NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Tender za moždani udar

Na tenderu za privatizaciju srpske duvanske industrije na delu će biti jedan od poslednjih zakasnelih sukoba globalnog i regionalnog koncepta razvoja čiji ishod nije teško predvideti

      Rok za podnošenje ponuda za kupovinu dve najvažnije fabrike cigareta u Srbiji -Duvanske industrije “Niš” i Duvanske industrije “Vranje” - ističe 8. jula. Mada tenderski propisi sve učesnike obavezuju na tajnost, javnosti je već uveliko poznato da je zahtev za otkup tenderske dokumentacije za nikšu fabriku podnelo šest, a za vranjsku pet stranih firmi. Koliko je zasad poznato jedino hrvatska Tvornica duhana “Rovinj” nije učestvovala na oba tendera. Za Niš su tako konkretan interes ispoljili: američki “Filip Moris”, britanski BAT i Galaher, španski “Altadis”, zatim “Japan internešenel tobako” i već pomenuti “Rovinj”. Nacionalna duvanska industrija iz hrvatskog susedstva već je objasnila da se na ovom tenderu odmah jasno opredelila jer Niš smatra za svoju meru i jer bi “jedino partnerstvo sa Nišem bilo snažna poslovna kombinacija približno jednakih koja bi dala rezultat jedan plus jedan jednako je tri”.
       Izuzimajući fabriku iz Rovinja, u svih ostalih pet slučajeva radi se o velikim multinacionalnim kompanijama, i sva tenderska tajnost nije sprečila polujavne spekulacije prema kojima se dobitnici na ovom tenderu već znaju: “Filip Moris” će, navodno, dobiti Niš, a BAT- Vranje. Iako im na pamet ne pada da ovakav ishod događaja i sami izgovore, u fabrici iz Rovinja se već ljute. Srpskim prodavcima fabrika prigovaraju da su “koncept prodaje postavili tako da traže kupca, a ne partnera”, a međunarodnoj zajednici, koja od regiona ne traži više samo stabilnost nego harmonizaciju i saradnju, upućuju pitanje: ako ono što je pogon razvoja postanu pogoni velikih multinacionalnih kompanija, na čemu će region sarađivati?
       ZDRAVLjE. I primer srpske duvanske industrije bez sumnje će pokazati koliko je borba za tržišta nerazvijenih i zemalja u razvoju među velikim proizvođačima duvana bespoštedna. Više nego zastrašujuća upozorenja Svetske zdravstvene organizacije i novac koji bogate zemlje ulažu u edukaciju svog stanovništva o štetnosti duvana, dali su rezultat koji velike prisiljava da se sele tamo gde je obrazovni nivo niži a raspoloživa sredstva za antipušačke kampanje više nego skromna.
       Prema podacima SZO u svetu danas živi oko 1,15 milijardi pušača koji u proseku popuše 14 cigareta dnevno. Od tog broja 82 odsto pušača živi u nerazvijenim ili srednje razvijenim zemljama. Zahvaljujući opsežnim kampanjama i sve radikalnijim porukama (pušenje izaziva srčani i moždani udar), broj pušača je drastično pao u Australiji, Kanadi, SAD, Japanu, Novom Zelandu, Velikoj Britaniji i većini zemalja severne Evrope. Tako je broj konzumenata duvana u punoletnoj populaciji u SAD pao sa 40 odsto u 1964. godini na 23 odsto u 1997. godini. Slično je i u Britaniji gde je potrošnja tokom poslednje tri decenije prošlog veka pala sa 150 milijardi na 80 milijardi cigareta. Uporedo sa padom potrošnje pao je i broj umrlih od bolesti koje prouzrokuje duvan.
       Sa siromašnim i srednje razvijenim zemljama Afrike, Azije, istočne Evrope, Latinske Amerike, na koje je sada interes usmerila visokokoncentrisana i na nekoliko velikih kompanija svedena duvanska industrija, obrnut je slučaj. I potrošnja cigareta i broj smrti koje one prouzrokuju u tim zemljama raste. Potrošnja cigareta u tim zemljama je poslednjih godina rasla po stopi od 3,4 odsto godišnje da bi u nekima od njih dostigla spektakularne razmere. I po potrošnji i po njenim posledicama prednjači Kina.
       Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će u trećoj deceniji ovog veka od posledica pušenja godišnje u svetu umirati oko 10 miliona ljudi od čega 70 odsto u zemljama u razvoju.
       REKLAMA. Mada su propisi o reklamiranju cigareta sve stroži, visokokoncentrisana duvanska industrija baš reklamu, ali suptilnu, koristi kao prvenstveni metod svoje ekspanzije.Tako je “Filip Moris”, prema podacima na koje se poziva SZO, po veličini sredstava datih za marketing izvan SAD bio deveta firma u svetu, a BAT na 44. mestu. U dvadeset i jedan od 50 zemalja Azije, Evrope i Srednjeg istoka duvanske kompanije su među prvih deset kompanija po veličini sredstava koje izdvajaju za marketing. Finansiranje socijalnog sektora jedan je od njenih vidova kojima, upozorava SZO, žele svoju robu da predstave kao bilo koju drugu robu na tržištu.
       To im uspeva u zapanjujuće visokom stepenu. I pored toga što je duvan prokažena roba u najbogatijim zemljama i pored upozorenja SZO da su ekonomske štete izdaci za zdravstvo od te industrije veće od ekonomskih koristi (zaposlenost, na primer) koje ona donosi, poslednjih godina prošlog veka potrošnja cigareta se, zahvaljujući pre svega siromašnima, popela na 6000 milijardi cigareta godišnje. Promet duvanskih kompanija popeo se na 300 milijardi dolara, a njihov godišnji profit ostao je enorman - 20 milijardi dolara godišnje.
      
       RUŽA ĆIRKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu