Zvaničnu informaciju o tome da li je Grčka odustala ili nije odustala od donatorskog učešća u izgradnji dela Koridora H kroz Srbiju niko još nije dobio, ali kako smo mi protumačili poslednje grčke odluke, Grci ostaju u tom poslu, kaže za NIN zamenik ministra za saobraćaj i telekomunikacije u Vladi Srbije Miodrag Jocić

      Protekle nedelje se u medijima opet proneo glas da je Vlada Republike Grčke, organizator Olimpijskih igara 2007. godine, odustala od namere da donacijom pomogne izgradnju drumske veze između Zapadne Evrope i Bliskog istoka, poznatije kao Koridor X, i to u njenom delu od 800 kilometara koji prolazi kroz Srbiju. Ranije plasiranu informaciju da će Grci odustati zbog našeg kašnjenja u izradi projektne dokumentacije, naša je strana na neki način demantovala. Guverner Narodne banke Srbije Mlađan Dinkić samo dan pre novih loših vesti iz Grčke saopštio je da je tokom posete Dojče bank i susreta sa predstavnicima većeg broja, pre svega, nemačkih poslovnih banaka, nastojao da animira privatni kapital za učešće u ovom poslu jer se “može realizovati samo uz javno-privatno partnerstvo”. U Ministarstvu za saobraćaj i telekomunikacije Republike Srbije (još) ne nalaze razloga za brigu zbog vesti o mogućem grčkom odustajanju, najpre zato što te vesti nisu njima i zvanično potvrđene. Srbija je za učešće u donatorskom Helenik planu za Balkan kandidovala 11 projekata.
       “Poslednju zvaničnu informaciju, u pisanom obliku, o učešću Helenik plana za Balkan u izgradnji Koridora X u delu koji prolazi kroz Srbiju dobili smo proletos od zamenika ministra inostranih poslova Grčke gospodina Loverdasa. On nas je tada obavestio da je Grčka odmah prihvatila da finansira tri od naših 11 projekata - sa 30 i nešto miliona evra četristokilovatni dalekovod između Niša i makedonske granice i sa 94,4 miliona evra dve deonice poluautoputa između Vladičinog Hana i Levosoja, u dužini od 50 kilometara. Ta tri projekta je još trebalo da razmotri tehnička komisija pri Vladi Republike Grčke. U međuvremenu smo dobili neke nezvanične informacije da je odbijeno da se pet od 11 projekata Vlade Srbije razmatra sada, nego su ostavljeni za neki naredni period. Ali, kako smo mi procenili, to se ne odnosi na ona tri projekta o kojima se gospodin Loverdas proletos izjasnio u pisanoj formi.”
      
       Da li ste vi u kontaktu sa grčkom vladom?
       - Postoji jedan komitet stacioniran u Solunu, u kome se formira baza podataka za ceo Koridor X od Salcburga preko Ljubljane, Zagreba, Beograda, Niša, Skoplja uključujući i njegove krake prema Solunu, prema Sofiji i prema mađarskoj granici. Na Bledu ćemo 18. i 19 jula imati kongres na kome ćemo dobiti izveštaj o dosadašnjim aktivnostima toga komiteta i to će biti dobra prilika da proverimo verodostojnost nezvaničnih informacija i tretman naših kandidovanih projekata. I dalje verujemo da bi prva tranša te donacije Vlade Grčke mogla da bude povučena tokom sledeće godine. U međuvremenu, mi ćemo završiti projektnu dokumentaciju za ceo potez budućeg autoputa od Pečenjevaca do makedonske granice, a kandidovaćemo se i da Evropska komisija finansira izradu studije opravdanosti tog autoputa sumom od oko pola miliona evra. Ta studija bi trebalo dalje da nam pomogne da dobijemo finansijska sredstva od Evropske banke za obnovu i razvoj ili od Evropske investicione banke kako bismo, uz donaciju grčke vlade i sredstava iz našeg budžeta, mogli da zatvorimo finansijsku konstrukciju i izgradimo put Pečenjevce - makedonska granica.
      
       Gotovo da je nesporna tvrdnja da se putevi na tom koridoru, u delu koji prolazi kroz Srbiju, ne mogu izgraditi bez učešća privatnog kapitala. Koliko je taj kapital za učešće zainteresovan?
       - Privatni sektor još ne učestvuje u ovom poslu, ili učestvuje vrlo malo, jer obim saobraćaja na tim putevima ne bi opravdao privatna ulaganja. Prema trenutnom obimu saobraćaja, povraćaj uloženih sredstava garantovale bi jedino deonice tog koridora od Novog Sada do Beograda, sa 18 000 vozila na dan, i obilaznica oko Beograda, na koju bi bio izmešten saobraćaj sa mosta Gazela, koji je sa 120 000 vozila dnevno na ivici svojih kapaciteta. Tako očekujemo da će neka od evropskih institucija finansirati izradu studije opravdanosti za autoput Niš-bugarska granica, ali opravdanost ove izgradnje nije lako dokazati jer je saobraćaj i na ovom i na potezu Niš-makedonska granica još relativno nizak, oko 5 000 do 6 000 vozila na dan.
      
