Kada u državi od navodnih deset miliona stanovnika ima milion bespravno izgrađenih objekata, logično je očekivati da se toj nemiloj pojavi jednom stane na put. Što rušenjem, što legalizacijom... A šta je logičnije nego početi od Nušića?!
       Vreme je reformi. Tako nas bar svakodnevno obaveštavaju oni koji nas vode u svetlu budućnost. A nema reformi bez tranzicije. U prevodu na srpski, tranzicija je prelazno stanje, koje ima sve manifestacije drugog stanja. Povraćanje, mučnina... a oseća se potreba za kiselim. Pa sve tako dok nešto ne porodimo. Makar mečku.
       I kada neko nadležan, zadužen za to da ispadne pametan po službenoj dužnosti, stavi prst na čelo i dobro razmisli; ukoliko mu se čelo ne udubi od pomenutog napora mora da smisli odakle da počne raseljavanje a da bude u skladu sa tranzicijom. Da krene od kriminalaca!? Pa njih smo sve raselili u zatvore, kuće smo im porušili i od pre neki dan kriminal je zabranjen. Nema ovde kriminalaca ni za lek, a kamoli za raseljavanje. Ko pored kriminalaca najviše ugrožava reforme i napore vlade? Branislav Nušić, a ko bi drugi! Svesno i tendenciozno taj i dan-danas blati sve što nam je sveto, s posebnim osvrtom na reforme i vladu. Gde ima najviše DR-ova? U vladi. Ko jedino može da pojede kilometre pruge? Neko iz vlade. Gde ima Pokojnika? Gde ima gospođa ministarki? Odakle stižu depeše za sumnjivim licem? Ko može da ide na put oko sveta o tuđem trošku? Sve Nušićeve likove možete naći na jednom mestu. U vladi. Osim Bebe. Njega možete naći na sudu. Ko je, dakle, protiv vlade? Nušić. Ko je rekao da ako srpskom žandarmu opsujete majku, taj vas hapsi zbog vređanja otadžbine jer je prosečnom srpskom žandarmu otadžbina majka? Ko je, dakle, udario u temelje reforme i tranzicije? Opet Nušić. Znamo da bez reforme MUP-a i sličnih naučnih disciplina nema ni reformi, a o tranziciji da i ne govorimo. O čemu govore Hajduci? O onima koji beže od kuće. A ko je pobegao od kuće? Legija. A ko se družio sa Legijom? O tome govori Vlast.
       Udara taj Nušić gde stigne. Tamo gde smo najtanji. Šta udara?! Podriva napore da uđemo u Evropu. I zato nema ničeg logičnijeg od raseljavanja Nušića. Treba njega raseliti što dalje od nas. Negde, tamo daleko... daleko od Dedinja, daleko od Beograda, daleko od Srbije (sa Crnom Gorom)... da nas ne podseća ko smo i šta smo. Da se ja kojim slučajem pitam, a hvala Bogu ne pitam se, ja bih Nušića sklonio daleko od nas. Neka se drugi akaju s njim. Nama je dovoljno što smo ovakvi kakvi smo, ili u prevodu na srpski da nas ceo svet razume: “Svaki narod ima vlast, sumnjivo lice, gospođu ministarku, pokojnika, hajduke i put oko sveta kakve zaslužuje.” Negde možda likovi ulaze u literaturu iz života, kod nas likovi iz Nušićeve literature kroje naše živote. Oni su naša Autobiografija.
      
       PETAR LAZIĆ