NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Zašećerena Srbija

U zemlji, koja se nada da će konačno postati i član Evropske zajednice, vlada sve veća zabrinutost zbog stepena korupcije i vladine nesposobnosti da je iskoreni

      Šećer i beli luk retko igraju glavnu ulogu u međunarodnim odnosima, ali nedozvoljena trgovina i jednima i drugima preti da nanese štetu početnim naporima da se Srbija privede bliže Evropskoj uniji.
       Evropska unija je odlučila da industriji šećera u Srbiji i Crnoj Gori pomogne tako što će plaćati uvećanu cenu za njen proizvod.
       Ali snalažljivi srpski trgovci kupovali su jeftin šećer na svetskom tržištu, prepakivali ga kao svoj proizvod i ponovo prodavali Evropskoj uniji s ogromnom zaradom. Ceni se da je podvala vredna oko četiri i po miliona funti. Srpske firme su isto tako kupovale i beli luk kineskog porekla uvezen u Italiju, stavljale mu svoju nalepnicu i ponovo po sličnoj šemi prodavale Evropi, na čemu su, kako se procenjuje, zaradile oko 600,000 funti.
       U zemlji, koja se nada da će konačno postati i član Evropske zajednice, vlada sve veća zabrinutost zbog stepena korupcije i vladine nesposobnosti da je iskoreni.
       Komisija Evropske unije, za kaznu, sada je ukinula Srbiji privilegovanu trgovinu šećerom na rok od tri meseca. Ako se Srbija ne bude ponašala propisno, kažu analitičari, njen prijem u EU, NATO i druge trgovinske i zajedničke organizacije može biti ugrožen. A to bi bilo porazno za osiromašenu i stagnirajuću ekonomiju politički nestabilne zemlje.
       “Ovo je nešto kao prestanak poverenja između Evropske unije i Srbije, i vrlo je loše za reputaciju zemlje”, rekao je Dušan Pavlović, analitičar Instituta G17, ekonomskog mozga u Beogradu.
       Srbiju su snašle nevolje kad su auditori EU zapazili sumnjivo velike količine uvoznog šećera. Dozvoljeno je samo da Srbija izvozi viškove, što u grubome iznosi 50,000 tona godišnje, ali od septembra je tržištima EU isporučeno gotovo četiri puta više od toga.
       “Proizvođači” su u stvari kupovali šećer na svetskim tržištima po ceni od 140 funti za tonu ili manje, i onda ga preprodavali EU po velikodušno premiranim cenama od oko 420 funti po toni.
       “Ovo je simptomatično odsustvo sposobnosti carinskih službi, u stvari manjak sposobnosti u celokupnoj administraciji”, izjavio je Dejvid Hadzon, šef političkog odeljenja delegacije EU.
       “Imali ste ljude čiji je posao bio samo da stave štambilj na komadić papira i kažu ‘u redu’, a sada moraju da proveravaju informacije koje im se daju.”
       Predsednik srpske vlade Zoran Živković najavio je istragu, postavio je nadzor u fabrikama šećera, i pozvao stručnjake EU da dođu u posetu i daju “precizna uputstva o postupku izvoza šećera i ostale robe”.
       Vladini istražitelji trebalo je da saopšte svoje nalaze do 1. juna, ali još ništa nije podneto.
       Branimir Nikolić, glavni istražitelj za borbu protiv korupcije građanske organizacije OTPOR, javno je izneo tvrdnju da je veliki prerađivač šećera MK komerc umešan u ove poslove.
       Vlasnik navedene firme je moćan biznismen Miodrag Kostić. U februaru je Nikolić podneo zvaničan optužni predlog protiv Kostića i MK, za njihovu navodnu umešanost u nedozvoljenu trgovinu šećerom.
       Kostić je porekao bilo kakvo učešće u nedozvoljenoj trgovini šećerom i ono što mu se stavlja na teret nazvao je napadom na Demokratsku stranku, čiji je on glavni donator.
       Kostić, koji je bio blizak prijatelj počivšeg premijera Zorana Đinđića, u poslove sa šećerom ušao je prošle godine kad je Đinđićeva vlada odlučila da privatizuje tri šećerane u severnoj pokrajini Vojvodini, prepustivši mu uglavnom sve tri za neku simboličnu sumu.
      
       SKOTLAND ON SANDEJ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu