U ovom slučaju ne radi se o gestu dobre volje, već o pokušaju ministra Lečića da zamenom teza, prikrije za njega neugodnu istinu

      Dana 2.07.2003. godine agencija “Beta” emitovala je vest pod naslovom “Ministar kulture odustao od tužbe protiv novinarke NIN-a, što je prenela većina dnevnih listova. Tako se, na primer, u “Glasu javnosti”, u članku pod naslovom “Gest dobre volje”, prenosi saopštenje Ministarstva kulture i medija. E, sad zašto Ministarstvo, a ne ministar, kada se radi o povlačenju njegove privatne tužbe?
       U saopštenju se kaže da je ministar Lečić odustao od tužbe protiv novinarke NIN-a Radmile Stanković, koju je tužio pre dve godine “zbog iznošenja neistina u vezi sa njegovim umetničkim radom, i navodnim korišćenjem pozicije ministra kulture, zarad ostvarivanja materijalne koristi”. U pomenutom saopštenju takođe se navodi da je stavio u drugi plan svoju ljudsku povređenost, zbog nedovoljno profesionalnog odnosa novinarke.
       Kao advokat novinarke Radmile Stanković, želim da javnost bude obaveštena o nekim bitnim činjenicama ovog slučaja, iz sudskog postupka, kako bi mogla da zaključi o čemu se radi.
       Ovo saopštenje Ministarstva ne sadrži činjenice, već netačnosti pa i uvrede na račun profesionalnog rada mog klijenta, novinarke Radmile Stanković. U ovom slučaju ne radi se o gestu dobre volje, već o pokušaju ministra Lečića da zamenom teza, prikrije za njega neugodnu istinu, a njegov postupak bih pre tumačio kao rezultat pritiska domaće i svetske javnosti na vladu, zbog njenih pokušaja da slobodne medije stavi pod kontrolu.
       Novinarka Radmila Stanković je u uvodniku nedeljnika NIN od 6.12.2001. godine a pod naslovom “Nešto ste ‘teli”, ukazala javnosti na jednu štetnu pojavu koja se tada pomaljala (danas je ona već očita svima) i koja se ogledala u tome da je malo toga ostalo od obećanja političara isticanih pre 5. oktobra 2000. godine. U pomenutom tekstu, autorka je ukazala i na štetnu pojavu kumuliranja funkcija i sukobu interesa, i neophodnost donošenja zakona o sprečavanju sukoba interesa. Normalno, kao novinar koji se ne bavi pitanjima poljoprivrede ili telekomunikacija i saobraćaja, nije mogla navoditi primere iz tih oblasti, već iz one oblasti koja, pre svega, predstavlja polje njene profesionalne delatnosti, a to je kultura. Ukazala je na sukob interesa u toj oblasti, ali je jasno istakla da nije problem u tome da li ministar čini usluge sebi kao glumcu, već u tome što se to reflektuje kroz odsustvo rezultata u onim oblastima za koje je on zadužen kao ministar (ni danas nije donet nijedan zakon iz te oblasti, iako su od tada protekle još gotovo dve godine).
       Sporan pasus u ovom tekstu zbog kojeg je ministar Lečić, preko svog advokata Biljane Kovačević-Vučo, podneo tužbu protiv novinarke Radmile Stanković glasi:
       “Ima tome od kada se među glumcima i ostalim umetnicima priča da ministar kulture u Vladi Srbije koristi funkciju da bi po Srbiji i Evropi igrao svoju predstavu ‘Kontejner sa pet zvezdica’. Najčešći recept glasi: uplati nekom pozorištu u unutrašnjosti određenu sumu novca kao pomoć, a onda dođe sa svojim ‘Kontejnerom’ i uzme deo te uplate na ime gostovanja. Sve je u redu i po zakonu, samo nije po moralu, kažu oni koji ga tužakaju i spominju ozbiljnu sumu koja završava u njegovom džepu.”
       U tužbi se koristi samo deo rečenice i traži da novinarka Radmila Stanković povuče izjavu, s obzirom da se istom, po mišljenju ministra, imputira njegova moralna odgovornost i protivpravno ponašanje.
       Kao advokat tužene, istakao sam da se ne radi o “izjavi”, već o uvodniku i da vađenje iz konteksta jedne rečenice i u nju učitavanje smisla po nahođenju tužioca, predstavlja oživljavanje dobro poznatog metoda iz prethodnog perioda.
       Kako se radilo o neurednoj tužbi, čiji se tužbeni zahtev ne može prinudno izvršiti, Sud je više puta nalagao tužiocu uređenje tužbe.
       Ministru Lečiću je tada od strane NIN-a ponuđeno da povuče tužbu a da u razgovoru za NIN iznese svoje mišljenje o uočenim pojavama i predloži šta treba učiniti da se one otklone, i da eventualno demantuje navode iz teksta, ako za to ima argumenata. Međutim, on to nije prihvatio.
       U postupku koji je usledio, Sud je pribavio izveštaj pozorišta u Vranju i Ministarstva za kulturu, kojima se potvrđuje da je Ministarstvo uplatilo 100.000,00 dinara, Pozorištu “Bora Stanković” iz Vranja, kao pomoć za organizovanje manifestacije “Borini dani”. Potom je na pomenutoj manifestaciji gostovala predstava “Kontejner sa pet zvezdica” (u kojoj glavnu ulogu igra ministar Lečić), a zatim je po sklopljenom ugovoru, Zvezdara teatru isplaćeno 2001. god. 70.000,00 dinara za gostovanje navedene predstave. Sličan zahtev je upućen i pozorištu u Negotinu, a vezano za pomoć Ministarstva u organizovanju manifestacije “Mokranjčevi dani”, gde je takođe poslata pomoć, a zatim gostovala predstava “Kontejner sa pet zvezdica”. Pribavljeni su i podaci da je vlada finansirala troškove naših umetnika na festivalu u Bišeljeu i Konversanu u Italiji, gde nas je između ostalih predstavljala i predstava “Kontejner sa pet zvezdica”. Pribavljen je i izveštaj Zvezdara teatra, gde se navodi da je predstava “Kontejner sa pet zvezdica” u periodu od januara 1999. god. do kraja aprila 2002. god. odigrana 122 puta po raznim festivalima i gradovima Srbije i Crne Gore. Zadivljeni činjenicom da je jedna predstava toliko puta odigrana u veoma kratkom vremenskom periodu, predložili smo da se pribavi izveštaj od Ministarstva kulture, koliko je puta isto ministarstvo dalo pomoć pozorištima i domovima kulture, gde je ova predstava gostovala.
       Nažalost, obustavljanjem parnice, taj podatak se neće dobiti.
       Napred navedene činjenice, potvrđene su dokazima pribavljenim u sudskom postupku, pa ne vidim o kakvoj bi se to neistini radilo i o kakvom neprofesionalnom odnosu prema poslu mog klijenta novinarke Radmile Stanković.
       Ono, na šta je ukazala u svom članku, da je problem, danas se vidi da je tačno. Utvrđene činjenice u postupku govore da je reč o iznošenju istine od strane novinarke, tako da se povlačenje tužbe od strane ministra Lečića, teško može oceniti kao gest dobre volje, već pre kao pokušaj guranja istine pod tepih, kako ista ne bi ugledala svetlost dana.
      
       ADVOKAT ZORAN G. STOJKOVIĆ