Najteže se dolazi do citostatika koji su više skupi i najčešće se uvoze. U opremi oskudevamo u respiratorima, inkubatorima, defibrilatorima, jedinicama za monitoring i vozilima. Veliki problem su i krovovi koji cure, razbijeni prozori, loša izolacija...

      U razgovoru za NIN, dr Ivan Jovanović, zamenik srpskog ministra zdravlja i jedan od osnivača Sektora za međunarodnu saradnju, prilično je opušten i zadovoljan. Ne mari za priče o novcu i onome što srpskom zdravstvu treba i nedostaje. Kaže, ima razloga to da bude: “Vrlo sam srećan. Letim na lepom persijskom tepihu”.
       Pa, čime je dr Jovanović zadovoljan kad, poslovično, srpsko zdravstvo tavori u nemaštini, a u nedostatak osnovnih potreba, u vidu lekova, kreveta i hrane, na žalost uverili su se mnogi?
       “Sada se možemo pohvaliti većom sistematičnošću rada i koordinacijom projekata, pa su i ulaganja svrsishodnija”, kaže dr Jovanović. To bi, kako objašnjava NIN-ov sagovornik, moglo da se vidi na osnovu jedne proste slike o tome kako i koliko je novac u zdravstvu korišćen u protekle tri godine. U toku 2000. godine srpskom zdravstvu je “opredeljeno” 37 miliona evra, a ono je iskoristilo “samo” 15 miliona. Sledeće, 2001. godine, od 74 miliona evra, koliko je bilo namenjeno zdravstvu, iskorišćeno je 37 miliona. A, 2002, budući da prethodne sume nisu korišćene u potpunosti, zdravstvo je dobilo 15 miliona evra. Iskoristilo je, međutim, 37.
       “Kada se kaže da je, na primer, od opredeljenih 37 miliona evra, potrošeno samo 15, to ne znači da je novac završio u nečijim džepovima. Taj novac uopšte nije izgubljen, ali nije uložen ni u zdravstvo. Jednostavno je relociran u druge svrhe. Na taj način je i zdravstvo ove godine uspelo da iskoristi novac koji je prvobitno bio usmeren ka drugim sektorima”, kaže dr Jovanović.
       Od kada je Sektor formiran (prošlog leta), kako navodi dr Jovanović, njegovi članovi rade na tome da uspostave što bolju saradnju sa mogućim donatorima. Pri tom, namena donacije nije više ista kao 2000. godine. Tada su, prema njegovim rečima, donacije bile “sve i svašta”, jer nam je “sve i svašta trebalo” - od kreveta, posteljina, lekova i escajga. U poslednjih godinu dana , međutim, ide se ka razvojnim projektima. “Smatra se da smo stali na svoje noge i da je sada potrebno obezbediti održivo finansiranje i održiv sistem zdravstvene zaštite. Zato svi projekti imaju razvojnu dimenziju”, kaže dr Jovanović.
       Da li to znači da su zdravstvene ustanove, kada su oprema, lekovi, hrana i slično u pitanju, sasvim obezbeđene? Iskustva mnogih građana govorila bi upravo suprotno. No, i pored toga dr Jovanović kaže da je na skupu direktora beogradskih domova zdravlja skoro jednoglasan zaključak bio da je u tim ustanovama napokon sve kako treba. “A, potrebe su uvek veće od mogućnosti. Uvek ima diskrepancije između onog što možemo i onog što nam je potrebno. Nekada su ta očekivanja zaista nerealna”, objašnjava dr Jovanović razloge nezadovoljstva nekih.
       Šta, međutim, zaista nedostaje bolnicama? Kada su lekovi u pitanju, objašnjava NIN-ov sagovornik, najteže se dolazi do citostatika koji su veoma skupi i najčešće se uvoze. U opremi oskudevamo u respiratorima, inkubatorima, defibrilatorima, jedinicama za monitoring i vozilima. Veliki problem su i krovovi koji cure, razbijeni prozori, loša izolacija... “To jeste veliki problem bez obzira što se količina novca u budžetu povećala i bez obzira na novac koji usmeravaju donatori. Da bi se, na primer, izvršili svi neophodni građevinski radovi trebalo bi izdvojiti oko 3 milijarde dinara. Čak i uz povećan budžet možemo da obezbedimo oko 20 odsto te sume”, navodi dr Jovanović.
