“Poreklo Malteških vitezova datira od XI veka. Malteški red osnovao je benediktanski kaluđer Žerar”

      Drago mi je što imam tu čast da u vašem cenjenom magazinu upoznam javnost Srbije i Crne Gore sa istorijom i ciljevima Suverenog vojnog reda malteških vitezova”, kaže, na početku razgovora za NIN, Stefan Falež, ambasador Reda u Beogradu. “Osnovna misija Reda Malteških vitezova osnovanog 1099. godine jeste odbrana katoličke vere i pomaganje onima kojima je to najpotrebnije. Rukovođeni zakletvom ‘Bolesnici su naši gospodari’, Red pomaže ostarelim, bolesnim, nemoćnim ali i mladima koji teško žive.
       Poreklo Malteških vitezova datira od XI veka. Red je prvotno nastao kao pokret za oslobođenje Hristovog groba u Jerusalimu od najezde muslimana koji su hteli da ga osvoje i oskrnave. Malteški red osnovao je benediktanski kaluđer Žerar zajedno sa nekolicinom amalfitanaca, žitelja tada čuvene pomorske republike Amalfi. Jedan trgovac iz Amalfija je u jedanaestom veku osnovao bolnicu u Jerusalimu kako bi se brinuo za bolesne hodočasnike koji su dolazili da posete Hristov grob. Posle osvajanja Jerusalima 1099. godine, tokom Prvog krstaškog rata, s obzirom na to da je bilo dosta krstaša koji su postradali u borbama sa muslimanima, pater Žerar je pojačao aktivnost rada bolnice. Bilo je to naše prvo delo i otuda nazivi za naš red Hospitalci i Jerusalimci. Tako da smo među prvim imenima imali ime Red svetog Jovana Jerusalimskog.
       Red je i formalno priznat papskom bulom koju je 15. marta 1113. izdao papa Paskal II. Rejmon de Puj koji je nasledio oca Žerara 1120. godine počeo je ozbiljno da gradi moć organizacije. Zajedno sa Templarima mi smo postali najmoćniji, najimpresivniji vojni red u Svetoj zemlji.
       Kada su muslimani ponovo zauzeli Jerusalim 1187. godine premestili smo svoje sedište prvo u Margat a potom, 1197. godine u Akru. Posle pada Akre 1291. prešli smo u Limasol na Kipru.
       Na Rodos su vitezovi došli 1309. godine i njime su vladali kao nezavisnom državom sa pravom kovanja novca i drugim atributima suverenosti. Pod vladavinom Majstora, a od 1430. godine Velikog majstora koji se birao doživotno više od dva veka, bili smo strah i trepet za muslimanske brodove u istočnom Mediteranu.
       Posle opsade i pada Kipra koju je poveo Sulejman Veličanstveni 1522. godine vitezovi su kapitulirali posle šest meseci, 1. januara 1523. godine.
       Lutali smo od nemila do nedraga sedam godina. Bili smo bez stalnog boravišta sve do 1530. godine kada je sveti rimski car Šarl V francuski dodelio dekretom Maltu vitezovima a zatim im i priznao teritorijalni suverenitet.
       Godine 1565, kada je veliki vezir Turske carevine postao Mehmed-paša Sokolović, dogodila se velika bitka za Maltu kada je Veliki majstor Žan Parizo de la Valet porazio Sulejmanovu armadu koju je predvodio kapudan-paša Pijale Mehmed-paša. Bio je to kraj osmanskih iluzija o prodoru u zapadno Sredozemlje i pouzdan predznak prvog sutona njihovog prestiža na moru. Tada su vitezovi sagradili novi glavni grad Malte nazvan po Velikom majstoru - La Valeta.
       Posle toga je usledio veliki turski poraz u bici na Lepantu.
       Vladavina vitezova Maltom okončana je kada je Napoleon na svom putu ka Egiptu osvojio ovo ostrvo.
       Red je, to treba naglasiti, veoma povezan sa Vatikanom, posebno otkad je papa Lav XIII svojom poslanicom zvanično priznao Red.
       Od 1834. godine stalno smo nastanjeni u Rimu.
       Ima u našoj istoriji nekoliko intermeca koja bih posebno želeo da istaknem u ovom razgovoru iz prostog razloga jer su vezani za pravoslavni svet a posebno za Srbiju i Crnu Goru i dinastiju Karađorđevića.
       Pitanje odnosa Karađorđevića i Suverenog vojnog reda Malte razrešeno je pre izvesnog vremena. Kralj Petar II od Jugoslavije u egzilu jeste pripadao Suverenom redu Svetog Jovana jerusalimskog, Vitezovima hospitalcima. Nedugo pre svoje smrti povukao je svoje pokroviteljstvo i zvanično je priznao autoritet Velikog majstora Suverenog vojnog reda malteških vitezova.
       Red je bio veoma vezan i za Rusiju, carsku Rusiju u vreme vladavine Katarine Velike a posebno za vreme cara Pavla II, koji je čak imao zvanje Velikog majstora. Ali, Red je ekskluzivno katolički i kao takav je priznat od Svete stolice.
       Kada je Napoleon prognao vitezove sa Malte, Veliki majstor Ferdinand fon Hompes je 1799. godine ruskom caru Pavlu predao ikonu Bogorodice Filermose, deo Časnog krsta i ruku svetog Jovana Krstitelja. Posle revolucije, majka cara Nikolaja predala je relikvije na čuvanje jugoslovenskom kralju Aleksandru Karađorđeviću. Pre odlaska u izbeglištvo, kralj Petar II Karađorđević poverio je relikvije monasima manastira Ostrog, gde su se nalazile do 1952. godine. Sada se Ikona nalazi u cetinjskom muzeju a dok se deo Časnog krsta i ruka svetog Jovana nalaze u cetinjskom manastiru i ja sam ih prošle godine video.
       Sada, posle pobede demokratije u vašoj zemlji, stvorili su se uslovi da sa Srbijom i Crnom Gorom uspostavimo što bliskije, prijateljske odnose.
       Naime, nameravamo da osnujemo organizaciju prijatelja Malteških vitezova. Red bi im dao pravo da kada su crkvene ceremonije obuku odelo sa belim krstom tako da na taj način mogu da se osećaju kao članovi, ali ne punopravni članovi. U Rumuniji je takva inicijativa već pokrenuta.
       Voleo bih da ja tako nešto pokrenem u Srbiji i Crnoj Gori, tim pre što se naše najvrednije i najpoštovanije relikvije nalaze upravo u vašoj zemlji.
       Želim posebno da naglasim da sam prezadovoljan kako se u Crnoj Gori naše relikvije čuvaju i poštuju.
       Voleo bih i da podsetim vaše cenjene čitaoce da i dame mogu biti članice Reda - Dame Suverenog vojnog malteškog reda.”
      
       LUKA MIČETA