       Postoji li opasnost da se veza Zapadna Evropa - Bliski istok realizuje drugim putnim pravcem, umesto ovim koji prolazi kroz Srbiju?
       - Sem Koridora X postoje i drugi panevropski koridori i postoji opasnost, ako se ne forsira završetak izgradnje autoputeva na Koridoru X, da se autoputevi u balkanskom regionu jugoistočne Evrope grade na drugim koridorima. Ali tako bi tranzit od Zapadne Evrope do Bliskog istoka bio nešto duži. Ako bi se ti putevi izgradili, to bi umanjilo značaj Koridora X . S obzirom da 75 odsto putne infrastrukture u Republici gravitira ka tom koridoru, on je od velikog značaja za privredni razvoj Republike, a ne samo za razvoj tranzitnog turizma. Eventualno usmeravanje Evrope na neke druge pravce imalo bi ozbiljne posledice po Srbiju.
      
       Ako uporedite sadašnje stanje puteva na tim alternativnim pravcima sa stanjem puteva na Koridoru X i sa tim vezanim potrebnim ulaganjima, da li su razlike u prilog Koridoru X tolike da bismo mogli mirno da spavamo?
       - Naša prednost je u tome što je Koridor X, najkraća prirodna veza između Zapadne i centralne Evrope s jedne strane i Bliskog istoka sa druge. Ta veza je u odnosu na druge alternativne veze kraća za 230 kilometara. Druga mana alternativnih veza su teški tereni kroz koje bi putevi tamo trebalo da prođu, što bi zahtevalo velika ulaganja u izgradnju velikih mostova na Dunavu, prolazak kroz Transsilvanske Alpe, bugarsku planinsku oblast. A i sve okolne zemlje i regioni svesni su da je Koridor X najprirodniji i najkraći put za tranzitni saobraćaj.
      
       Ukoliko Bugarska i Rumunija uđu u Evropsku uniju pre nas, može li se dogoditi da u EU ojača politički interes za izgradnju puteva koji istom cilju vode kroz te zemlje umesto izgradnje Koridora X koji prolazi kroz Srbiju?
       - Ali neće ući pre. Mi očekujemo, kako je rekao i naš premijer, da 2007. godine u EU uđemo zajedno sa Rumunijom i Bugarskom. Ulaskom u EU po tom vremenskom planu sačuvali bismo interes za završetak Koridora X. Mada i okolne zemlje dosta ulažu u putnu infrastrukturu, mi pre svega računamo na prirodne prednosti našeg pravca.
      
       RUŽA ĆIRKOVIĆ
      

Rokovi i novac “Po mojoj proceni, kompletiranje celog autoputa od Pečenjevaca do makedonske granice može se očekivati tek u periodu imeđu 2011. i 2015. godine, što će zahtevati desetogodišnje ulaganje od dve milijarde evra. Naročito će skupa biti izgradnja deonice kroz Grdeličku klisuru gde se procenjuje da bi kilometar puta mogao koštati i do 15 miliona evra. Od 800 kilometara puta na Koridoru X, koliko prolazi kroz Srbiju, izgrađeno je u potpunosti 400 kilometara i još 200 kilometara poluautoputa. Tako ostaje još da se izgradi 200 kilometara poluautoputa i 200 kilometara autoputa u punom profilu”, kaže Jocić.               SPREMNI        Da li će putevi kroz Srbiju ispuniti očekivanja učesnika Olimpijade u Grčkoj?        - Definitivno. Putevi na Koridoru X biće definitivno spremni da odgovore očekivanom povećanju saobraćaja. Mada se ne očekuje da će taj saobraćaj biti značajno povećan s obzirom na to da je u Atini izgrađen novi aerodrom i saobraćaj će većim delom biti usmeravan prema njemu. Ipak, neke deonice Koridora X biće do Olimpijade, koja ipak traje samo dve nedelje, rekonstruisane, neke izgrađene, put će biti dobro obeležen vertikalnom i horizontalnom signalizacijom, udarne rupe i deformacije biće sanirane.               OPET SPREMNI        Kad već pominjemo rekonstrukciju i sanaciju puteva u Srbiji, naročito prošle godine mnogo se buke diglo oko učešća firme “Difens”, vlasnika Ljubiše Buhe, u tom poslu. Da li je “Difens” još aktivan na putevima Srbije ili su sve mašine te firme za remiks i reciklažu asfalta uništene pri eksploziji u Zemun polju?        - Primenom remiks i reciklir metode prošle godine je u Srbiji rehabilitovano 1 000 kilometara puteva, ove godine tim dvema metodama još ništa nije rađeno.Taj posao je dobilo Preduzeće za puteve “Beograd”, a firma “Difens”, koja je jedina imala te savremene mašine, bila je podizvođač. Koliko sam obavešten, trenutno su još neka preduzeća u postupku nabavke mašina za primenu remiks i reciklir metode, na primer firma “Dašić” iz Leskovca. Može se desiti da se za koji mesec pojavi više izvođača takvih radova. A i “Difens” će za nekoliko meseci opet biti spreman za posao tako da se nastavak ovih radova može očekivati u drugoj polovini godine.               R. Ć.