NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Zašto bez patrijarha?

“Pre svega po zvaničnom protokolu nije ni bilo predviđeno da patrijarh ode u Banjaluku”, kaže vladika šabačko-valjevski Lavrentije

      Da Marovićevu posetu Vatikanu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi ne doživljavaju kao nagoveštaj poziva Jovanu Pavlu Drugom, potvrdio je episkop bački Irinej izjavivši da se Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle neće sresti, kao što se i nije sreo sa poglavarom Rimokatoličke crkve, prilikom papine posete Banjaluci 22. juna.
       Komentarišući “bratski pozdrav u ljubavi Hristovoj” koji je, uoči posete tom gradu, poglavar Rimokatoličke crkve uputio srpskom patrijarhu, episkop Irinej je izrazio uverenje “da je taj pozdrav veran izraz papinog odnosa prema prvom episkopu naše crkve”.
       “Takvo uverenje sam stekao i ranije, u posrednim kontaktima, a naročito neposredno prošlog februara, prilikom posete sinodske delegacije kardinalu Kasperu i rimskim kurijalnim nadleštvima”, dodao je episkop bački. On je odrečno odgovorio na pitanje da li posetu predsednika Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića Vatikanu “doživljava kao nagoveštaj državnog poziva da papa Jovan Pavle Drugi poseti našu zemlju”.
       Razgovor o neprijatnim temama, naravno, ne treba zameniti ćutanjem. Vladika šabačko-valjevski Lavrentije, i sam nesklon ćutanju o važnim dešavanjima, kaže od reči do reči:
       “Pre svega po zvaničnom protokolu nije ni bilo predviđeno da patrijarh tamo ode. Nije takav poziv stigao do zasedanja Svetog arhijerejskog sabora. Na dan zasedanja Svetog arhijerejskog sabora je rečeno da pošto patrijarh nije dobio poziv, već Veće religija u BiH, koje je i odlučilo da pošalje svog predstavnika, Srpsku crkvu tamo treba da zastupa vladika banjalučki Jefrem. Mi smo želeli da patrijarh ode i dočeka papu u prostorijama naše Srpske crkve, ali - kažem - nije stigao taj poziv i nije bilo ni predviđeno prisustvo našeg patrijarha.”
       Da li su srpski arhijereji očekivali papinu posetu pravoslavnim vernicima u Bosni i Hercegovini, kao najbrojnijoj verskoj zajednici?
       “Očekivali smo da će Njegova svetost papa posetiti i SPC kao najbrojniju versku zajednicu na tom području. Ali, pošto do toga nije došlo Sabor je rekao: - Vaša svetosti vi ne morate tamo da idete, neka vladika Jefrem nas zastupa.”
       Kasnije se videlo da je to možda propust organizatora iz Banjaluke, a ne Vatikana, propust načinjen prilikom sastavljanja programa boravka. A moram priznati da je donekle uticala i činjenica lokacije papinog služenja mise. Petrićevac je, ipak, u neprijatnom sećanju srpskog naroda, još uvek. Smatram da bi možda druga lokacija bila podesnija i bolja. Sve su to okolnosti koje su nažalost uticale da ne dođe do tih lepih susreta, a možda su oni bili šansa da ipak jedan korak napred učinimo u našim lepim međusobnim odnosima.”
       Naš sagovornik priča da je dvadeset godina proveo na Zapadu i tvrdi da su tamo odnosi između hrišćana mnogo bliskiji, pogotovu između pravoslavnih i katolika, nego kod nas ovde na Balkanu.
       “To, naravno nije dobro, jer mi živimo pod istim podnebljem. Nas i ovdašnju braću rimokatolike spaja mnogo više zajedničkoga nego nas i katolike iz sveta. Spaja nas podneblje, tradicija, jezik i drugo.”
       Odbijanje srpskog duhovnog poglavara Njegove svetosti patrijarha Pavla da učestvuje u crkvenim ceremonijama kod manastira Petrićevac, profesor dr Dimitrije Kalezić obrazlaže za NIN ovim rečima:
       “Patrijarh je bio u punome pravu, a zašto - zato što smo mi dve konfesije koje nemamo liturgijsku zajednicu, što se razlikujemo u učenju, što je između nas bio izvestan raskorak i psihologija ljudi. Očigledno da je patrijarh imao liturgijski razlog.”
       Da li je banjalučki vladika Jefrem učestvovao u ceremoniji!?
       “Vladika Jefrem je bio samo na prijemu, a to je već titularsko-državna stvar.Teološki razgovor i naučni simpozijum je druga stvar, ali u liturgijskoj svečanosti nije mogao da učestvuje. Mogao je samo da prisustvuje. Zašto? Zato što mi i rimokatolici ne možemo da budemo ujedinjeni pre nego što se otklone razlozi koji su nas razjedinili.”
      
       NAĐA ANDREJEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu