Kad roker “reestetizuje i sintetizuje svoj opus”...

      U broju od 23. juna, “Njuzvik” donosi reportažu o Halidu Šaihu Mohamedu, istaknutom članu Al kaide, koji je u martu uhapšen u Pakistanu. Tu se za njega kaže da je još pre nekoliko godina planirao da podmetne bombe u desetak putničkih aviona iznad Pacifika. Taj plan se zvao - citiram doslovno - “Project Bojinka (Serbo-Croatian for ‘big bang’).”
       U srpskohrvatskom, dakle, postoji reč bojinka ili bodžinka, kako god da se izgovara, koja znači “veliki prasak”! Nije baš jasno zašto bi muslimanski kriminalac svom projektu davao ime na srpskohrvatskom. U svakom slučaju, nadajmo se da Ef-Bi-Aj ima bolje stručnjake za otkrivanje terorista nego za strane jezike, inače će širom SAD biti još mnogo “velikih prasaka”.
       Posle tolikih grešaka koje otkrivamo u našim medijima, utešno je saznanje da i strani umeju da zabrljaju. Kad je pre neki dan u rodnom Konektikatu umrla slavna glumica Ketrin Hepbern, u emisiji Bi-Bi-Sija na srpskom jeziku posvetili su joj nekoliko minuta - i sve vreme su je nazivali “Odri Hepbern”! A Odri Hepbern, ako to uopšte treba nekom objašnjavati, bila je engleska glumica i umrla je, nažalost, još pre deset godina.
       “Da li su nam toliko potrebni”, pita se u svom pismu prof. Dimitrije Buntić, “glagoli apsolvirati (pitanja, probleme) i apostrofirati, bez kojih neki TV voditelji i novinari ne mogu da zamisle život?”
       Zaista, ja sam za to da se problemi rešavaju, a TV voditelji neka apsolviraju na svom fakultetu, ako to još nisu učinili. Što se tiče glagola apostrofirati (nekoga), on znači pre svega “osloviti nekog življim, oštrijim tonom”, kako piše kod Vujaklije. Pitanje je da li može značiti i “isticati, naglašavati nešto”, što kao drugo značenje daje rečnik Matice srpske. Sigurno je da ne znači naprosto “pomenuti”, kako ga prečesto upotrebljavaju u medijima.
       A kad govorimo o učenim glagolima: pre neki dan sam na Domu omladine video veliki plakat za koncert Ramba Amadeusa s nekim kvartetom. Ispod imena izvođača, kao podnaslov ili sadržaj, piše: “Reaesthetizing and sdžnthetizing the opus”. Ako ćemo već na engleskom da se oglašavamo, trebalo je napisati sdžnthesizing. Ali nije bitan oblik reči, nego sadržaj poruke. Zamislite vi, to se nekad zvalo zabavna muzika (a ni danas, sasvim sigurno, nije ozbiljna muzika). Mladi ljudi su išli da čuju popularne melodije i da igraju. Danas, naprotiv, idu da čuju kako umetnik “reestetizuje i sintetizuje svoj opus”! Ludvig van Betoven nikada se nije setio da “reestetizuje i sintetizuje”, ali Rambo Amadeus mora!
       Još jedan natpis koji mi je privukao pažnju nalazi se u trolejbusu, zalepljen za onaj veliki prozor u sredini. U tri reda, tu piše: “REZERVNI IZLAZ / ISČUPAJ GAJTAN / RAZBIJ STAKLO”. Primetili ste, naravno, pravopisnu grešku: isčupaj umesto iščupaj. Ali gde je gajtan? Koliko god da sam zagledao prozor, nisam primetio nikakav gajtan. Oko stakla je okvir od gume tvrde kao kamen. Možda u njemu postoji nekakav gajtan, ali kako doći do njega? I čime razbiti sigurnosno staklo? U stranim autobusima koje voze privatnici, u tu svrhu postoji mali plastični čekić s čeličnom glavom. Ovde ga nema. I da ga ima, u roku od dva sata bi nestao, kao i sve što nije lancima prikovano. Ukratko, izgleda da GSP nije ništa bolje pripremljen za slučaj požara u vozilu nego američki federalci za “Projekt Bodžinka”.
      
       B. S. Mišković mi piše da se iznenadio našavši u Matičinom rečniku reč groplan, sastavljeno, bez crtice. Tako je i kod Vujaklije. “Znam da mi izgovor, u ovom slučaju, smešno zvuči bez crtice”, kaže on. “‘Ajde pseudoklasicizam ili recimo autoput, ali bi gro plan, čini mi se, moglo čak da se piše i odvojeno.”
       Sastavljači Rečnika verovatno su pošli od činjenice da “gro” ne znači ništa u našem jeziku, a takve reči ne treba odvajati crticom. Ali za način pisanja važan je i akcent, a on verovatno nije samo na o (s dužinom na a), kako je u rečniku označeno. Biće da i gro i plan izgovaramo svako sa svojim naglaskom. Zato u Pravopisu piše gro-plan, s crticom. Uz to je dodata i sasvim umesna primedba “bolje krupni plan”. Drugim rečima, francusko gros plan može se i prevesti, a prevod je samo za jedan slog duži od originala.
      
       IVAN KLAJN