Nisu tačne tvrdnje da su državne novinske agencije prošlost. U svetu postoji 80 agencija u kojima su države isključivi ili većinski vlasnici

      Vezan gotovo sudbinski za državu koja ne postoji, Tanjug se, ovih olujnih dana, upinje da preživi do stvaranja nove otadžbine. Ako opstane, biće to pobeda profesije, poklekne li, biće to poraz još jedne državne i partijske tvorevine.”
       Kada je napisao ove reči u NIN-u od 16. 9. 1991. Svetislav Spasojević nije mogao da pretpostavi da će njegova konstatacija o stanju u kome se tada nalazio Tanjug biti manje-više tačna i danas, dvanaest godina kasnije. U proteklim godinama u Tanjugu su se ogledale sve krize kroz koje je prolazila ova zemlja, a neizvesna sudbina zajednice Srbija i Crna Gora reflektuje se i danas na njegovu sudbinu.
       Trenutno Tanjug je savezno javno preduzeće ali je to stanje privremeno.
       “Predložili smo da osnivačka prava pređu na Srbiju”, objašnjava Dušan Daković, glavni i odgovorni urednik Tanjuga, i naglašava da to ne znači da se od Republike očekuje da vraća dugove koje su napravili drugi.
       “Naša najveća dugovanja bila su prema dopisnicima i ‘Telekomu’ i mi smo se potrudili da ih regulišemo. Nagodili smo se sa dopisnicima, a sa ‘Telekomom’ kome smo dugovali 50 miliona dinara sporazumeli smo se tako da im na ime dugovanja ustupimo na korišćenje tri sprata u našoj zgradi. Iako je ‘Telekom’ postao naš ‘strateški partner’ silom prilika smatram da dogovor koji smo sa njim postigli nije loš, jer će oni učestvovati i u režijskim troškovima oko održavanja zgrade koji nisu mali. Prošle godine smo poslovali bez gubitaka i uspeli smo da učešće sredstava koje u naš budžet uplaćuje država smanjimo na 44 odsto i na taj način se izjednačimo sa Frans presom u čijem budžetu država takođe učestvuje sa 44 odsto sredstava.”
       Tanjug je broj zaposlenih sa 460 sveo na 315. Prema rečima Danka Perića, predsednika većinskog sindikata, prosečna plata zaposlenih je 10 000 dinara, a nedavno su isplaćene zaostale plate za mart, april i maj. Kvalifikaciona struktura zaposlenih u Tanjugu je među najboljima u zemlji, a prema novousvojenom pravilniku Tanjugovi novinari moraju imati fakultetsku spremu.
       “Kao sindikat mi smo prisutni na svim sastancima na kojima se odlučuje o sudbini Tanjuga, ali ni ovo ni bilo koje rukovodstvo ne može mnogo toga da učini ukoliko država ne odluči šta želi”, smatra Perić.
       Kako bi trebalo da izgleda budući Tanjug?
       Prema mišljenju Dušana Dakovića, najbolje rešenje je da Tanjug bude državna agencija.
       “Nisu tačne tvrdnje da su državne novinske agencije prošlost. U svetu postoji 80 agencija u kojima su države isključivi ili većinski vlasnici kao što je slučaj sa austrijskom agencijom APA, španskom EFE, nemačkom DPA, ruskim INTERTAS-om, a od onih u našem okruženju takav je slučaj sa slovenačkom agencijom STA, hrvatskom Hinom, Srnom i agencijom FENA koja deluje u Federaciji. Direktora Frans presa imenuje francuska vlada.”
       Po Dakovićevom mišljenju, država ima potrebu za ovakvom agencijom jer ona prati rad svih državnih organa što druge agencije ne rade.
       Kao glavni i odgovorni urednik Daković ističe da se uređivačka politika Tanjuga temelji na proverenim informacijama čak i ukoliko to ponekad ide na račun brzine.
       “Na prste jedne ruke se mogu izbrojati informacije koje smo demantovali tokom protekle godine, a emitujemo oko 350 informacija dnevno. Vest da je Parlamentarana skupština Saveta Evrope usvojila rezoluciju o Kosovu koja je unela pometnju sve dok se nije ispostavilo da to nije tačno, nije emitovana iz Tanjuga.”
       O tome da li je Tanjug povlašćen zato što se nalazi na budžetu pa zbog toga može da prodaje informacije po damping cenama i da se zbog toga što je na budžetu ne trudi da osvoji tržište, Daković kaže:
       “Pozovite bilo koji medij sa kojim sarađujemo i pitajte ga čiji je servis najskuplji i oni će vam reći da je to naš.
       Tržište smo osvojili i imamo zaključene ugovore sa svim domaćim medijima, sa nekim listovima u Federaciji BiH, kao i slovenačkim ‘Delom’. Nezavisna istraživanja pokazuju da ukoliko naš građanin tri puta dnevno sluša elektronske medije i čita jedne dnevne novine, iz njih će dobiti 50 odsto naših informacija i to će ga kao poreskog obveznika koštati dve pare.”
       O budućnosti Tanjuga odlučivaće tri premijera - srpski, crnogorski i savezni. Svoje mišljenje o tome kakva bi trebalo da bude njegova budućnost dosada je saopštio jedino savezni sekretar za informisanje Slobodan Orlić uz ogradu da je to njegovo lično mišljenje. Orlić za NIN kaže:
       “Mislim da je prirodno da država ima nacionalnu agenciju, uz jasno propisane ugovorne obaveze obe strane. Takva agencija mora biti samostalna i funkcionisati na tržišnom principu a država mora finansirati onaj deo njenog rada koji je u njenom interesu.”
       Orlićevo mišljenje poklapa se sa onim koje vlada u Tanjugu pa se možda može govoriti o opreznom optimizmu kada je njegova budućnost u pitanju.
      
