Veoma zapaženo bilo je izlaganje mlade Mone Jusufspahić Mistiri(29) koja je govorila o “Ženi u islamu naspram judeo-hrišćanskoj tradiciji”.
       Ona je, između ostalog, rekla: “Kuran, za razliku od Biblije, krivi i Adama i Evu jednako za njihovu zajedničku grešku. Nigde se u Kuranu ne može naći ni najmanji nagoveštaj da je Eva navela Adama da jede sa drveta niti da je jela pre njega. Eva nije izvor iskušenja, nije zavela i nije izdala. Štaviše, Eva se ne može kriviti za porođajne bolove. Bog, prema Kuranu, ne kažnjava nikoga za tuđe grehe. Znači, Adam i Eva su počinili greh i nakon toga su se pokajali Bogu, pa im je On oprostio.”
       Slika Eve kao iskušenja koja nam Biblija izlaže dosta negativno je uticala na judeo-hrišćansku tradiciju, kaže Mona Jusufspahić Mistiri. Kod mnogih Jevreja jutarnja molitva glasi ovako: “Neka je blagosloven Bog, kralj svemira, što me nije učinio ženom.” Isti status se može naći u Novom zavetu, Evo reči svetog apostola Pavla.: “Žena na miru da se uči sa svakom pokornošću...”
       Zatim, tu su i reči Tertulijana vezanih za ženu: “Zar ne znate da ste Eva svaka od vas? Božija kazna na vašem rodu živi u ovome vremenu, krivica nužno mora živeti. Takođe, vi ste đavolja kapija, vi ste otpečatile zabranjeno drvo, vi ste prve napustile božiji zakon. Vi ste na vrlo lak način zavele čoveka koji je stvoren u božjem obliku.”
       Kuranski stav prema ženi isti je kao prema muškarcu. Kuran ne spominje ženu kao đavolju kapiju ili kao izdajicu. Prema Kuranu uloga žene nije ograničena samo na rađanje dece. Štaviše, Kuran ne pravi razliku između dečaka i devojčice. Za razliku od Biblije, Kuran smatra rođenje devojčice poklonom i blagoslovom od Boga, kao i rođenje dečaka. Čak, Kuran spominje blagodat ženske dece pre blagodati muške, rečima:
       “Alahova je vlast i na nebesima i na zemlji. On stvara šta hoće, poklanja žensku decu kome hoće, a kome hoće mušku.”