“Naša organizacija nekom smeta zbog naših ranijih izveštaja, ne znam kome, možda nikad neću ni saznati”, kaže Džems Lajon

      Direktoru Međunarodne krizne grupe (ICG) za Srbiju Džemsu Lajonu, vlasti su odbile da produže boravak, ali mu je, u procesu žalbe, republički MUP izmenio odluku gradskog SUP-a i odobrio da u Srbiji ostane narednih godinu dana, što je uobičajeni rok u kojem se obnavljaju ove vrste dozvola. U međuvremenu je reagovalo nekoliko međunarodnih organizacija smatrajući ovakvu odluku neprimerenom, te je čak i premijer Zoran Živković smatrao za korisno da nešto o tome kaže, i rekao je da će dozvola za Lajona biti bez problema produžena onda kada se Lajon prijavi onako kako se i predstavlja, a to je kao funkcioner međunarodne organizacije, a ne kao poslovni čovek. Biljana Kovačević-Vučo, koja je zastupala Lajona u ovom slučaju, kaže da je premijera po svemu sudeći neko pogrešno informisao, te da Lajon nije prijavljen u Srbiji kao biznismen, jer da jeste - ne bi ni imao probleme, pošto je za poslovne ljude iz inostranstva regulisanje boravka u Srbiji jednostavnije nego za one koji biznismeni nisu.
       ICG je, inače, međunarodna organizacija čiji su izveštaji, blago rečeno, zlovoljni kada su srpske prilike u pitanju i uglavnom se ne može sporiti da su njene ocene ovde daleko strože nego što je to slučaj sa nekim drugim zemljama koje su predmet ICG-ovog posmatranja. Najsporniji događaj za ICG u nas vezan je za decembar prošle godine i izveštaj te organizacije o švercu oružja u Irak koji je od Stejt departmenta, posredstvom portparola Filipa Rikera nazvan “pogrešnim”. Džems Lajon, međutim, ne prihvata ovu ocenu, navodeći da mu u Stejt departmentu docnije nisu naveli šta je u izveštaju pogrešno, te da su neke evropske vlade, koje finansiraju rad ICG-a, “mnogo bolje primile izveštaj”. “Naša organizacija nekom smeta zbog naših ranijih izveštaja, ne znam kome, možda nikad neću ni saznati”, kaže Lajon, nagađajući, ipak, da bi to mogle biti strukture koje se bave poslovima sa oružjem.
       Najnoviji Lajonov raport sa ovih prostora treba da bude objavljen upravo ovih dana - dakle, još nije objavljen - i Džems Lajon misli da su vlasti “prekontrolisale elektronsku poštu” i tim putem se upoznale sa sadržajem izveštaja, koji, po svemu sudeći, i nije povoljan. To bi, uz upozorenje da samo “nagađa”, mogao biti dodatni razlog za uskraćivanje boravka. “Taj novi izveštaj je slika političkog života u Srbiji posle ubistva Zorana Đinđića, uz kratak opis operacije ‘Sablja’.
       Vratimo se, ipak, temeljnoj optužbi - da je pozicija direktora ICG za Srbiju Džemsu Lajonu samo paravan za bavljenje privatnim biznisom.
       Lajon kaže da ne zna otkud potiče ta priča. “Ambasada SRJ u Zagrebu mi je izdala vizu kao šefu misije ICG 2000. godine, posle 5. oktobra. U BiH, gde sam tada boravio, još nije bilo jugoslovenske ambasade. Kao šef ICG-a razgovarao sam i sa premijerom Đinđićem, mislim, četiri puta”, kaže, i tvrdi da svi njegovi prihodi potiču od plate koju prima. Mada, dodaje, privatnim biznisom se bavio u BiH od 1996. do 1998. godine. Po kvalifikaciji je doktor balkanske istorije, a slične kvalifikacije imaju i ostali regionalni direktori ICG-a. Srpski je počeo da uči još 1980. godine, “kada je Tito umro”, i kada se zadesio u Splitu. Docnije je u više navrata živeo u Hrvatskoj i u Beogradu, gde je, kaže, jedno vreme i studirao.
       Bez obzira na to ko je Džems Lajon i čime se tačno bavi, sve ovo ne bi moglo da se događa da je donet novi zakon koji reguliše boravak stranih državljana u Srbiji, a stari, upozorava Biljana Kovačević-Vučo, donet je još u socijalističko doba i potpuno je anahron. Prema tom zakonu, domaće vlasti imaju diskreciono pravo da uskrate boravak (što je u slučaju Lajona prvobitno i učinjeno), što veoma otežava postupak žalbe jer je jako teško žaliti se protiv diskrecione odluke koja podrazumeva da rešenje ovisi samo o dobroj volji onog ko odluku donosi, bez dodatnih objašnjenja.Ukoliko vlasti Srbije doista imaju saznanja da se Džems Lajon bavi poslovima kojima kao direktor međunarodne organizacije za političke analize ne bi trebalo da se bavi, sva je prilika da su uskraćivanjem dozvole boravka pogrešili način kako tome da se suprotstave.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