NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Problem sa civilima

Šteta je ne iskoristiti tehnološke prednosti i dijagnostičke mogućnosti koje postoje u ovoj ustanovi i ne pružiti pomoć svima kojima je potrebna, kaže dr Miodrag Joksić, pomoćnik načelnika VMA

      Najavljena reorganizacija zdravstvenih ustanova u Srbiji ne bi bila sveobuhvatna ako se iz tih reformi izuzme Vojnomedicinska akademija. Međutim, njen položaj, u sistemu pružanja zdravstvene zaštite, nešto je specifičniji. “VMA ne pripada Ministarstvu zdravlja, već je pod nadležnošću Ministarstva odbrane. Kao sanitetska služba u vojsci, mi smo vojna organizacija koja u svako doba mora da bude spremna da u slučaju incidentnih situacija pruži zdravstvenu pomoć. Pri tom, ne mislimo samo na oružane konflikte nego i na prirodne katastrofe.
       S druge strane, smatramo da Vojnomedicinska akademija mora da bude uključena u planove zdravstvene zaštite, u smislu pružanja zdravstvenih usluga tercijalnog nivoa”, kaže za NIN pukovnik dr Miodrag Joksić, pomoćnik načelnika Vojnomedicinske akademije.
       Iako zadovoljan dosadašnjom saradnjom sa Ministarstvom zdravlja, dr Joksić smatra da bi ono, ipak, moglo zauzeti liberalniji stav kada je reč o pružanju zdravstvenih usluga civilnim osiguranicima na VMA. “Šteta je ne iskoristiti tehnološke prednosti i dijagnostičke mogućnosti koje postoje u ovoj ustanovi i ne pružiti pomoć svima kojima je potrebna. Oprema i tehnika zastarevaju bez obzira na to da li se upotrebljavaju ili ne. Slobodni tehnološki kapaciteti u nekoj zdravstvenoj ustanovi, koji se ne iskorišćavaju u potpunosti (videti antrfile), veliki su greh i neopravdana šteta. To se mora iskoristiti”, naglašava dr Joksić.
       A da je VMA trenutno tehnološki najbolje opremljena bolnica, potvrđuje sledeći primer: u Institutu za radiologiju Vojnomedicinske akademije pacijentu koji je imao veliko suženje aorte, uz pomoć najpreciznijeg intravaskularnog ultrazvuka, za samo nekoliko minuta izvršena je operacija. Zahvaljujući švedskoj kompaniji “Medikal dženeral”, koja je ovaj aparat posudila na određeno vreme, VMA se može pohvaliti da u dijagnostici i lečenju oboljenja krvnih sudova koristi najsavremeniji ultrazvuk, jedini na Balkanu, vredan 100 hiljada dolara.
       “Imajući u vidu opremljenost drugih zdravstvenih ustanova, mora se priznati da je VMA u velikoj prednosti u odnosu na njih”, kaže dr Joksić.
       Zato i ne čudi što se ovoj medicinskoj ustanovi za pomoć obraća sve više civila. Iako osnovana za lečenje vojnih lica i njihovih porodica, ova ustanova je poslednjih godina otvorila svoja vrata i za “obične građane”. Prema rečima dr Joksića, civilni osiguranici se primaju uz overen uput, a mogu i lično plaćati troškove ispitivanja i lečenja. Ambulante za građane otvorene su svakog ponedeljka i srede u popodnevnim satima, a hitni slučajevi se primaju i pre podne. “Tim danima VMA poseti više od 500 bolesnika, a cene usluga su prilagođene ekonomskim mogućnostima stanovništva i znatno su niže nego u privatnim zdravstvenim ustanovama”, kaže dr Joksić.
       Samo u toku prošle godine na VMA je pregledano blizu 50 000 civila, što je dovoljan pokazatelj koliko poverenje uživaju zaposleni u ovoj medicinskoj kući.
       No, taj broj bi bio znatno veći kada bi Republički fond za zdravstveno osiguranje bio manje rigorozan u izdavanju uputa. U februaru prošle godine sve filijale ovog fonda su obaveštene da ne izdaju upute civilima za lečenje na VMA, osim ako stručni konzilijum civilne zdravstvene ustanove u koju je pacijent upućen ne ustanovi suprotno - da njihova bolnica ne može da pruži potrebnu pomoć. Dakle, tek uz njihov blagoslov civil je slobodan da poseti VMA.
       Ova odluka Fonda se najčešće pravda pričom da ne smeju da dozvole odliv novca u budžet Vojnomedicinske akademije, kada su usluge civilnih zdravstvenih ustanova osetno jeftinije.
       Tako se ceo “nesporazum” između Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i VMA sveo na priču o novcu, ali ne i na brigu o bolesnim ljudima. Iako je VMA snizila cene svojih usluga za 20 odsto, najčešće zbrinjava samo one pacijente kojima to “džep dozvoljava”.
      
Cenovnik VMA

U Vojnomedicinskoj akademiji za civilne pacijente postoji cenovnik za oko 7 000 usluga. Specijalistički pregledi i brojne dijagnostičke metode skoro su duplo jeftinije od privatnih ordinacija.
       # osnovne laboratorijske analize krvi: 300 - 600 dinara
       # rendgen grudnog koša: 920 dinara
       # skener grudnog koša: 5 230 dinara
       # skener glave: 4 920 dinara
       # kompletan pulmološki pregled: oko 2 500 dinara
       # bronhoskopija: 3 259 dinara
       # ultrazvuk trbuha: 1 520 dinara
       # EKG srca: 250 dinara
       # gastroskopija: 2 290 dinara
       # spirometrija: 610 dinara
       # magnetna rezonanca sa kontrastima: 12 310 dinara
       # dopler angiografije (snimanje krvnih sudova): 1 830 dinara


      
Lična karta

Vojnomedicinska akademija je moderna ustanova sa tradicijom lečenja od 1844. godine, a organizacija rada, stručnost, naučni rad i komfor su na nivou svetskih standarda.
       Dijagnostičke procedure, terapijski tretmani, edukacija i naučnoistraživački rad sprovodi se u 25 klinika u kojima ima 1 200 bolesničkih kreveta i u 17 veoma dobro opremljenih dijagnostičkih i istraživačkih instituta.
       Lekari svih specijalnosti, koji su visokostručni i naučno osposobljeni, prate i primenjuju savremene medicinske trendove uz korišćenje moderne medicinske tehnologije.
       U ovoj ustanovi radi više stotina specijalista, trenutno ima više od 190 doktora nauka, i više od 60 magistara nauka. U brojnim institutima radi značajan broj drugih stručnjaka - hemičara, fizičara, biologa, veterinara i inženjera.
       Na Vojnomedicinskoj akademiji se godišnje leči od 25 do 30 hiljada bolesnika u hospitalnim uslovima, a obavi se više od 500 hiljada specijalističkih pregleda u ambulantnim uslovima.
       U toku 2002. godine obavljeno je 9 538 velikih operacija koje su zahtevale opštu anesteziju.
       Iskorišćenost “posteljne mreže” se kreće od 71 do 95 odsto, zavisno od sezone.
       Prosečna dužina hospitalizacije prošle godine trajala je oko 11 dana.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu