Najzapaženije rezultate u razvoju zdravstvenog osiguranja u proteklih desetak godina ostvarile su Slovenija, Češka i Slovačka, takođe i Estonija. U pripremi novog zakona kod nas koriste se iskustva tih zemalja, a posebno Slovenije

      Umeli su u apoteci da naplate transplantiranom bubrežnom bolesniku 20 odsto od “sandimuna”, iako ga apoteka ima u dovoljnim količinama. Pojavljivali su se doskoro i recepti bez šifre lekara, recepti sa potpisima medicinskih sestara... Bolesnici koji moraju da kupe neki lek sa Pozitivne liste lekova, ponekad na njihovo refundiranje čekaju i do dva meseca.
       Direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje dr Mijat Savić je došavši na to mesto “direktora svih osiguranika” (12. marta 2001. godine) zatekao “potpuno odsustvo sistema i u oblasti zdravstvenog osiguranja i zdravstva u celini”.
       - U prethodnih nekoliko godina nijedan od učesnika u sistemu zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, počev od Ministarstva zdravlja, do zdravstvenih ustanova nije se na adekvatan način bavio poslovima iz svoje delatnosti, odnosi između tih učesnika su bili potpuno neregulisani. U tom smislu se ni Republički zavod nije bavio sprovođenjem obaveznog zdravstvenog osiguranja za koje je i osnovan, već više tzv. zajedničkim medicinskim snabdevanjem, ili bolje reći trgovinom lekovima i medicinskim sredstvima.
      
       Često se moglo čuti da su osiguranici Zavoda i državne zdravstvene ustanove u kojima treba da se obezbeđuju zdravstvene usluge bili su prepušteni sami sebi...
       - Kao posledicu toga imali smo izuzetno nizak nivo i kvalitet zdravstvenih usluga, nestašice lekova koji se izdaju na recept na teret sredstava zdravstvenog osiguranja, a s druge strane velike zalihe nepotrebnih lekova i medicinskih sredstava i ogromne neizmirene obaveze i Zavoda i zdravstvenih ustanova.
       Zatečene obaveze Zavoda po sprovedenom vanrednom popisu iznosile su preko 10,5 milijardi dinara, od čega su najveći iznosi obaveza bili: prema Fondu za razvoj Republike Srbije preko 4,5 milijarde dinara, prema poslovnim bankama za nepotrebno korišćenje kredita preko 1,1 milijardu dinara i prema osiguranicima Zavoda za naknade bolovanja, refundacije za kupljene lekove i putne i pogrebne troškove preko 1,1 milijardu dinara, prema VMA preko 800 miliona dinara. Jedan deo obaveza iznad iznosa od 10,5 milijardi dinara nije bio ni evidentiran u poslovnim knjigama Zavoda s obzirom na to da su obaveze stvorene i plaćanja vršena bez verodostojne dokumentacije.
      
       Isplate naknada osiguranicima Zavoda kasnile su više od 12 meseci. Kako je danas?
       - To je izazvalo dodatno nezadovoljstvo građana, s obzirom na to da faktički nisu mogli na kvalitetan način da ostvare nijedno od prava iz zdravstvenog osiguranja, ni zdravstvenu zaštitu, ni lekove na recept ni naknade koje su zakasnelim isplatama potpuno obezvređene.
       U relativno kratkom periodu Zavod je uspeo da najveći deo zatečenih obaveza izmiri bez dodatnog zaduživanja, tako da je od navedenih do danas ostao samo veći deo obaveza prema Fondu za razvoj Republike Srbije koje su reprogramirane na period od deset godina. Danas Zavod ažurno isplaćuje obaveze prema osiguranicima mesec za mesec, redovno izmiruje obaveze prema zdravstvenim ustanovama za pružene zdravstvene usluge, a lekovi na recept sa Liste lekova dostupni su u svakom momentu osiguranicima na području cele Republike. Sve ovo obezbeđeno je velikim angažovanjem zaposlenih u Zavodu na uspostavljanju transparentnog sistema planiranja, ugovaranja i plaćanja zdravstvenih usluga, i definisanjem prioriteta u izmirivanju obaveza prema osiguranim licima i zdravstvenim ustanovama.
      