       VLADAN STOŠIĆ
      

Uspon Telegrafska agencija nove Jugoslavije - TANJUG - osnovana je 5. novembra 1943. godine u Jajcu, 24 dana pre nego što je AVNOJ proglasio nastanak nove Jugoslavije. Agencija je osnovana sa ciljem da objavi nastanak nove države. Njeni osnivači bili su Moša Pijade i Vladislav Ribnikar. Na svom početku oprema Tanjuga sastojala se iz jednog poljskog telefona, radio-aparata i tastera. Posle Jajca agencija je neko vreme izveštavala iz Valjeva, a potom iz Beograda. U novoj državi Tanjug je postao državna novinska agencija. Tito je svakog dana prvo čitao bilten koji je Tanjug pravio samo za njega, bilo je nemoguće čuti informativnu radio i televizijsku emisiju u kojoj nije bila objavljena Tanjugova vest. Direktori Tanjuga imali su status potpredsednika savezne vlade, a za zaposlene je članstvo u Komunističkoj partiji bilo skoro obavezno. Zahvaljujući sposobnosti svojih novinara ali i tadašnjem položaju Jugoslavije koji je novinarima koji su dolazili iz nje omogućavao da dopru tamo gde drugi nisu mogli, Tanjug je izrastao u jednu od deset najznačajnijih svetskih agencija. Tanjug je prvi javio o padu Sajgona, smrti Hruščova, iskrcavanju u Zalivu svinja, zemljotresu u Bukureštu...

      

Pad Kriza Tanjuga počela je sa raspadanjem Jugoslavije. Kao savezna institucija Tanjug se našao na udaru republičkih elita koje su ga optuživale za unitarizam. Otcepljivanje pojedinih republika dovodilo je do zauzimanja Tanjugovih dopisništava u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Skoplju i drugim gradovima i rukovodstvo Tanjuga i danas vodi sudske sporove za njihov povraćaj. Dopisnik Tanjuga Milan Šobić uhapšen je u Zenici i proglašen za “novinara agresorske agencije”. Svi apeli da bude oslobođen bili su uzaludni i Šobić je pušten tek u okviru razmene ratnih zarobljenika. Sa uvođenjem sankcija, Tanjugovo predstavništvo u Vašingtonu bilo je zatvoreno, ali mu je posle tri meseca ipak odobreno da nastavi sa radom. Uređivačka politika agencije tokom devedesetih mogla bi se opisati kao dopisivanje i prećutkivanje. Tanjug “zbog pada kompjuterskog sistema” nikada nije javio da je pao Knin, a londonski “Ekonomist” je tvrdio da je Tanjug, prenoseći njegov članak o ekonomskoj situaciji u Jugoslaviji, dopisivao delove koji su veličali tadašnju ekonomsku politiku. Dolazak Zorana Jevđovića na čelo Tanjuga označilo je finansijski krah agencije. Jevđović je optužen za najrazličitije finansijske zloupotrebe, od neovlašćenog trošenja deviza do prisvajanja markica za prevoz. Rukovodstvo Tanjuga ističe da i dalje očekuje da tužilaštvo pokrene postupak protiv Jevđovića.