Uprkos brojnim razilaženjima, koja su kulminirala u poslednje vreme, na redovnom samitu Amerike i Evrope sve je bilo kao u najbolja vremena. Za ružičastu sliku odnosa pobrinuo se lično Džordž Buš, predsednik SAD

      Uoči godišnjeg samita Amerike i Evrope (Sjedinjenih Država i Evropske unije), predsednik Evropske komisije Romano Prodi govorio je na svečanoj večeri sa predstavnicima nemačkog Maršalovog fonda iz Sjedinjenih Država. Tom prilikom naglasio je da je ovaj Fond (nastao iz Maršalovog plana, najzaslužniji za njegovo osnivanje bio je bivši nemački kancelar Vili Brant) doprineo povećanju razumevanja između Sjedinjenih Država i Evrope. Pomenuo je i reči koje su opisivale njegov cilj, a to su : da “sećanje na prošlost” mora postati “naša misija za budućnost”.
       Transatlantski odnosi su veoma dobri, ili još uvek dobri, upravo zahvaljujući tom fondu. Međutim, Prodi nije mogao ovom prilikom da zaobiđe Zajedničku deklaraciju o novom uspostavljanju transnacionalnog partnerstva u kojoj je odbijena ideja da je Sjedinjenim Državama potrebno partnerstvo sa Evropom. Ovu deklaraciju zajednički su napisali bivši najviši američki službenici : Madlen Olbrajt, Aleksandar Hejg, Lorens Iglberger, Henri Kisindžer...
       Odgovor Evrope formulisalo je 17 evropskih državnika, među kojima su Daglas Herd, Žiskar d’Esten i Đulijano Amato i poručili da se snaga i inspiracija (tih odnosa) izvuku iz prošlosti, ali da se gleda napred i da se pogled fokusira na izazove i pretnje “koji zahtevaju pune, zajedničke obaveze”.
       Zato je Prodi, koji se inače složio sa ovim (evropskim) stavovima, pozvao Amerikance da odbiju ovu podelu i poručio im: “Delite vaše neprijatelje, a ne prijatelje.”
       Na kraju Prodi je poručio Amerikancima da “dozvole svojim evropskim partnerima da ponovo uspostave poverenje i nadu među ljudima i učine svet sigurnim mestom za sve”.
       Sutradan (25. juna) su se lideri sa obe strane Atlantika okupili na EU - SAD samitu u Vašingtonu. Evropsku uniju su predstavljali predsednik Evropske komisije Romano Prodi i predsednik Evropskog saveta, grčki premijer Konstantin Simitis, a Ameriku predsednik Buš. Naravno, svi sa brojnim ministrima, savetnicima, saradnicima.
       Redovni samit, koji kratko traje i manje-više je protokolaran zadržao je svoj “imidž” i ovaj put, zahvaljujući “smirivanju lopte” u poslednji čas. Da sve još više ulepša, pobrinuo se predsednik Buš, koji je učesnicima razgovora ponudio ružičaste naočare i rekao: “Uvereni smo da su jake veze Amerike i Evrope od suštinskog značaja za mir i napredak u svetu.”
       Sve se učinilo da se prevaziđu podele i suprotnosti nastale posle američke vojne intervencije u Iraku, koja je izvedena uprkos velikog protivljenja u Evropi i zbog koje se “klima presto” najvećeg američkog saveznika u Evropi, Tonija Blera.
       Evropa je razumela Ameriku posle 11. septembra, ali Amerika nije razumela Evropu. Nije je razumela, iako joj je pomogla da se reši strahova nastalih posle raspada Sovjetskog Saveza, kada je svaka krhka nazovidemokratija mogla začas da pukne i kada su izbili balkanski ratovi, koji su, sa kraćim prekidima, trajali punih deset godina, a žar još nije ugašen. Ili nije htela da je razume rukovodeći se svojim potrebama. Uglavnom, sukob SAD - EU je, barem na kratko smiren i zaustavljena je njegova eskalacija.
       Pitanje je dokle, jer američka privreda je ponovo u recesiji, a predviđeni rast bruto nacionalnog dohotka do 2010. godine veći je u Evropi (2,7 odsto), iako je i ona u recesiji, no u Americi (2,2 odsto), prvi put posle sedamdesetih godina. Više od 75 odsto evropskih investicija 2000. godine otišlo je u Sjedinjene Države, 835 milijardi dolara, a američke investicije u Evropu iznose 640 milijardi dolara, što iznosi 50 odsto američkih investicija.
       Saradnja je dobra na ekonomskom planu, ali proširenjem Evropske unije, Evropa postaje tržište od 450 miliona ljudi, Amerikancima preti mogućnost da budu potisnuti sa najvećeg i najjačeg svetskog tržišta.
       Zato je zabrinutost Amerikanaca velika i zato moraju da traže druge izlaze. A kad najveća ekonomska i vojna sila na svetu “traži izlaz” to postaje velika briga za druge države.
       Na ovom samitu je, kao što se i očekivalo, prvo pitanje bilo borba protiv terorizma, o čemu obe strane imaju isto mišljenje, iako se Evropa plaši da “borba protiv terorizma” može da preraste u ono što se dogodilo u Iraku. Naravno, na samitu je potpisan sporazum o zajedničkoj borbi protiv međunarodnog terorizma, formiranju zajedničkih inspekcijskih timova, ubrzavanju ekstradicije i omogućavanju uvida u sumnjive račune u bankama.
       Bilo je govora i o zabrani širenja oružja za masovno uništenje, naročito atomskog, hemijskog i biološkog, o kriznim mestima u svetu koji su potencijalna pretnja svetskom miru, (Koreja sa programom za proizvodnju atomskog oružja, Iran, Bliski istok)...ali i o Balkanu.
       U zajedničkom saopštenju Džordža Buša, Konstantina Simitisa i Romana Prodija kaže se da će, u pogledu Balkana i SCG, “SAD i EU blisko sarađivati u promovisanju brze integracije zemlje u evroatlantske institucije”.
       I tako završio se još jedan samit, na kome zbog dužine trajanja (samo jedan dan) nije moglo biti rešeno ništa, ali se barem izbeglo veće suprotstavljanje ‘transatlantskih prijatelja’, jer, na sreću, tu nije bio francuski premijer Žak Širak, koji svoje “transatlantske prijatelje” začas izvede iz takta, naročito pominjanjem “evropske vojske” i njenog izlaska iz NATO.
       Posle Samita Kostas Simitis, premijer Grčke, predsedavajuće Evropske unije, rekao je : “Uvek treba da radimo na osnovu onoga što nas ujedinjuje, a da potiskujemo u stranu ono što nas razdvaja.”
       Ne zaboravimo, Simitis dolazi iz jedne, ipak, male zemlje, a male zemlje se plaše sukoba velikih čak i kad one pripadaju jednoj strani. A tek kako je malim zemljama koje ne pripadaju nigde.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