       Koji su vaši najveći problemi?
       - Još uvek nije dostignut potreban nivo i kvalitet u obezbeđivanju zdravstvenih usluga osiguranicima Zavoda, i pored vidljivog pomaka u uspostavljanju sistema zdravstvenog osiguranja, redovne obezbeđenosti osiguranih i drugih građana neophodnim lekovima, redovnog izmirivanja obaveza po osnovu naknada iz zdravstvenog osiguranja. I pored činjenice da su u odnosu na zemlje u okruženju izdvajanja za zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu izuzetno niska, po svim pokazateljima kojima Zavod raspolaže, i sa ovim realnim nivoom izdvajanja za zdravstveno osiguranje, koje ove godine iznosi nešto više od milijardu evra, moguće je obezbediti i veći broj i viši kvalitet zdravstvenih usluga. To se može postići definisanjem racionalnije mreže zdravstvenih ustanova kojom bi se razgraničili nivoi zdravstvene zaštite, primarne, sekundarne i tercijarne, i prema tome definisali paketi zdravstvenih usluga svedeni u realno raspoloživa sredstva, dok bi se deo usluga obezbeđivao kroz različite oblike dopunskog osiguranja. Takođe je neophodno definisati odgovarajuće standarde i normative za svaki od nivoa zdravstvenih usluga, kako u pogledu obima i sadržaja, tako i u pogledu potrebnih kadrova, oprema i vremena za pružanje tih usluga.
       Neracionalna mreža zdravstvenih ustanova, često predimenzionirani i duplirani kapaciteti, a posebno neracionalnosti u troškovima zdravstvenih usluga još uvek su ograničavajući faktor u podizanju obima i kvaliteta zdravstvenih usluga. Sve navedeno može se postići većim i koordiniranim angažovanjem svih učesnika u obezbeđivanju zdravstvenih usluga, počev od resornog ministarstva, preko menadžmenta zdravstvenih ustanova do Zavoda i njegovih filijala, kao i odlučnijim presecanjem zatečenih navika i monopola.
      
       U toku je izmena Zakona o osiguranju i Predlog zakona o lekovima. Šta mislite o njima?
       - Svakako da se bez izmena postojećih zakona iz oblasti zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, kao i zakona kojima se reguliše oblast proizvodnje, prometa, registracije i kvaliteta lekova ne mogu sprovesti celovite i dugoročne reforme u ovoj oblasti, niti razrešiti svi nagomilani sistemski problemi. U tom smislu podržavamo aktivnost Ministarstva zdravlja na pripremi paketa zakona koji regulišu ovaj složeni sistem. Pri tom je neophodno obezbediti da ti zakoni budu kompatibilni, usklađeni sa odgovarajućim međunarodnim standardima i da ne izazovu ozbiljnije socijalne i druge moguće posledice. Istovremeno sa pripremom zakona neophodno je kontinuirano preduzimati praktične mere na ispravljanju zatečenih anomalija u sistemu, a posebno na obezbeđivanju racionalnog trošenja raspoloživih sredstava za obezbeđivanje zdravstvene zaštite i podizanju obima i kvaliteta zdravstvenih usluga na svim nivoima zdravstvenog sistema, čime će se stvoriti uslovi i za primenu novih zakona, jer zakoni sami po sebi neće rešiti sve zatečene probleme.
      
       Ministar Tomica Milosavljević kaže da je postojeće osiguranje neophodno ojačati. Šta vi mislite?
       - Svakako da postojeći Zakon o zdravstvenom osiguranju i podzakonska akta treba menjati, posebno u smislu usklađivanja obima zatečenih prava iz zdravstvenog osiguranja sa realno mogućim izdvajanjima za to osiguranje, odnosno raspoloživim sredstvima. Sada je prisutan značajan raskorak između utvrđenih prava i sredstava koja se realno izdvajaju za njihovo ostvarivanje. U tom smislu neophodno je definisati obim i sadržinu prava koji se realno mogu pokriti sredstvima obaveznog zdravstvenog osiguranja, a razliku iznad tih prava obezbediti kroz različite vidove dopunskog osiguranja, bilo preko ovog Zavoda ili drugih osiguravajućih kompanija. Pri tome treba ojačati poverenje u obavezno osiguranje i voditi računa o realnim materijalnim mogućnostima građana i njihovih poslodavaca koji treba da izdvajaju sredstva za obavezno, odnosno dopunsko osiguranje.
      
       Da li postoje nove kategorije osiguranika koje su obuhvaćene ovim predlogom zakona?
       - Nema novih kategorija osiguranika, radi se samo o razgraničenju obima prava koji se pokriva iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i šireg obima prava koji bi se obezbeđivao dodatnim osiguranjem. Takođe se radi o usklađivanju osnovica i stopa doprinosa za pojedine kategorije osiguranika sa realnom visinom njihovih primanja i obimom prava koja treba da obezbede plaćanjem tog doprinosa. Za neosigurana lica i ugrožene kategorije stanovništva koje nemaju primanja, taj doprinos bi trebalo da nadomesti država iz budžeta.
      
       Zdravstveno osiguranje u našoj zemlji zasniva se na tzv. Bizmarkovom modelu zdravstvenog osiguranja, kakav postoji u Nemačkoj i Austriji. Kakva su evropska iskustva zdravstvenog osiguranja?
       - I novim zakonom biće definisano osiguranje na ovom konceptu. Ne postoje idealni modeli zdravstvenog osiguranja u svetu. Kada su u pitanju iskustva zemalja u tranziciji, najzapaženije rezultate u razvoju zdravstvenog osiguranja u proteklih desetak godina ostvarile su Slovenija, Češka i Slovačka, takođe i Estonija.
       U pripremi novog zakona kod nas koriste se iskustva tih zemalja, a posebno Slovenije, s obzirom na to da je slovenački model razvijen iz istog modela prethodne Jugoslavije i da su postigli najbolje rezultate i definisanju i razvoju sistema zdravstvenog osiguranja. Razlika je u neuporedivo višem nivou izdvajanja za zdravstveno osiguranje u ovim zemljama, kao i činjenica da se reforme zdravstvenog osiguranja u ovim zemljama sprovode već desetak godina. U primeni novog zakona ovaj Zavod i Ministarstvo zdravlja su uz pomoć Svetske banke obezbedili prisustvo stručnih konsultanata iz Republike Slovenije kao i razmenu iskustava sa stručnjacima slovenačkog fonda i ministarstva.
      
       Kako rešavate problem refundiranja lekova?
       - Uspostavljanjem sistema u funkcionisanju zdravstvenog osiguranja u protekle dve godine i preciznim regulisanjem ugovorenih odnosa sa zdravstvenim ustanovama i apotekama koje su u okviru ugovorenih sredstava dužne da obezbede i potrebne lekove osiguranim licima Zavoda i ostalim građanima Srbije, sve je manje potreba za refundacijama lekova, jer je obezbeđeno bolje i redovnije snabdevanje većinom neophodnih lekova koji se obezbeđuju na teret zdravstvenog osiguranja.
       U tom smislu, refundacije se svode na izuzetak kako su i utvrđene u postojećim propisima o zdravstvenom osiguranju i ne postoji poseban spisak lekova koji se refundiraju.
      
       Još uvek je nedovoljna obezbeđenost pojedinim citostaticima i lekovima za hematologiju?
       - Kao i lekovima koji se ne nalaze na Pozitivnoj listi lekova, a propisuju se u određenim slučajevima od strane stručnih konzilijuma referentnih zdravstvenih ustanova. U svakom slučaju, osiguranicima su obezbeđeni svi lekovi koji se izdaju na recept u apotekama, a u slučaju da određene zdravstvene ustanove nisu obezbedile potrebne količine svih neophodnih lekova, ti lekovi se osiguranicima u vrlo kratkom roku refundiraju.
       Rešavanje problema refundacija je u toku. S jedne strane, intenzivira se kontrola utroška lekova u zdravstvenim ustanovama u odnosu na broj pruženih usluga, a s druge strane se preispituje se važeća Lista lekova, kojom bi se obezbedila veća pokrivenost indikacionih područja, a istovremeno izbegla potreba za refundiranjem tih lekova.
      
       Oko 75 odsto ljudi u našoj zemlji je oslobođeno participacije. Spominje se i nekakva norma od 50 odsto. Šta mislite o tome?
       - U svakom slučaju previsok je procenat onih koji su izuzeti od obaveze plaćanja participacije. Ministarstvo zdravlja i Zavod zajedno pripremaju predlog nove odluke o participaciji, da bi broj osiguranika bio sveden na razumnu meru, kako bi participacija dala očekivane efekte regulatora zdravstvene potrošnje. Preispituje se i mogućnost drugačijeg definisanja određenih vidova učešća za pojedine vrste zdravstvenih usluga, lekova i medicinskih sredstava, kao i određene valorizacije dosadašnjih iznosa učešća. Pri tom se posebno vodi računa o zaštiti određenih kategorija stanovništva, visina njihovih primanja kako se participacijom ne bi odvratili od korišćenja neophodne zdravstvene zaštite.
      

Dobri pedijatri        - Ja imam troje dece i lekari ih leče odlično. Ponekad su gužve u vreme epidemija, ali to je normalno. Dešavalo mi se da sa detetom dođem u dom zdravlja u pet minuta pre kraja radnog vremena i da me bez problema prime. Lekova za decu ima. Jedini problem kod dečijeg zdravstva je što se neke vakcine plaćaju, jer se ne nalaze na spisku onih koje su dotirane. One koštaju po 950 dinara a to kada se pomnoži sa tri, nije mala suma.               NATAŠA KRSTIĆ