       Kada su projekti u pitanju, u toku ove godine, objašnjava dr Jovanović, trebalo bi da očekujemo ostvarenje tri projekta, koja je obezbedila Evropska agencija za rekonstrukciju.
       Prvi, u vrednosti od 5 miliona evra nastavak je podrške farmaceutskom sektoru. Donacija bi trebalo da bude usmerena na pomoć pri osnivanju Agencije za lekove, kao i pri izradi zakona o lekovima, to jest u njegovom prilagođavanju standardima Evropske unije. Drugi projekat bi trebalo da bude podrška javnom - narodnom zdravlju. Vrednost je dva i po miliona evra. Sredstva su namenjena osnivanju i razvoju škole javnog zdravlja, razvijanju njenog curriculuma. Projekat pretpostavlja analizu trenutne situacije i pronalazak uzročnika pojedinih problema.
       Treći projekat je podrška razvijanju kapaciteta samog Ministarstva zdravlja Srbije. Istraživanje Evropske agencije za rekonstrukciju je pokazalo ka kojim kadrovskim rešenjima bi trebalo da ide ovo ministarstvo. Izmene bi trebalo da se odnose na finansijsku, PR službu, sekretarijat. Cilj je da se ljudi edukuju, obuče da rade na kompjuterima i nauče strane jezike. Deo ovog, trećeg, projekta odnosi se i na formiranje još jedne jedinice u ovom sektoru čiji bi zadatak bio realizacija potencijalnih kredita Evropske investicione banke.
       Agencija je obezbedila i 64 aparata za radiografiju, a oprema je raspoređena ravnomerno po Srbiji. Takođe, stigao je veliki broj biohemijskih analizatora i citostatika (u toku 2002. godine). Farmaceutski sektor, tačnije, 150 apoteka dobilo je kompjutere, što je bilo neophodno od kada je zdravstveni Fond za osiguranje “izašao” sa novim receptima.
       Svetska zdravstvena organizacija (SZO): Iako ima relativno skroman budžet, ova organizacija bi trebalo da pomogne srpskom zdravstvu, ali na drugačiji način. Kako navodi dr Jovanović, preporuke Svetske zdravstvene organizacije - kako nešto uraditi - svakom projektu u zdravstvenom sektoru daju legalan okvir. Počev od preventivnih mera pa do razvojnih projekata, kao što su odgovori na pitanja - kako u skladu sa milenijumskim ciljevima smanjiti opterećenje bolesti tuberkulozom ili AIDS-om, na primer. SZO je značajna i u tom smislu što se neki od projekata na bilateralnim osnovama kanališu putem ove organizacije. Vlade donatori žele, naravno, potvrdu da novac ima legalni tok. Na toj osnovi, u najavi je projekat saradnje sa Vladom Italije, koja bi trebalo da pomogne u finansiranju informacionih sistema. Konkretnije, radi se o predlogu za razvitak poslediplomskih studija u oblasti zdravstvene informatike. Tako bi, na primer, onaj ko upiše ovaj tip studija, praktično učestvovao u projektu za koji bi sam bio odgovoran. Projekat bi mogao da bude izrada artificijelne ruke ili proteza za povredu kolena. Dakle, bez papira i olovke.
       Preko SZO i Vlada Francuske ostvaruje svoj projekat u Braničevskom regionu, a to je projekat prevencije raka grlića materice. Uz to, osmišljen je i projekat edukacije iz oblasti onkologije, kao i projekat prevencije i smanjenja upotrebe narkotika.
       Donacija NR Kine: Zdravstvo u Srbiji je dobilo 60 ultrazvučnih aparata i četiri skenera. Kinezi su nam prosledili i veliku količinu potrošnog materijala: gotovo svaka ustanova, kaže dr Jovanović, dobila je nove mantile i presvlake za krevete. Uručeno je i oko 40 000 kompleta escajga. Zdravstvo je dobilo, takođe, 130 pi-si računara, koji se dodeljuju ustanovama kao nagrade. Tako je bilo u toku kampanje protiv pušenja, kada su računare dobile ustanove koje su bile najuspešnije. Kineska donacija je usmerena i na formiranje ekspertske grupe koja bi se bavila akutnim koronarnim sistemom i opremanjem nadležnih jedinica. Vrednost opreme je 2,4 miliona dolara.
