Mudolozi za kompjuterom

      Da li je masovno sumnjivo? Samo onima kojima nije jasno kako to da mag bestselera Sidni Šeldon tapacira zidove Renoarovim slikama. Hoću da kažem - toliki su mu tiraži. O poreklu njegove imovine kao i o računima Džoan Rouling, na primer, mogu da svedoče samo milioni njihovih čitalaca. Koji su stvarno najveće bogatstvo. Nisam im zavirivala pod sto da vidim u čemu pišu - suknji ili pantalonama. Ali dobri recepti se i dalje nalaze u svakom kuvaru. Jer gde ćeš bolji triler od gastro zapleta. Tačno se zna ko se s kim spanđao, gde i zašto i šta je posle bilo. Onda mudolozi sednu za kompjuter da objasne kako je to kuhinjska književnost. Ženama recepti uglavnom uspevaju i testo im se uvek digne. Što frajere jako iznervira. Jer, oni pišu o daleko važnijim i epohalnijim stvarima. Za razliku od malih kućnih melodrama, njihove su, u najmanju ruku, nacionalne ili makar državne. Jedini problem je što to malo koga zanima. Ali, ti pisci sve svoje čitaoce lično poznaju. Zato ih tiraži ne brinu. Da nije uvredljivo za latinoameričke soap opere, moglo bi se reći da su muški romani pravo bekstvo od stvarnosti, Jer, sapunice i te kako imaju veze sa životom. Zato je njihova popularnost planetarna. Zaista se više iz lektire ne sećam šta je Jovan Skerlić hteo od Isidore Sekulić. Ali nju niko nije zaboravio. Jedino ponekad štimunga radi, ispričam šta je cinični Andrić rekao gospođici Juliji Najman kada mu se u šetnji Kalemegdanom požalila kako je upravo završila svoj prvi roman. - Potpuno vas razumem, gospođo, teško je napisati i loš roman!