Kojim putem će ići dalje ujedinjenje Evrope i gde će biti mesto malih država

      U periodu u kojem se još uvek borimo sa dečjim bolestima savremenih integrativnih procesa, veoma su daleko pitanja o tome je li federalno uređenje najbolje rešenje za evropske zemlje čiji je politički integritet sve više u senci moći Sjedinjenih Država i da li je Solunski samit korak ka stvaranju takve zajednice. Kao odgovor na ova pitanja, koja su tokom konferencije “Komuniciranje naše nove Evrope” održane prošlog vikenda u Beču, postavljali evropski federalisti, za građane Srbije i Crne Gore najbitnije je da čuju gde smo mi tu.
       - Nema sumnje da zemlje zapadnog Balkana treba da postanu deo Evropske unije. No, za njih je najvažnije da shvate koje su njihove obaveze u tom procesu i da odmah počnu da rade na njihovom ostvarenju, kaže Filip Agatonos, potpredsednik Unije evropskih federalista. “Većini zemalja koje sada treba da pristupe Uniji trebalo je petnaest godina da se prilagode i ispune sve uslove, pa se može očekivati da će i zemljama zapadnog Balkana biti potreban sličan vremenski period. Uz to, naročito je važno shvatiti značaj regionalne saradnje. Ulazak u Uniju mora da bude ostvarivan u zajedničkom procesu. Ne može se desiti da su dve susedne zemlje potpuno okrenute jedna od druge i da se onda nađu zajedno tek po pristupanju Uniji. Proces saradnje mora da postoji i traje tokom perioda priprema za priključenje zajednici evropskih država”, objašnjava Agatonos.
       Ukoliko se realizuju težnje evropskih federalista u trenutku kada Srbija i Crna Gora bude stupala u to društvo EU će možda već imati i svoj ustav, i jedinstvenu ekonomsku i spoljnu politiku i odbranu. Ima, međutim mišljenja unutar Unije, naročito zastupljenih, recimo u britanskom establišmentu, da bi federalizacijom Evrope došlo do daljeg ograničavanja suvereniteta država članica i da bi došlo do centralizacije Unije.
       - Ne može se prihvatiti takva argumentacija. Naša ideja je stvaranje demokratski uređene i efikasnije Evrope. Evropski federalizam ogleda se u ostvarenju jedinstvene ekonomske politike, spoljne politike, odbrane. Reč je o transparentnom procesu koji Evropu treba da učini mnogo bližom njenim građanima, objašnjava Bruno Boasijer, generalni sekretar UEF-a i bivši član Evropskog parlamenta.
       Takvom organizacijom EU bila bi stvorena ozbiljna protivteža političkom uticaju Sjedinjenih Država, a zajedničkim nastupom EU bi imala veću specifičnu težinu u međunarodnim odnosima. Za sada je integracija najdalje otišla na polju ekonomije. No, uprkos postojanju jedinstvenog tržišta i monete, Evropa još uvek nema zajedničku ekonomsku politiku. Bez jedinstvenog odbrambenog sistema i spoljne politike priča o pariranju SAD ostaje u sferi mašte.
       - Ovde je uloga NATO-a naročita prepreka u razvoju zajedničke spoljne i odbrambene politike. Dok god zemlje članice uživaju moćnu zaštitu NATO-a, nemaju potrebu da razvijaju sopstvene odbrambene kapacitete. Ako nemate razvijene kapacitete niste ozbiljan igrač, smatra Filip Agatonos.
       Najčešća primedba mogućnosti stvaranja ozbiljne evropske odbrambene politike je nedovoljno ulaganje. Činjenica da zemlje EU zajedno potroše čak 70 odsto od iznosa koji SAD namenjuju za vojne potrebe, govori o tome da ceo koncept nije u potpunosti nemoguć. Po Agatonosovom mišljenju problem je u rasutim resursima koji nastaju zahvaljujući tome što svaka zemlja posebno ulaže u odbranu, pa cela gimnastika ispadne mnogo skuplja, a rezultati slabiji od onih koje ostvaruju SAD.
       Ako bi do svega toga došlo, kakvu vajdu od toga mogu imati male države i šta Srbiju i Crnu Goru zaista čeka kada se jednog dana nađe s one strane evropskih integracija? Iako je jasno da bi u takvom konceptu male zemlje bile blizu moćnog zaštitnika, ostaje pitanje do koje bi mere njihov individualni uticaj mogao da se iskaže i njihovi interesi ostvare.
       - Glas malih država se u EU dosta čuje. One postaju faktori pregovora i figuriraju na evropskoj skali mnogo bolje nego što su to mogle individualno da postižu van same Unije, kaže Miloš Kuret, slovenački esejista. “Za balkanske prostore, u oblasti ekonomske politike, bitno je što su strateška opredeljenja EU vezana za poljoprivrednu proizvodnju, i to proizvodnju zdrave hrane, razvoj turizma i infrastrukture.”
       Uz to, Kuret smatra da pored ostvarenja svojih političkih interesa, male zemlje unutar Unije posebno moraju da se angažuju na rešavanju pitanja identiteta.
       - Identitet je veliko pitanje Evrope. Nove države članice, posebno putem medija usvajaju nove identitete. Stvaraju se regionalni identiteti i drugi koji ranije nisu postojali, a neki padaju u zaborav, što ne znači da će nestati. Struktura će se u nekim zemljama brzo menjati, dok će u drugim taj proces biti znatno sporiji. Slovenija, na primer veoma teško prima strance, posebno one koji dolaze sa zapada, a bila je dosta otvorena prema balkanskim zemljama. U celoj priči najvažnije je izgrađivati intelektualne potencijale i evropski kulturni i ekonomski identitet, smatra Miloš Kuret.
       Da bi Evropska unija mogla uspešno da opstane i ponudi sistem koji će imati zavidan vek trajanja, moraće ovo pitanje da reši tako da postojeći identiteti budu uključeni u nove evropske. Iskustvo bivše Jugoslavije, gde je ignorisano pitanje nacionalnih identiteta, a smišljani su i nametani novi, upozorava da to nije polje za neobaveznu igru. Identifikacija sa Evropom, unutar svih njenih članica, mora biti proces koji će se stvarati iznutra, iz nacionalnih, kulturnih, političkih okvira koji postoje i koji će na sebe obući još jedno, dodatno, evropsko ruho, nalik stvaranju nacija u vreme buržoaskih revolucija i ustanovljavanja nacionalnih država. Ako proces bude išao tim tokom, nacionalni identiteti, pa i naš ako uđemo u Uniju, mogli bi lepo da se razbaškare i ostvaruju u svojim novim evropskim okvirima, konvencijom ili federalno uređenim.
      
       SIMONIDA KORDIĆ