NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Šta kažete na bird vočing?

Umesto devastacije Velikog ratnog ostrva desetinama hiljada ljudi, bukom, đubretom i eventualnim ekscesima od strane obesnih individualaca i stvaranjem izuzetno hazardne situacije, ulaganja u održavanje ostrva se mogu vratiti organizovanjem ekskluzivnog ekoturizma

      Kada je neko uporan, zaista može da ostvari svaku zamisao, pa i tako suludu, kao što je organizovanje koncerta u potencijalnom parku prirode. Veliko ratno ostrvo je naime lokalitet koji je i za čitavu Evropu izuzetan raritet, zbog toga što predstavlja, usred centra grada, ogroman izvor biodiverziteta i stanište mnogih ugroženih i zakonom zaštićenih vrsta.
       U jeku festivalske manije, kad i Beograd konačno može da se pohvali kako je dobio svoj Exit, i kad je u momentu manjka inspiracije i inventivnosti festival nazvan Echo, što samo po sebi asocira na odjek novosadske manifestacije, velika se bura podigla upravo oko lokacije predviđene za ovaj festival.
       Čitava stručna javnost, neke nevladine organizacije i savezi, kao i mnogi građani Zemuna i Beograda s negodovanjem su morali da prihvate činjenicu da gube bitku i da se Echo festival, u organizaciji fantomske “Echo music d.o.o.” ipak održava na Velikom ratnom ostrvu.
       Srbija svakako kaska za Evropom, pa se valjda zato i uputila prečicom. Odbijajući da u vrli novi svet uđe na glavnu kapiju, gleda da se što pre dokobelja dalekih granica otvaranjem modernih, privatnih fakulteta sumnjivog karaktera i kvaliteta ili okupljanjima kakve afirmisane muzičke bratije, koja dolazi ipak samo da bi odradila posao, što je bilo više nego upadljivo na nedavnim koncertima Kosheen i Nju-Tang Clan.
       U raskoraku između isticanja preliminarne zaštite i donošenja odluke da se ostrvo stavi pod zvaničnu zaštitu Ministarstva za zaštitu životne sredine i prirodne resurse, koja iz nepoznatih razloga već pet godina nije stupila na snagu - trenutak je iskorišćen. Očigledno da ni organizatori, ni uprava grada, kao ni brojni posetioci željni zabave koja im daje nadu da će se makar malo približiti standardu izvan granica Balkana, nisu ni za trenutak promislili o šteti koja se čini ovakvim i sličnim udarima na prirodne rezervate.
       Kako na sebe ne bi navukli gnev protivnika ovog nerazumnog postupka SO Zemun, Vlada Srbije i savetnik premijera za ekologiju prebacuju lopticu jedni drugima izbegavajući da izađu na crtu i preuzmu odgovornost. S druge strane, ne zna se zašto se potpuno nezainteresovano drže Zavod za zaštitu prirode Srbije, Gradska vlada, Ministarstvo i Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine. Neozbiljnost prerasta u grotesku.
       Po rečima Branka Karapandže iz Mladih istraživača Beograda, Veliko ratno ostrvo, koje sa Malim ratnim ostrvom i obalama Dunava čini neodvojivu celinu, po svojim ekološkim karakteristikama jeste kompleks ekosistema, od vodenih i plavnih staništa, stepskih i šumskih zajednica, do livada. Ono je isto tako tipičan primer ekološke sukcesije - razvitka i smene različitih ekosistema, od peščanog spruda do šume. Plaža Lido kao deo pokriven samo peskom, predstavlja ekosistem koji je žrtvovan zarad rekreacije i više nema osnovnu funkciju peščanog spruda - hranište šljukarica i čaplji, utočište vrsta koje žive u pesku, i mesto polaganja jaja za gmizavce.
       Na osnovu nekoliko terenskih istraživanja, koja su obavili Mladi istraživači Beograda i Društvo za zaštitu divljih životinja “Mustela”, ustanovljena je izvanredna raznovrsnost biljnih i životinjskih vrsta i postojanje mnogih retkih primeraka vrsta flore i faune. Među staništima, vrlo značajne su plavne šume i druga vodena i vlažna staništa, koji se sve manje obnavljaju, zbog opšteg svetskog trenda da se u potpunosti regulišu tokovi reka, i da se plavljenje svede na minimum, pa ova staništa postaju, polako, egzotika.
       Na ostrvu je registrovano 115 vrsta biljaka, a potencijalno mnogo više, zatim 10 vrsta mahovina i 15 vrsta gljiva, a moguće je da ih ima i više.
       Što se kičmenjaka tiče ustanovljeno je 10 vrsta vodozemaca, osam vrsta gmizavaca, 32 vrste riba i oko 53 vrste sisara. Upravo ugrožena vlažna staništa, sa mirnim tokom i mekanom vegetacijom, kojih na drugim delovima toka Dunava gotovo i da nema, značajna su za mrest riba i vodozemaca.
       Svakako su ipak najbrojniji stanari ostrva ptice, i to 196 vrsta iz 16 redova, što je izuzetno mnogo, s obzirom da u čitavoj Vojvodini ima oko 200 vrsta. Uz stanarice, veliki broj ptica dolaze tu da bi se hranile, a ostrvo je na putu ka jugu mnogim migratornim vrstama iz severne Evrope; gde se one hrane i odmaraju. Neke čak i prezimljuju, pa se primećuju i ogromna jata od čak više desetina hiljada ptica, kojih kod nas, inače, nema.
       “Nestanak mešovite kolonije čaplji, sa Malog ratnog ostrva 1998. godine, koja je bila prava retkost u Evropi, jedna je od najočiglednijih posledica buke koja dolazi sa Ušća, gde se održavaju reli trke, a ogroman problem predstavljaju i takmičenja u vožnji skutera između Malog i Velikog ostrva, kako zbog uznemiravanja tako i zbog zagađenja”, upozorava mr Milan Paunović, kustos Prirodnjačkog muzeja.
       Mlak stav Zavoda za zaštitu prirode Srbije više ne iznenađuje jer je i do sada popuštao pod pritiskom ekonomski jakih interesnih grupa (uglavnom raznih zagađivača i nesavesnih šumara). Nesavesno upravljanje, izgleda, po pravilu donosi nadležnim organima izvesnu finansijsku dobit. Štaviše, propise koje je Zavod izdao vezane za bilo kakve aktivnosti na ostrvu, nikako nije moguće ispoštovati ako se tu održava festival.
       Ekosistemi koji se održavaju traže novac, ali ovim putem se neizbežno juri u propast. Umesto devastacije Velikog ratnog ostrva desetinama hiljada ljudi, bukom, đubretom i eventualnim ekscesima od strane obesnih individualaca i stvaranjem izuzetno hazardne situacije, ulaganja u održavanje ostrva se mogu vratiti organizovanjem ekskluzivnog ekoturizma, foto-safarijima, na primer.
       Manimo festivale na Ratnom ostrvu, probajmo bird-vočing.
      
       MARIJA RADOVANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu