Ovih dana na prvim stranicama svetske štampe je Liberija i njen glavni grad Monrovija. Pogađate, zato što se tamo dešavaju strašne stvari. Za deset godina u građanskom ratu poginulo je više od dvesta hiljada ljudi. A na velikim svetskim televizijama Monrovija se često u poslednje vreme javlja, jer su bili ugroženi američki diplomati u tamošnjoj ambasadi.
       Liberijom vlada jedan od onih slikovitih afričkih diktatora po imenu Čarls Tejlor (55), koji kombinuje najprotivurečnija zanimanja, kao što su baptistički sveštenik, stručnjak za bezbednost, kao i trgovac dijamantima i oružjem. Majka mu je Afrikanka, a otac je, kako se to danas politički korektno kaže, Afroamerikanac. Studirao je u Americi, a vratio se u zemlju 1980. posle državnog udara protiv Tabmana. Tejlor se kasnije sklonio iz zemlje kada je optužen za korupciju. Dok je čekao ekstradiciju u SAD, uspeo je da pobegne i stane na čelo pobune Nacionalnog patriotskog fronta Liberije. Godine 1990. pobunjenici su već držali devet desetina teritorije Liberije. Uskoro je svrgnut i ubijen predsednik Semjuel Dou, a Tejlor se proglašava za predsednika, zatim biva i izabran sa mandatom do 2004. godine. Otada pa do dana današnjeg ima problema sa svojim odmetnutim protivnicima. Pre njega kratko je bila na čelu Liberije Rut Peri, prva žena predsednica u Africi (1996 - 97).
       O Liberiji sam pisao u ovoj rubrici 27. jula 1990. godine i tada sam zabeležio zanimljivu činjenicu da je Liberija država koju su 1822. godine osnovali oslobođeni američki crnci i zato se zove Liberija i koja je samostalna i nikad kolonija od 1847. Drugim rečima to je najstarija nezavisna država crnaca. Američki oslobođenici, kojih je bilo oko dvadeset hiljada, zatekli su lokalna plemena koja govore 28 raznih jezika i koja su tokom dva veka tražila sve veća prava.
       Kada je glavni izvozni proizvod Liberije, prirodni kaučuk za proizvodnju auto-guma potisnut sintetičkim, došlo je do ekonomske krize koja je prevaziđena kada su proizvođači kondoma došli do saznanja da je prirodni kaučuk nezamenljiv u proizvodnji ove korisne spravice.
       Ime Monrovije takođe je vezano za američku istoriju. Zove se po petom predsedniku SAD Džemsu Monrou (1758 - 1831), za čije vreme (1817-1825) je osnovana Liberija. To je onaj predsednik po kome je nazvana Monroova doktrina, koja je jedna od osnova američke spoljne politike, a sadržavala je princip nemešanja Evrope u zapadnu hemisferu, to jest u poslove obe Amerike, niti Amerike u evropske poslove. Dakle, to je doktrina koje se Amerikanci drže u prvom delu, ali ne više i u drugom delu.
      
       JOVAN ĆIRILOV