe bi zadržao 50 000 dinara. Ja sam sprečio takav način poslovanja.
      
       Kako?
       - Tako što sam izdejstvovao promenu pravilnika i ukinuo posrednike pa su se svi poslovi o zakupu reklamnog prostora sklapali direktno sa oglašivačima. Tada se pojavio novi problem. Marketinški poslovi u ovoj zemlji su do te mere kontrolisani da se može govoriti o marketinškim monopolistima. Oni zastupaju sve značajne oglašivače tako da je bez njihovog učešća nemoguće zaključiti bilo kakav važniji posao. Tipični primer su agencije “Ogilvi i Mater” čiji je vlasnik Vladimir-Beba Popović i “Medija link” - Dragana Đilasa. Nismo uspeli da zaključimo posao sa “Knjazom Milošem”, jer “Ogilvi i Mater” usmeravaju reklame na “Pink” i pomalo na RTS. Drugo polje zloupotreba bile su televizijske serije.
      
       Šta se tu dešavalo?
       - “Studio B” trošio je na otkup stranih serija 500 000 maraka godišnje ne ostvarujući pri tome zaradu. Zahtevao sam da se ubuduće pre otkupa serija izvrši marketinška analiza i odredi ciljna grupa kojoj se serija obraća. Sve je to palo u vodu prilikom otkupa serije “Melrouz plejs” koja je plaćena 800 dolara po epizodi iako je njena vrednost višestruko manja. Po odredbama ugovora, zakupac vremena za reklamiranje je bila agencija “Ogilvi i Mater”. “Ogilvi i Mater” je izgubio 60 000 dolara zato što nije uspeo da proda oglasno vreme. Urednik “Studija B” Dragana Milićević prekinula je dalje emitovanje serije vodeći računa o interesima reklamne agencije a ne o šteti koju će pretrpeti televizija čiji će ugled kod gledalaca biti okrnjen.
      
       Da li je “Melrouz plejs” bio gledan?
       - Nije. Serija je već bila prikazivana na drugim televizijama. Dragana Milićević tvrdila je da serija nije uspešna zato što se prikazuje u lošem terminu iako je premijerno prikazivana u 21 čas, a reprizno od 18 časova. Nije mi jasno šta je udarni termin ako to nije. Pošto je u ugovoru postojala klauzula po kojoj “Studio B” ima pravo na obeštećenje usled neopravdanog prekidanja prikazivanja serije, najavio sam da ću tražiti od “Ogilvi i Matera” da nam obezbede novu seriju ili isplate obeštećenje. U suprotnom bio sam spreman da pokrenem sudski postupak pred nadležnim Trgovinskim sudom u Beogradu. Posle toga sam smenjen.
      
       Ko vas je smenio?
       - Gradska vlada, sa obrazloženjem da nisam dobro vodio kuću. Na moje mesto je postavljena Dragana Milićević. Ipak, da bi odluka bila punovažna, moje razrešenje moraju potvrditi i odbornici Gradske skupštine.
      
       Mislite li da će se oni usprotiviti?
       - Iskreno govoreći, ne verujem, ali verujem da će biti diskusije o tome da li treba da budem smenjen. U svakom slučaju, ja ću govoriti na sednici tako da cela stvar neće proći u tišini.
      
       Šta je po vašem mišljenju najveći problem “Studija B”?
       - To što je postao jednopartijska televizija, koja se na nedopustiv način umiljava gradskim vlastima čineći tako i njima i sebi medveđu uslugu jer građani prestaju da veruju i vlastima i televiziji. Po istraživanjima agencije Ej-Dži-Bi mi smo po gledanosti šesta televizija u Beogradu, a na osmom mestu u Srbiji. Oni koji gledaju “Studio B” su u proseku stari 63 godine.
      
       Zar je to loša gledanost?
       - Ambicije moraju biti veće. “Studio B” je isuviše mala i siromašna kuća da bi sebi mogao da dozvoli osrednjost, pogotovo zato što ima slavno ime i predstavlja svojevrsni brend u javnosti.
      
       Da li zbog toga što se nalazi pod ingerencijom Skupštine grada, “Studio B” lako potpada pod uticaj političara?
       - Mislim da kuća treba da se jednim delom nalazi pod ingerencijom grada, jer bi u protivnom mogla da postane laka lovina za nekog novokomponovanog bogataša. Po novom zakonu, Skupština neće moći da bude vlasnik “Studija B” ali mislim da bi njen vlasnik trebalo da bude više subjekata, neko javno preduzeće, banka i zaposleni. Na kraju, jedna od deset tačaka dogovora koji je svojevremeno DOS sklopio sa građanima bila je da će “Studio B” biti vraćen Beograđanima.
      
       Svojevremeno se govorilo da bi ga trebalo vratiti deoničarima?
       - Mislim da su deoničari u zabludi i da će procena kapitala pokazati da oni nemaju više od dva procenta udela u vlasništvu.
      
       V. S.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu