Van Srbije nije naročito primećeno da je obračun vlade sa organizovanim kriminalom posle atentata na premijera Đinđića 12. marta sadržao i višekratne napade na nezavisne medije. Poslušni sudovi su zatvorili neke listove i osudili novinare da plate ogromne novčane kazne za navodne klevete vladinih funkcionera, a mediji su optužili vladu za cenzuru. Ti potezi su naišli na kritike američkih i evropskih funkcionera koje, bar na prvi pogled, nisu imale nikakvog efekta. Izgleda, međutim, da se tu sad nešto menja.
       Zbog svih tih postupaka proteste i zabrinutost izrazili su američki ambasador Vilijem Montgomeri, izaslanik Evropske komisije Jan Vilem Blankert i međunarodne medijske organizacije poput njujorškog Komiteta za zaštitu novinara. Ipak, javnost u Srbiji dosad nije digla glas u odbranu medija.
       U očima srpskih novinara glavni negativac je Vladimir - Beba Popović, čovek koji vodi vladin Biro za komunikacije, uspešni četrdesetčetvorogodišnji biznismen sa meteorskom karijerom.
       Đinđić ga se oslobodio u oktobru prošle godine, po svoj prilici nezadovoljan načinom na koji je Popović nastavljao da se bavi poslovima dok je bio u svojstvu državnog činovnika. Popović se, međutim, u martu ponovo pojavio na svom pređašnjem poslu. Pojavio se posle atentata na Đinđića, kada je vlada proglasila vanredno stanje. Tokom vanrednog stanja, koje je trajalo 42 dana, tokom koga je privedeno više od 10 000 ljudi, a njih 4 000 zadržano u zatvoru, preduzet je niz oštrih mera prema medijima.
       Zabranjen je “Nacional”, tabloid sklon senzacionalizmu, da bi posle tri nedelje i imovina tog lista bila zaplenjena. Zatvoren je i nedeljnik “Identitet”. Dve lokalne televizije su osuđene na visoke novčane kazne. Jedna od njih je TV Leskovac.
       Podnete su prijave protiv novinara popularnih “Večernjih novosti” i nezavisne TV-stanice B92. Jedna od Popovićevih krivičnih prijava, ona protiv glavnog urednika “Blic njuza” Željka Cvijanovića, bila je zasnovana na članku objavljenom pre 11 meseci. Na osnovu te prijave, Cvijanović je 30. maja osuđen da plati kaznu od 50 000 dinara (900 dolara). To može izgledati kao beznačajna svota, ali nije tako, ako se ima na umu da je dosuđena u zemlji u kojoj prosečna mesečna plata iznosi oko 100 dolara.
       Cvijanović je podneo ostavku, uz obrazloženje da “nije u mogućnosti da uređuje ‘Blic njuz’ u skladu sa načelima slobodnog i otvorenog novinarstva”.
       Poznati novinar Aleksandar Tijanić i sam je tužio Popovića za klevetu, navodeći da mu je ovaj pripisao organizovanje grupe novinara za stvaranje atmosfere linča .
       Tijanić je izjavio i da će svako pitanje koje se danas silom guši i zatvara, zauvek ostati otvoreno.
       Najnovija u nizu Popovićevih krivičnih prijava podneta je protiv NIN-a, uglednog nacionalnog nedeljnika. Prijava je podneta za uvredu ličnosti i zahteva se nadoknada od milion dinara za duševni bol tužitelja. U broju NIN-a na koji se ta krivična prijava odnosi postavljeno je pitanje Popovićevog statusa kao vladinog činovnika, s obzirom na to da se Đinđić svojevremeno distancirao od njega. Kada je u aprilu televizijska novinarka Gordana Suša postavila isto to pitanje, Popović joj je telefonirao i pretio.
       Trenutno se pred sudovima u Srbiji nalazi više od 170 prijava za klevetu. Američke diplomate kažu da je ambasador Montgomeri u aprilu sugerisao premijeru Zoranu Živkoviću da bi bilo dobro da Popović napusti posao u vladi, i da mu je odgovoreno kako će to biti urađeno u roku od deset dana. Nije urađeno. Umesto toga, Živković je više puta kritikovao medije, optužujući novinare da odlaze da se žale “zapadnim ambasadama”. Pošto nije preduzeto ništa u vezi sa Popovićem, Montgomeri je došao u upadljivu posetu redakciji NIN-a da bi pokazao svoj stav i izrazio ono što su NIN-ovi novinari protumačili kao podršku u sudskom procesu koji se protiv njih vodi.
       Situacija je postala do te mere ružna, da je neki posmatrači već porede sa Miloševićevim periodom, pa čak i sa komunističkom epohom Josipa Broza Tita. Čini se da je Živković to shvatio.
       U jednom prošlonedeljnom intervjuu, premijer je rekao da kao čovek koji je na čelu vlade ne želi sukobe s medijima. Njegov ministar kulture i informisanja Branislav Lečić organizovao je sastanke sa jednom grupom glavnih urednika, kako bi saslušao njihove primedbe na novi Zakon o informisanju i video da li je mogućno postići kompromis.
      
       DEJVID BAJNDER
       Iz članka za MSNBC