General-potpukovnik Blagoje Grahovac misli da Vojska Srbije i Crne Gore ne treba da ima više od 25 000 pripadnika ( ne računajući vojno školstvo i zdravstvo), a da na teritoriji Crne Gore ne treba da bude više od 3 000 vojnika i oficira.
       Ratna mornarica bila bi rasformirana i nju bi zamenila obalska straža koja bi osmatrala more, presretala i privodila - uz upotrebu oružja ograničenih kalibara - one koji krše propisani režim na moru i pomagala u spasavanju na moru i podmorju.
       Grahovac procenjuje da u Vojsci SCG postoji samo 20 odsto perspektivnih kadrova pa otuda predlaže da postojeći generalski kor treba potpuno izmeniti (uz pojedine izuzetke u prelaznom periodu) i da treba napraviti radikalne promene među oficirima visokih činova.
       Potom Grahovac predviđa obrazovanje zajedničkog bataljona Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore, Makedonije i Albanije na osnovu demografskog pariteta i sa komandnim kadrom iz NATO-a. Drugi korak je obrazovanje zajedničke brigade, opet pod komandom NATO-a, i konačno obrazovanje zajedničkog korpusa, brojnijeg od zbira vojnika država članica, sa domaćim komandnim kadrom.