NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Asteriks u zatvoru

Hapšenje Žoze Bovea poznatog borca protiv genetski modifikovane hrane izazvalo je proteste u nekoliko gradova Francuske

      22. jun, 2003. 06.00 sati. Milo (Južna Francuska). Žandarmerija upada u kuću, hapsi i helikopterom odvodi u zatvor Žoze Bovea, jednog od simbola borbe protiv “mekdonaldizacije” sveta, “loše klope” i “genetski modifikovane hrane”. “Komitet za odbranu” Bovea ne stiže da reaguje. Informacije o akciji žandarmerije do njih stižu tek kada se Bove našao u zatvoru gradića Vilnev-le-Maglon.
       Nemali je broj onih koji Bovea porede - uključujući i fizički zbog karakterističnih brkova - sa Asteriksom, galskim herojem, takođe borcem protiv “nepravedne globalizacije”.
       Rođen kao Žozef 1953. godine u Bordou, na jugozapadu Francuske, Bove započinje svoju aktivističku karijeru 1972. godine. Sebe definiše kao “anarhosindikalistu” i 1987. godine stvara “Seljačku konfederaciju”, koja se bori protiv “liberalne logike” u globalizaciji.
       Podržava zapatiste u Čiapasu, Meksiku, palestinske seljake, i učestvuje na mnogobrojnim forumima. Odbija da se učlani u političke partije. Piše knjigu “Svet nije roba”. Postaje nezaobilazni učesnik alterglobalističkih protesta, od Svetskih socijalnih foruma u Porto Alegreu, Brazil, preko Đenove 2001. godine do početka juna 2003. godine i anti-G8 samita u Evijanu.
       Problemi sa organima pravosuđa ne izostaju. Tokom 2001. godine, osuđen je na šest meseci zatvora zbog uništavanja polja transgenetičkog pirinča u jednoj laboratoriji na jugu Francuske.
       U leto 2002. godine, od svog odlaska u zatvor pravi “ispraćaj” i organizuje medijski spektakl: putuje od svoje kuće do zatvora u Vilnev-le-Maglon, stotinak kilometara dalje, na čelu ogromne kolone traktora i simpatizera. Na okupljanja za njegovo oslobađanje dolaze na desetine hiljada ljudi iz čitavog sveta.
       Posle izlaska iz zatvora, Bove nastavlja borbu. Međutim, 26. februara 2003. godine, sud u Monpeljeu mu uskraćuje “uslovnu” sa jedne od ranijih kazni - Bove mora u zatvor na 10 meseci.
       Bove odbija da se preda i čeka hapšenje na svojoj farmi. “Komitet za odbranu” priprema “doček” žandarmeriji. Međutim, operacija hapšenja je izvedena brzo i efikasno - bez posledica.
       Hapšenje Bovea - “u komando stilu” po njegovom advokatu — izaziva veliko negodovanje političkih partija levice, aktivista i njegove “Seljačke konfederacije”, koja odmah poziva na “proteste u svim francuskim zatvorima”.
       “Pozivam sve građane koji su protiv genetski modifikovane hrane da bučno protestuju ispred svih zatvora Francuske i svih polja gde se održavaju testiranja genetski modifikovanih proizvoda”, izjavio je portparol sindikata, Dominik Sulije.
       Više stotina građana u nekoliko gradova Francuske je protestovalo u nedelju i ponedeljak.
       Međutim, vlada u Parizu je ostala neumoljiva - za operaciju žandarmerije u nedelju su krivi sam “Bove koji je odbijao da kontaktira pravosudne organe”, kao i “njegovi prijatelji koji su pretili da će se suprotstaviti organima pravosuđa na sve načine”, izjavio je portparol partije predsednika Žaka Širaka, Reno Donedju de Vabr.
       De Vabr, kao i francuski ministar pravosuđa, Dominik Perben, nisu pak odbacili mogućnost da Bove bude predmet amnestije predsednika Širaka 14. jula, francuskog nacionalnog praznika, Dana Bastilje.
       Takav razvoj događaja ne bi bio nimalo iznenađujući. Naime, s jedne strane, francuska vlada je nesumnjivo želela da pokaže da pravosudne odluke važe za sve, pa i za “Asteriksa iz Miloa”. S druge strane, duže držanje u zatvoru Bovea, jednog od simbola alterglobalizacije, umnogome bi škodilo novom “alterglobalističkom” imidžu Širaka.
       Naime, kao predvodnik koalicije protiv “američko-britanskog unilateralizma” u Iraku, Širak je stekao mnoštvo pozitivnih poena u svetu i kod kuće, uključujući i kod samog Bovea, koji nije štedeo komplimente na račun francuskog stava po iračkom pitanju. Paralelno s tim, Širak je pripremio junski G8 samit u Evijanu sa mnoštvom socijalnih tema u agendi, uključujući Afriku, borbu protiv side i dugova, primio niz alterglobalističkih lobi grupa, pozvao u goste samita desetak predsednika-predstavnika Juga, dok je njegova vlada pomogla anti-G8 “selo” u Anemasu sa milion evra.
       14. jul je dakle prilika i za Širaka i za Bovea. Pogotovu što za ovog drugog, vreme polako ističe. Naime, genetski modifikovani proizvodi trenutno se vrlo malo proizvode u Francuskoj, zahvaljujući veoma radikalnim akcijama Bovea, ali i moratorijumu Evropske unije iz 1999. godine kojim se zabranjuje uvoz genetski modifikovanih proizvoda pre kompletiranja njihove regulacije.
       Međutim, početkom jula, Evropski parlament bi trebalo da usvoji zakon o etiketaži i praćenju tih proizvoda, tako da bi moratorijum mogao da bude ukinut u narednih nekoliko meseci.
       Iscrpni pregovori oko konačnog teksta su u toku u Evropskom parlamentu.
       Međutim, teško da će Evropljani uspeti da se odupru žestokim pritiscima Vašingtona, koji je predmet nedavno preneo i pred STO.
       U SAD, 75 odsto soje, 34 odsto kukuruza i 71 odsto pamuka dolazi od genetski-modifikovanih proizvoda. Američki izvoznici tvrde da im evropski moratorijum uskraćuje 300 miliona dolara profita godišnje.
       Bove u zatvoru, a njegov najveći protivnik - genetski modifikovana hrana - na vratima Francuske i Evrope.
       Da li to Ronald Mekdonald uzvraća udarac?
      
       ALEKSANDAR MITIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu