“Da ste pre nekoliko meseci rekli da će neki 36-godišnji ruski milijarder kupiti ‘Čelzi’, ljudi bi mislili da ste poludeli”

      Sve je za prodaju, samo treba ponuditi pravu cenu. Ovom poukom skovanom u svetu velikog biznisa, poslužio se i ruski poslovni tajkun Roman Abramovič kad je pre desetak dana ponudio 150 miliona funti da bi londonski fudbalski klub Čelzi prešao u njegovo vlasništvo. Abramovič je ponudio - i otkupio većinski paket akcija koje mu je prepustio dosadašnji vlasnik Ken Bejts. Čelzi je sada Abramovičev. Ali time priča oko ove neobične transakcije ne prestaje. Naprotiv, ona dobija strahovito ubrzanje i u Engleskoj poprima dramatične tonove. Već se proneo glas da će uskoro biti pušten u prodaju i većinski paket akcija Mančester junajteda po ceni od 500 miliona funti! Klupski zvaničnici negiraju da u tome ima “makar i zrna istine” i da ih je bilo ko pozivao tim povodom, ali je već sada jasno da bi potencijalni kupac morao da doda prilično veliku sumu na cenu od 147,75 miliona funti (na koliko je sada procenjena vrednost akcije Mančester junajteda) da bi vlasnike akcija privoleo na prodaju. No, jedan berzanski stručnjak već je ovim povodom poučno rekao: “U današnje vreme ništa ne možete isključiti. Da ste pre nekoliko meseci rekli da će neki 36-godišnji ruski milijarder kupiti Čelzi, ljudi bi mislili da ste poludeli.”
       Svojim daljim potezima, Roman Abramovič trudi se da održi temperaturu u čisto fudbalskim krugovima oko Čelzija i na čisto fudbalskim pitanjima. Kao prvo, opet je iz neidentifikovanih izvora stigao glas da će odbrambeni igrač AC Milana Alesandro Nesta preći u Čelzi za sumu od 34 miliona funti. U klubu za taj transfer ne znaju ni izvršni direktor Trevor Birč ni glavni trener Klaudio Ranijeri. Ni čuli za ponudu, ni videli igrača. Abramovič i dalje radi na svoj način.
       Potom je usledila još veća senzacija: Abramovič je ponudio igraču Arsenala, inače francuskom reprezentativcu, Tijeri Anriju da za sumu od 50 miliona dolara pređe iz Arsenala u Čelzi. (Neki tvrde da je zapravo reč o 50 miliona funti, što bi bio do sada najskuplji transfer u istoriji fudbala.) Istina, Anri je tek pre dva meseca potpisao nov četvorogodišnji ugovor sa Arsenalom, ali... sve je za prodaju, samo treba ponuditi pravu cenu. Ili, kako je to formulisao Anrijev poslovni agent Džerom Anderson: “Fudbal je pod dominacijom poslovnog aspekta, i neće biti čudo ako odluku o tome ne donese Anri već neko drugi.”
       Ni o ovom transferu ne zna ništa Čelzijev glavni trener Klaudio Ranijeri, ali koliko je glavni trener važan u ovim poslovima govori i Abramovičeva izjava da “Ranijeri neće biti otpušten pre početka sezone”. Na što je Ranijeri uzvratio dosta mlako i pomirljivo: “Ja mister Abramoviča ne poznajem, ali bih voleo da popričam sa njim. Za sada nastavljam da radim svoj trenerski posao, ali kad klub pređe u drugo vlasništvo, pravo je novog vlasnika da odredi kome će poveriti određene dužnosti.”
       Uz činjenice da igrače gotovo niko ništa ne pita (“neće biti čudo ako odluku o tome ne donese Anri već neko drugi”), a trenere još i manje, neće biti teško približiti se zaključku da se fudbal i biznis sve više stapaju u amalgam čiju bleđu osnovu čini sport. Valja samo baciti pogled na imovinu koju poseduje Čelzi, da bi se odmah shvatilo šta je tu glavnica a šta kamata.
       Fudbalski klub Čelzi osnovan je još 1905. godine i svoj sportski život počeo je na terenima atletskog kluba nastalog 1877. godine u otmenoj londonskoj četvrti koja se krsti zajedničkim imenom Kensington i Čelzi.
       Tu se, dakle, nalazi stadion u vlasništvu kluba koji sam po sebi predstavlja pravo bogatstvo i koji u sadašnjem izdanju (1998. dovršena dogradnja i modernizacija) izgleda ovako: nekadašnji ovalni stadion pretvorio se u četvorougaoni, s tribinama koje su sa svih strana približene terenu i na kojima ima mesta za 42 449 gledalaca (podatak iz istorijata kluba). U stvari, ne postoji nijedan deo sadašnjeg stadiona koji u poslednjih deset godina nije doživeo značajnu promenu. Stemford Bridž, kako se stadion zvanično zove, najveći je stadion u Londonu i jedan od najcenjenijih u Engleskoj i u Evropi. Prostor od 50 000 kvadratnih metara na kome se nalazi stadion dopunjuju dva hotela visoke kategorije (četiri zvezdice svaki), pet restorana, konferencijske dvorane i sale za bankete, noćni klub, podzemna garaža, zdravstveni centar, poslovni centar i mnoge atrakcije namenjene posetiocima. Ceo taj prostor naziva se Čelzi Vilidž. Iako vilidž na engleskom znači selo, pre će biti da je ovde reč o gradu. Tačnije, o velegradu.
       Jasno je da je i klub svoje poslove i svoj razvoj uredio tako da njegove finansije ne zavise samo od fudbala. Ali još nije do kraja jasno kako će gordi Albion podneti ovaj udarac Belog medveda. Nešto od pošte koja ovih dana stiže na adresu FK Čelzija govori da navijači nisu ni najmanje ravnodušni kad je reč o ovoj kupoprodaji i da i oni žele da kažu svoju reč. A reč navijača ume da bude i ubistvena...
      
       ĐORĐE DIMITRIJEVIĆ
      

Abramovič da se ne meša... U elektronskoj pošti upućenoj Čelziju nalazi se i pismo navijača koji podseća na izjavu glavnog trenera Klaudija Ranijera koji je povodom Abramovičevog preuzimanja vlasništva nad klubom rekao: “Ja ne dozvoljavam nikakvo mešanje u tehničku stranu fudbala i ako bi nešto tako trebalo da se desi, moj odlazak je siguran.”

      

Otmenost Čelzija Opštine Kensington i Čelzi deo su londonskog otmenog Vest Enda i prevashodno su rezidencijalnog karaktera, s kraljevskom palatom i ambasadama nekoliko zemalja koje su tu smeštene.        Sredinom 1700-ih godina Čelzi je postao poznat po proizvodnji porcelana, a u Kensingtonskoj palati i danas borave članovi kraljevske porodice. Tu je 1819. rođena i kraljica Viktorija.        Druga znamenita zdanja su Viktorija i Albert muzeum, Erls Kort Egzibišn Hauz i desetine drugih izložbenih prostora koji pokazuju bogatstvo viktorijanske umetnosti.        Ovome treba dodati i mnogobrojne otvorene i uređene prostore kao što je, primerice, Holand Park Tieter gde se održavaju letnje baletske i operske predstave.        Ambijent dopunjuju ekskluzivne radnjice, antikvarnice, pabovi i i arhitektonski zanimljiva hotelska zdanja - sve to na prostoru od 12 kvadratnih kilometara na kojem je prijavljeno 170000 stanovnika.