       Kredit svetske banke: Iznosi 20 miliona evra i, kako navodi dr Jovanović, izuzetno je povoljan. Grace period je 10 godina a rok otplate 30. Kamatna stopa je 0,75 odsto. Kredit je namenjen reorganizaciji zdravstvenih ustanova u Kraljevu, Valjevu, Zrenjaninu i Vranju.
       Japanska donacija: Na donatorskoj konferenciji za zdravstveni sektor u Srbiji namenjeno je 11,4 miliona dolara. Krajem juna trebalo bi da se počne sa nabavkom opreme za tri klinička centra i Kliničko bolnički centar u Kragujevcu. Japan nudi pomoć i u razvojnom smislu. Zaposleni u našim zdravstvenim ustanovama imali su prilike da odu na kraći studijski boravak u Japan. Kako objašnjava dr Jovanović, osnovni projekti japanske vlade usmereni su na unapređenje materijalnog stanja lokalne zajednice.
       UNICEF: Sa ovom organizacijom ostvarena su dva projekta, započeta u toku 2002. Njihov završetak predviđen je za 2004. Prvi projekat je iz oblasti ranog razvoja deteta a njegova vrednost u toku 2003. iznosi milion i po dolara. U toku 2004. planirano je da se utroši oko 800 000 dolara. Drugi projekat podrazumeva zdravlje, razvoj, socijalizaciju mladih ljudi. U toku 2003. utrošiće se oko 700 000 dolara, a u narednoj 750000 dolara.
       Donacija Vlade Norveške: Završen je plan projekta rekonstrukcije službe hitne pomoći u Valjevu, Kragujevcu, Zrenjaninu i Zaječaru. Trebalo bi da se obnove i same zgrade bolnica u ova četiri grada, a najavljeno je i da će svaka ustanova dobiti po dva sanitetska vozila, sa pratećom opremom - radio-stanicama, dispečerskim centrima, nosilima...
       U saradnji sa Vladom Norveške obezbeđeno je i 425 000 evra pomoći za edukaciju doktora, medicinskih sestara, tehničara, vozača i drugih zaposlenih u službi hitne pomoći.
       Španski kredit: Jednim delom predviđen je za rekonstrukciju dva paviljona bolnice “Dragiša Mišović”, a drugi deo je namenjen za opremu. Naš tim je još uvek u pregovorima da bi se dobili što povoljniji uslovi načina otplate.
       Kanada: Pruža razvojnu i tehnološku pomoć. Po ugledu na njihovu školu porodične medicine i na Medicinskom fakultetu u Beogradu napraviće se novi curriculum fakulteta. U toku pregovora sa Svetskom bankom oko kredita, Kanađani su kofinansirali pripremu kredita - sa 125000 dolara.
      

Najuspešniji tim Sektor za međunarodnu saradnju, na čijem čelu je dr Ivan Jovanović, formiran je prošlog leta. Od tada, u timu rade “novi, mladi ljudi, prosečne starosti oko 30 godina”. Sektor je podeljen u tri jedinice: za humanitarnu pomoć, za međunarodnu saradnju i koordinaciju projekata i u odsek za evropsku integraciju. Prvi susret sa donatorima, članovi ovog sektora imali su u septembru 2002. “Za samo devet meseci smo pripremili kredit Svetske banke u iznosu od 20 miliona evra. Stručnjaci iz Svetske banke su ocenili da smo jedan od najuspešnijih pregovaračkih timova”, kaže dr Ivan Jovanović.

      

U toku 2002. godine nabavljeno je : 54       rendgen aparata        70       aparata za anesteziju        400      aspiratora        200      monitora za intenzivnu negu        150       infuzionih pumpi        40       respiratora        20       operacionih stolova i lampi        29       parnih sterilizatora