|
Od ukupnog novca u zdravstvu, 30 odsto je u sivoj zoni - kaže ministar zdravlja u Vladi Srbije. Dakle, tu sumu je neophodno vratiti u sistem zdravstva da bi koristila onome ko nema dovoljno novca. A korupcija je, dodaje on, ozbiljan problem:
- Ako pitate doktore, reći će da je ima mnogo manje nego što ministar priča, ako pitate građane, verovatno će reći da je ima mnogo više nego što bi smelo da je ima.
Ovaj segment je samo špic sveobuhvatne teme dodatka koji NIN objavljuje uz finansijsku pomoć Karić fondacije, a njen cilj je da čitaocima ponudimo realnu sliku stanja zdravstva u Srbiji.
SRBIJA NA SKENERU – naziv je našeg pokušaja da najodgovorniji dijagnosticiraju stanje i perspektive u zdravlju. Kakav nam je sistem u ovoj oblasti potreban? Naš sagovornik, ministar Tomica Milosavljević, lakonski odgovara da nam je potreban sistem u kome čovek tačno zna šta ga očekuje. Ako mora da plati, koliko, kome i zašto da plati, da ima slobodu izbora, da se razbiju monopoli.
Gde je otišao novac od donacija? Na ovo pitanje koje zanima najširu javnost, nudimo odgovor u vidu preciznih podataka. I može se reći da je konačno uveden red u ovoj oblasti. Nemoguće je u ovom kontekstu zanemariti i dragocen doprinos Karić fondacije.
Zdravstveno osiguranje – poseban je segment vitalnog interesa građana Srbije. Direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje dr Mijat Savić otkriva da su najbolje rezultate u ovoj oblasti u poslednjih desetak godina ostvarile Slovenija, Češka, Slovačka i Estonija. U pripremi novog zakona kod nas koriste se iskustva tih zemalja, posebno Slovenije. U ovom trenutku, 75 odsto ljudi u našoj zemlji oslobođeno je participacije. To je previsok procenat, tvrdi dr Savić i najavljuje predlog nove odluke kako bi taj broj osiguranika bio sveden na razumnu meru. Tačnije, na 50 odsto.
Ako je uputno bilo šta zaključivati na ovom mestu, blizu je istine reći – ipak je više zdravlja nego novca u Srbiji. Iliti, ljudski i stručni faktor u zdravstvu pokriva manjak novca i opreme.
RADMILA STANKOVIĆ
|
