Izjava šefa crnogorske diplomatije izazvala je brojne reakcije u obe članice državne zajednice, a kulminirala je smenom portparola Ministarstva inostranih poslova CG

      Ukoliko Crna Gora zaista želi da potpiše sporazum sa SAD o izuzimanju njenih državljana iz nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, ta odluka biće doneta i u Vladi i u Skupštini Crne Gore, a taj proces može da traje.
       Ovako je u utorak uveče, u crnogorskom udarnom Dnevniku, Dragiša Burzan, ministar inostranih poslova Crne Gore, oblikovao svoju poslednju verziju prvobitne izjave o mogućnosti separatnog crnogorsko-američkog ugovora. Za Radio Dojče vele, dan ranije izjavio je da Podgorica još nije odgovorila Vašingtonu jer usaglašava stavove sa Beogradom, ali ukoliko se ne postigne dogovor, Crna Gora će svoj stav saopštiti odvojeno.
       Tema koju je pokrenuo šef crnogorske diplomatije izazvala je brojne reakcije u obe članice državne zajednice, a kulminirala je u ponedeljak smenom portparola Ministarstva inostranih poslova CG. Jednostavno rečeno, Radomir Sekulović se usprotivio ovakvoj politici svog ministra i podneo je konsekvence. Na pitanje NIN-a u čemu je suština sukoba, smenjeni Sekulović je odgovorio:
       - Kada dođe do neslaganja portparola i ministra, prirodno je da ministar smeni portparola. Ja sam iskoristio poslednji dan svoje funkcije da javno (Radio Montena iz Nikšića) izložim svoj stav, različit od njegovog, znajući za posledice i slažući se sa konsekvencama koje su usledile.
       Uz podatak da je njegovo neslaganje sa ministrom Burzanom trajalo poslednjih šest meseci, Sekulović dodaje:
       - Sa ponudom ministra Burzana da potpiše bilateralni sporazum sa SAD o međunarodnom krivičnom imunitetu za američke vojnike i građane, nisam se složio iz tri razloga. Prvi je pogrešna diplomatska tehnika. Vi nudite potpisivanje ugovora uz minimalno proučavanje da li će druga strana to prihvatiti. Tako se desilo da se SAD zvanično zahvale Crnoj Gori i odbiju Burzanovu ponudu uz napomenu da Crna Gora nema međunarodno pravni kapacitet da potpiše takav sporazum. Zato smo nepotrebno došli u situaciju da nas, dakle Crnogorce, SAD uljudno odbiju a da nam čitava Evropa zameri i to zapamti.
       Drugo, zna se da na teritoriji Crne Gore nema stranih, pa ni američkih vojnika. Čini se, dakle, da se trči pred rudu kada garantujete ugovorni imunitet objektu koji uopšte nemate u posedu. Mislio sam da je logičnije i prirodnije prepustiti takvu odluku Srbiji, jer je ona Kumanovskim sporazumom primila strane vojnike na Kosovo, a među njima i nekoliko hiljada američkih.
       Kosovo po Ustavnoj povelji pripada Srbiji i ako ste već postali domaćin stranoj vojsci, onda je logično da im garantujete neku vrstu sigurnosti i imuniteta. Zato i nema premnogo osnova da se Crna Gora u to olako meša, i uz to još i dobije odgovor koji je inkopatibilan sa njenim nacionalnim interesom. Da si ćutao, ostao bi filozof.
       Treće, kad već nude krucijalne ugovore vojne sadržine od nas ka nekoj stranoj sili, onda se čini nedovoljnim da o tome odluči jedan ministar, a da pre toga nismo imali čvrst, transparentan i javan stav celokupne vlade. A još manje, ako nemamo dovoljne garancije da bi takav ugovor dobio odgovarajuću većinu ili konsenzus za ratifikaciju u crnogorskom parlamentu.
       Ovakav ugovor nije isto što i poziv ministra turizma preko agencije, recimo “Nekerman”, da na naše primorje dođe više stotina nemačkih turista.
       U ovom mom stavu nema ničeg antiameričkog, već samo legalističko demokratskog.
       Na pitanje NIN-a da li je na mestu portparola bio kao stranačka ličnost iz redova DPS pa se ovo može protumačiti sukobom na relaciji SDP i DPS, smenjeni portparol je odgovorio:
       - U ovoj argumentaciji sam se, mislim, poslužio zdravom logikom koja bi trebalo da bude prihvatljiva za članove svake partije u Crnoj Gori bez obzira da li su u vladajućoj koaliciji, ili u opozicionom bloku.
      
       RADMILA STANKOVIĆ
      

Evropski raritet U svojevrsnoj polemici koja se poslednjih nekoliko dana razvila između Ranka Krivokapića - tj. partije koje je predsednik (SDP) i lista “Publika”, obelodanjen je zanimljiv podatak da je Ranko Krivokapić bio jedan od trojice poslanika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope koji su glasali protiv Rezolucije o Međunarodnom krivičnom sudu. To je - “da bi svima bilo jasno” - obelodanila Služba informisanja same Krivokapićeve SDP.        Osim Ranka Krivokapića, predstavnici SCG na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope bili su i Ljiljanja Lučić, Lubiša Jovašević, Miloš Jeftić, Radoje Prica, Ivica Kalezić i Ivica Dačić. Od 313 poslanika, 307 njih glasali su za Međunarodni krivični sud, tri su bila uzdržana i tri su, rekli smo, bili protiv.        SDP je svoje tvrdnje potkrepila mogućnošću uvida u listinge Skupštine SE u Strazburu. “Publika”, međutim, tvrdi da, s obzirom na to da je glasanje elektronsko i tajno, ne postoje i ne mogu postojati nikakvi listinzi, što im je, kako kažu, potvrđeno i u Strazburu.               S. B.